sreda, 30. novembra 2022. | 19:11
Najnovije vesti

Izvesnost nepovratno isteklog vremena

Nova zbirka pesama Radosava Stojanovića – „Međutim“.  Majstor stiha otvorio je ovu knjigu pesmom “Trebalo mi je vremena“.

Neumorni književni stvaralac, profesor srpskog jezika i književnosti, pesnik i pisac, dramaturg i leksikograf, novinar Radosav Stojanović, objavio je prošle godine novu zbirku pesama pod naslovom „Međutim“. Majstor stiha otvorio je ovu knjigu pesmom “Trebalo mi je vremena“. Asocijatino ova pesma, po naslovu i po sadržaju podseća na pesmu Desanke Maksimović „Nemam više vremena“ a upravo je vreme neumitni inspirativni činilac koji goni stvaraoca na razmišljanje i dublje analiziranje i poimanje životnih tokova. A nije vreme isto kod mladog pesnika i pisca i kod stvaraoca iza kojeg stoje brojna dela i godine zapaženog i nagrađivanog stvaralačkog rada. Izdavač zbirke pesama „Međutim“ je Naisprint Niš Revnitelj. Ovo je dvanaesta zbirka pesama pesnika Radosava Stojanovića. Recenzent knjige je Danijela Kovačević Mikić.
-Reč je o dobro strukturiranoj, koherentnoj knjizi koja u pet lirskih krugova – koji se mogu tumačiti i kao pandan etapama dramske radnje – donosi zaokružen pogled na svet lirskog subjekta koji se ne plaši mogućnosti čitanja u autobiografskom ključu. Ovoj paraleli sa dramskim etapama ide u prilog i prološki moto knjige „Toliko“ i činjenica da, uprkos osnovnoj mračnoj temi prolaznosti i smrti pred koju se konačno staje, zbirka čitaoca dovodi do katarze upravo rasporedom dominantnih tematskih tokova: vreme, smrt, prolaznost, ljubav, stvaralaštvo. Ovako o zbirci pesama „Međutim“ kaže recenzent Kovačević Mikić.
Pesnik Radosav Stojanović se i u zbirci „Međutim“ sa setom vraća zavičaju i Crnoj Travi kao i Kosovu i Metohiji, mestima koja je u svom racionalnom i ponekad blago – ironičnom maniru , predstavio u peoziji i od kojih se ne odvaja ni u snovima. Otuda i pesma „Isti rod ili gospod među crnotravskim majstorima“. A pesma „Prošao sam puteve svoje“ je upravo ona lirska vremešna dama koja pesniku bar u stihu „Ponekad još sunce razblaži tugu“ pruža realnu sliku da je prešao daleki put i da ulazi u noć predugu „U koju svetlost više ne zaluta“.
Radosav Stojanović je svoj život i svoje viđenje stvarnosti u prostoru i vremenu u kojem živi, vešto preneo u poeziju kao i u druge oblike svoga stvaranja. Ljubav je i danas inspiracija, uvek nanovo generacijski sagledana. A pesnikova najveća ljubav „žena niotkuda“ se i u ovoj zbirci zanosno javlja u upadljivoj ljubavnoj pesmi u eri promiskuiteta, a to je pesma „Voleći druge žene“. Stihovi o ljubavi, već vremešnog pesnika, čije su se strasti i ljubavi staložile i slegle još su uvek posvećene nedosanjanoj ženi. /Voleći druge žene//Tebe sam u stvari voleo ludo i strasno//A ti, ljubeći druge, ljubila si mene//Otkud se znamo – sad je i tebi jasno/.
S.Đukić

Podeli na: