субота, 17. априла 2021. | 07:42

Који политички догађаји су обележили 2020.

Пандемија коронавируса је већину дипломатских активности отказала или преселила на интернет. Ипак, за Србију, кључни политички догађаји у 2020. десили су се у реалном окружењу.

 

 

У години коју је обележило сабирање губитака, сабирала се и штета због увођења приштинске таксе. Почела је доласком Ричарда Гренела у Београд и још једним позивом Приштини да укине рампу на робу из централне Србије. Београду позив да прекине кампању повлачења признања.

“Долазимо да вас повежемо, немам агенду, нити идеју. Нећу да вас притискам, желим да вас повежем”, навео је Ричард Гренел, специјални изасланик председника САД.

До повезивања у Вашингтону проћи ће месеци. У међувремену – осамнаесто повлачење једнострано проглашене независности Косова. Уједно и једино у 2020.

“Могу да покажем ноту од Министарства спољних послова у којој се наводи да Сијера Леоне повлачи признање Косова као независне државе и поштоваће резултате до којих се дође у дијалогу, уз посредовање ЕУ и УН”, навео је Дачић.

Посредовање европских парламентараца у дијалогу власти и опозиције претходило је изборима које је одложила пандемија. Уместо 26. априла, грађани су на биралишта изашли 21. јуна. На бојкот је позивао део опозиције, а део који је узео учешће у изборној трци, углавном остаје испод цензуса.

Поред напредњака који су однели убедљиву победу са освојених 188 мандата, у Скупштину улази још коалиција социјалиста и ЈС, СПАС Александра Шапића и четири мањинске странке.

“Вечерас смо добили велико поверење народа, највеће икада у Србији, у условима када је мало ко веровао”, навео је председник Србије Александар Вучић.

Протест испред Народне скупштине
Мало ко је у изборном слављу веровао и да ће се епидемија вратити преко ноћи. Због наглог скока броја заражених, председник најављује забрану кретања. Део грађана одговара протестом испред Народне скупштине.

Док дијалог између власти и опозиције није дао резултате, помака је било у дијалогу Београда и Приштине. После 20 месеци – две стране нашле су се за истим столом у Бриселу, након што је таксу на робу из централне Србије по преузимању дужности укинуо косовски премијер Авдулах Хоти.

Због доброг разумевања прилика у региону, Унија у међувремену именује Мирослава Лајчака за специјалног представника задуженог за дијалог Београда и Приштине.

Потписан споразум у Белој кући
Две стране, уз неколико одлагања, за исти сто, овог пута у Вашингтону, довео је Ричард Гренел. У Белој кући потписан је споразум о еконономској нормализацији односа. Данима касније водила се полемика шта је потписано у Овалном кабинету, ко су потписници и да ли су знали шта потписују.

“Ово није трилатерални споразум, ово је билатерални споразум са сад, дакле трећа страна није призната у овом смислу као субјекат међународног права”, поручио је председник Србије Александар Вучић.

Због густог распореда на међународном плану, одлагале су се обавезе на унутрашњем. Име мандатара за састав нове владе председник је саопштио након више одлагања – три и по месеца од избора. Највеће изненађење било је име Ивице Дачића, које је изостало са списка министара. Није изненадила одлука да на челу кабинета у Немањној 11 остане Ана Брнабић.

“Ова влада мора да ради више са већом енергијом и преданошћу јер иако нисмо иста она земља каква је Србија била раније, ни са овим резултатима нису сви грађани задовољни у смислу колико новца мају у новчаницима, шта себи и деци могу да приуште”, навела је премијерка Србије Ана Брнабић.

У другој недељи мандата премијерка је са премијерима Албаније и Македоније потписала споразум који је грађаним три државе омогућио да се крећу уз личне карте. Тиме су делови плана економског повезивања региона договореног на Охриду годину дана раније почели да се спроводе у дело.

Подели на: