Косово мора изаћи на биралишта иако то никоме не одговара

Косово доживљава највеће политичке поделе у својој историји. Речник који користе политички лидери одступио је од понашања одраслих и подсећа на Албанију.

 

Кад председник назива премијера и његове сараднике “злочиначком групом”, када бивши министар спољних послова говори о страху од “државног тероризма”, када се не види могућност повратка разуму, нема другог излаза осим ванредних избора да бар одговоре на дилеме које су створили сами политичари. Ко ће моћи да говори у име грађана? Иако ниједна страна не би била за то они су неопходни.
Хрватска ће одржати изборе 5. јула. Не могу се назвати ванредним, јер су се ионако морали одржати ове године. Дакле, 2020. је изборна година и кад год се одржавају, на време су. Али у Хрватској се избори обично одржавају у касну јесен. Овог пута владајућа странка ХДЗ (Хрватска демократска заједница) проценила је да може искористити успешно суочавање са кризом изазваном коронавирусом, која је повећала његову популарност, и одржавање избора на лето. Аналитичари кажу да је још један разлог то што ће Хрватска на јесен осетити економске последице кризе више него сада. Биће Хрватска међу земљама ЕУ које ће криза најтеже погодити, јер више од било које друге земље зависи од туризма. Дакле, коронавирус није препрека одржавању избора.Чак и на Косову, коронавирус је имао утицаја на политичка дешавања. Руководство Демократског савеза Косова искористило је прилику током пандемије да збаци Владу у којој је, против своје воље, то била и сама. Занемарио је наредбе, па чак и молитве оних који су га донедавно називали “међународним пријатељима”, да то не чине у време пандемије. А сада сматра да ће се пандемија користити као изговор да за кратко време не буду одржани ванредни избори које захтева Покрет Самоопредјељења, нежељени али присилни партнер. Чак процењује да ће пандемија помоћи у спречавању протеста када Уставни суд да своје мишљење о Тачијевом декрету, припремљеном у заједничком сценарију са лидером ДСК Иса Мустафом за формирање нове владе.
Као и у другим деловима Европе, тренд ублажавања вируса на Косову је позитиван, а самим тим и ублажавање мера за борбу против овог вируса. Пандемија није прихваћена као разлог за окончање политичке свађе у интересу грађана, па се не може шватити као разлог да се избори не одрже, ако ће они бити најбољи излаз из ове кризе која је створена на Косову.
Косово доживљава највеће политичке поделе у својој историји. Речник који користе политички лидери одступио је од понашања одраслих и подсећа на Албанију. Кад председник зове премијера и његове сараднике “злочиначку групу”, када бивши министар спољних послова говори о страху од “државног тероризма”, када се не види могућност повратка разуму, нема другог излаза осим ванредних избора који ће се одржати да бар одговоре на дилеме које су створили сами политичари. Ко ће моћи да говори у име грађана? Иако ниједна страна не би била за то, они су неопходни.
Покрет Самоопредељење не би се залагао за изборе, јер би изгубили гласове дијаспоре, која је великом већином гласала за ову странку. Не толико кроз гласове који су послани поштом, колико је био велик број оних који су дошли на Косово само да гласају. Без гласова дијаспоре, Самоопредељење ће тешко освојити апсолутну већину мандата у Скупштини Косова, колико им треба да управљају владом, јер у супротном ниједна странка неће ући у коалицију с њима.
Избори не одговарају ДСК-у, јер ће на изборима завршити као други или трећи,у најбољем случају. А избори би створили проблеме унутар ДСК-а лидеру странке Иси Мустафи, који је најдуже на врху ДСК-а, после бившег председника Ибрахима Ругове, иако Ругова никада није изгубио изборе. Иса Мустафа их никада није добио. Делом изгледа да је ДСК копија ДПК, а људи између копије и оригинала гласаће за оригинал, тако да ће ДПК вероватно на изборима бити испред ДСК.
Ни Демократској партији Косова избори не одговарају, јер је прошло доста времена и треба да се консолидује. Тврдње ДПК да „желе изборе“ нису искрене, јер је лидер странке Кадри Весељи рекао председнику Тачију да ДПК не жели изборе, већ желе владу ДСК с Абдулахом Хотијем. ДПК ће бити удобан у опозицији према Хотијевој влади. На крају, ПДК би волео да се избори одрже након што се разјасни да може да заузме место премијера без тога да мора да победи на изборима.
Алијанска за будућност не жели изборе, јер би било тешко поновити успех који су имали у јесен 2019. године, а камоли да повећа своју подршку. Упркос неким веома популарним акцијама, попут стопостотног пореза на српске производе, стварања војске и противљења промени косовских граница, Рамуш Харадинај није успео да своју популарност претвори у гласове грађана за своју странку.
Иницијатива и Алијанса за ново Косово Беџета Пацолија тешко би прешли изборни праг.Александар Вучић такође не жели изборе на Косову. Његова листа добила је 100 посто места у Скупштини Косова предвиђених за српску заједницу. У случају нових избора, може се догодити да бар један кандидат из српске заједнице на Косову, који није на листи Српске Александра Вучића, добије место посланика.
Избори не одговарају ни председнику Хашиму Тачију, који мора да обезбеди ново место председника, што је најреалнија опција уколико не може да се кандидује за премијера. Да ће Тачи напустити политику након истека мандата, то је научна фантазија, као и обећања ДПК да неће Тачију дати нови мандат.
Влади Авдулаха Хотија недостаје поверење великог дела косовских грађана. Није добио мандат док се кандидовао за премијера, нити је добио велики број гласова за ДСК. Та влада неће имати политичку тежину, јер би је практички водили партијски лидери и председник Тачи. Хашим Тачи, Иса Мустафа, Кадри Весели, Беџет Пацоли, Рамуш Харадинај, Фатмир Љимај водили би Косово Хотијевом владом, а Српска листа, која је у пракси Александар Вучић, имала би велику улогу. Премијер и министри спроводили би своје одлуке. Било би боље када би челници странке преузели кључне позиције у новој влади не скривајући се иза имена људи који без сумње имају сјајне вештине и високу професионалну обуку.
Ништа осим нових избора неће моћи да разјасни изопачену политичку сцену на Косову. А такво је објашњење потребно, пре свега, грађанима Косова, а потом и дијалогу са Србијом, који Косово и даље намећу међународни пријатељи. Ни влада Аљбина Куртија нема моћ да представља Косово у таквом дијалогу. Једном када су сви позвани на легитимитет који им грађани дају, нека се јаве и поново затраже глас грађана. Све остало биће експеримент без икакве користи за Косово.