četvrtak, 18. avgusta 2022. | 22:06
Najnovije vesti

NAGRADA ZA PROGON I ETNIČKO ČIŠĆENJE

Piše: Rada Komazec 

 

 

Bio je topao jun što od sunca što od tromeseč nog bombardovanja. Mi ris baruta zamenio je miris lipe, a bezbrižnost života strahovi i iščekivanja. To je bilo vreme kada su uveliko te kle pripreme za obeležavanje Vidovdana na Kosovu i Meto hiji. Ali, juna 1999. sve je bi lo drugačije. Tromesečna agre sija NATO iz vazduha a teror „OVK” na zemlji promenio je naše živote. Nigde niste mo gli biti sigurni. Potpisiva njem Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 te dolazak vojne i civilne misije UN po stao je u srpskom narodu tra čak nade da će opstati na svo joj vekovnoj zemlji. Verovali su u značaj UN i svega što iz toga proističe. Međutim, dolazak međunarodnih snaga Kfora i Unmika doneo je Srbima na Ko sovu i Metohiji još veće stra danje i progon. Teritorijalna ekspanzija Albanaca planira na Prvom prizrenskom ligom juna 1999. godine ubrzala je re alizaciju jer je Zapad podržao viziju Albanaca za nezavisno Kosovo. Tako je i 20. vek priveo kraju svoje trajanje agresijom Nato pakta na Srbiju, odno sno Jugoslaviju, radi stvaranja nezavisne države Albanaca na srpskoj teritoriji. Pod tero rom krenulo je etničko čišće nje Srba sa prostora Kosova i Metohije. Srpski narod spa savajući živote, po ko zna koji put, kreće u zbeg. Junski zbeg 1999. godine bio je masov ni. Više od dve trećine Srba prognano je sa Kosova i Meto hije, a urbana mesta južno od Ibra etnički očišćena. Ko lone Srba iz Metohije promi cale su kroz Prištinu prema Podujevu i centralnoj Srbiji. Iako se najveća srpska trage dija na Kosovu i Metohiji de sila juna 1999. godine nekako prolazi neprimetno i osim pojedinačnih komentara niko je više i ne obeležava. Valjda Srbi imaju toliko tragedi ja u svojoj istoriji da bi obe ležavanje još jedne, ma koli ko bila teška, bilo suvišno. Mi koji smo je lično dožive li ne možemo zaboraviti jer su upravo u junu 1999. godine Srbi proterani sa Kosova i Metohije, a Albanci otvore no krenuli u realizaciju svog vekovnog plana da na etnič kom čišćenju srpskog stanov ništva sa KiM naprave još jednu albansku državu, koja bi činila savez sa drugom alban skom državom na Balkanu ko ju sačiniše, takođe na srpskoj teritoriji, oni koji to čine i sa Kosovom. Albanski tero risti koje su štitili Nato vojnici otimali su juna 1999. godine civile iz izbegličkih kolona, iz kuća, terorisali i odvodili u nepoznatom prav cu. Pored podvrgavanja stra hovitim zločinima mnogi su, doznasmo kasnije, završava li u „žutoj kući”. Uništa vani su simboli identiteta Srba od sakralnih i kultur nih objekata do kuća i pro mene ulica, mesta i toponi ma. Evidentno je da se radilo plansko i sračunato etnič ko čišćenje srpskog naroda uz podršku Zapada. Uostalom, o tome govori demografska slika Srba na KiM 1999. godine i 23 godine posle. Budući da je et ničko čišćenje bio cilj agresi je, Kosovo i Metohija ostade do danas poprište masovnog i sistematskog kršenja ljudskih prava kao i ozbiljnog prekrša ja humanitarnog prava. Sela su masovno pljačkana i spaljiva na. U provođenju etničkog či šćenja vršene su sve vrste zlo čina. U operaciji progona Sr ba u junu 1999. godine bila je implicirana i međunarodna zajednica kroz Unmik, Kfor, UNHCF i Crveni krst. Agresi ja je rezultirala zauzimanjem teritorije naše južne pokra jine. Proterivanje je podrazu mevalo spasavanje golih živo ta i ostavljanje kompletne imovine agresoru. Albanci i danas nastavljaju sa unište njem svega šta bi moglo po svedočiti da su tu vekovima unazad živeli Srbi (od groba lja do crkvi i manastira). Ako su Srbi kratkog pamćenja i ne gaje u dovoljnoj meri kulturu se ćanja na tragedije nacije ima neko ko ne zaboravlja. Nemački kancelar Olaf Šolc baš u danima kada bi trebalo da se obeleži dvadesettrogodišnji ca od progona Srba sa Kosova i Metohije i dok Albanci sla ve ulazak NATO na KiM izja vljuje da Kosovo i Srbija treba da se međusobno priznaju, odno sno da Srbija neće u EU dok ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Ne reče ništa o 230 hiljada prognanih Srba koji nemaju prava na povratak, o otetim gradovima, o otetoj srpskoj imovini, o stalnim kršenjem ljudskih prava preo stalih Srba na prostoru Ko sova i Metohije, o nepošto vanju Briselskog ni Vašing tonskog sporazuma… Pohva le Albancima u Prištini i izričitost da Srbija treba da da saglasnost da se na njenoj teritoriji formira nezavi sna država Albanaca došla je kao junska nagrada Alban cima za etničko čišćenje i progon srpskog stanovništva juna 1999. godine. Čestitke se obično upućuju za neki pri godan događaj od dirljivih do onih koje bude najdublje emocije, a odabir reči i ton pi sanja ili govora su najznačaj niji elementi svake čestit ke koji su tu da podstaknu najlepše emocije. Godišnji ca etničkog čišćenja i pro gona je užasan događaj ma gde da se desio na svetskoj mapi. Pored svih ekonomskih aspe kata saradnje sa Nemačkom i investicija u Srbiji, Olaf Šolc je ostavio gorak ukus Srbima ovog juna uoči Vidovdana.

Podeli na: