četvrtak, 18. avgusta 2022. | 22:09
Najnovije vesti

Ne otuđujte imovinu svojih predaka

 „Ostajući na svojim imanjima i svojim ognjištima, mi bivamo čuvari našeg identiteta i naših svetinja koje su organski povezane sa vernim narodom i verom pravoslavnom“, kaže se u apelu vladike Teodosija

 

 

Vladika Raško – prizrenske eparhije Teodosije uputio je, u sredu 23. septembra, apel vernom narodu eparhije na čijem je čelu, da ostane na svojim ognjištima i ne otuđuje imovinu svojih pradedova. „Ostajući na svojim imanjima i svojim ognjištima, mi bivamo čuvari našeg identiteta i naših svetinja koje su organski povezane sa vernim narodom i verom pravoslavnom“, poručuje vladika Teodosije. Dalje ističe i da „nije u pitanju samo obična zemlja, koja se prodaje ili kupuje, već je to zemlja zasejana kostima naših predaka, osveštana molitvama, nakapana suzama trudbenika i zalivena krvlju mučenika“. Podseća da srpski pravoslavni narod već vekovima živi na prostorima stare Raške, Kosova i Metohije, „gde se nalaze i najdublji koreni našeg duhovnog bića, oličeni u brojnim svetinjama naše Crkve“. „Naše je samo da očuvamo ono što nam pripada i što su nam naši preci ostavili u nasleđe“, ističe vladika Teodosije.

APEL PRENOSIMO U CELOSTI:

„Draga braćo i sestre, deco duhovna, ljubljeni u Hristu narode Božji! Srpski pravoslavni narod već vekovima živi na prostorima stare Raške, Kosova i Metohije, gde se nalaze i najdublji koreni našeg duhovnog bića, oličeni u brojnim svetinjama naše Crkve. Vekovima ove svetinje svetle kao svetionici, ukazujući i nama i onima oko nas da smo ovde svoji na svome, da ne želimo da otimamo ništa tuđe. Sve što je oteto to je i prokleto. Naše je samo da očuvamo ono što nam pripada i što su nam naši preci ostavili u nasleđe. Sledujući svetolazarevskom zavetu i ovom prilikom, kao Episkop raško-prizrenski, očinski pozivam naš verni narod da ostane na svojim vekovnim ognjištima i da ne otuđuje imovinu koju su naši preci u najteža vremena turske vlasti, kroz brojne ratove i stradanja, sa mukom čuvali i sačuvali. Nije u pitanju samo obična zemlja, koja se prodaje ili kupuje, već je to zemlja zasejana kostima naših predaka, osveštana molitvama, nakapana suzama trudbenika i zalivena krvlju mučenika. Ostajući na svojim imanjima i svojim ognjištima, mi bivamo čuvari našeg identiteta i naših svetinja koje su organski povezane sa vernim narodom i verom pravoslavnom. Naša vera nas je vekovima očuvala na vetrometini istorijskih zbivanja da bismo bili narod Božiji, naslednici Svetoga Save i velikih Nemanjića, Svetog Kneza Lazara i brojnih svetitelja mučenika koji su prosijali u zemlji Raškoj i Kosovsko-metohijskoj. Nažalost, svaki put kada čujemo da naši ljudi prodaju zemlju i trajno odlaze sa svojih ognjišta, osećamo bol i gubitak. Ovde smo svi povezani u Hristu kao jedno telo i jedna duša, bez obzira u kom delu naše zavetne zemlje živeli. Znamo da život nije lak i da se mnogi od nas suočavaju sa teškim materijalnim uslovima, ali znamo i to da su naši preci u mnogo težim uslovima ostajali verni svojoj veri i rodnoj grudi i time dali ogroman doprinos da bi i nas danas ovde bilo. Svaki put kada neko ima nameru da proda svoju imovinu, treba prvenstveno da pomisli na svoje rođake i komšije, koji žele tu da ostanu. Treba da vodimo računa da svojom sebičnošću njih ne dovedemo u još teži položaj. Neko će prodajom možda privremeno rešiti svoje finansijsko pitanje, ali se treba pitati, da li ta prolazna uteha vredi da se poredi sa svešću i savešću da smo time još više otežali položaj naših srodnika i komšija. Oni su čvrstog opredeljenja da ostanu na našoj svetoj zemlji, a naš postupak može da ih dovede u još teži položaj. Nijedan čovek ne treba da misli prvenstveno samo na sebe, već da ispunjava Hristovu zapovest o ljubavi perema Bogu i bližnjemu. Pastirski apelujemo na sve vas, braćo i sestre, da se, ako se ikada nađete pred ovim izborom, duboko zapitate da li vredi prodati zemlju i zaraditi novac, a istovremeno poneti teško breme savesti. Zato, pokažimo i u ovim istorijskim trenucima hrišćansku i iznad svega ljudsku odgovornost prema sebi, svojoj deci koja treba da znaju odakle su potekla, i prema svojim komšijama kojima ostavljamo teret koji mislimo da smo olako skinuli sa svojih pleća. Zato poslušajmo svi, evanđelske reči samoga našeg Gospoda i Spasitelja koji nam poručuje: – Kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi? (Mt. 16.26). Pokažimo trpljenje i žrtvu ljubavi, držeći se zajedno kao jedan narod Božiji, ugledajući se na svete iz roda našeg, kako bismo se našli vernim slugama Gospoda našeg. Sačuvajmo ljubav i bratsku solidarnost kako bi time pokazali da smo dostojna deca svojih predaka i kako bi time sačuvali našu veru, ime i postojanost na našem najsvetijem Rasu, Kosovu i Metohiji“.

Podeli na: