subota, 10. decembra 2022. | 02:35
Najnovije vesti

O srpskoj ugroženosti i kataklizmi rata

Sećanje na Aca Rakočevića kroz memoarsku prozu „Strah od sutra“

Rakočević je stalno bio pritisnut olovnom težinom stradanja srpskog naroda, naročito posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju.
Aleksa Aco Rakočević je jedan pomalo zaboravljeni srpski pripovedač i romanospisac koji je dugo živeo i stvarao na Kosovu i Metohiji. Rođen je 1938. godine u Kolašinu u Crnoj Gori, a od 1964. godine živeo je u Prištini. U listu „Jedinstvu“ i izdavačkoj delatnosti ove kuće radio je na poslovima od korektora do urednika. Potom je bio i urednik u Izdavačkoj delatnosti „Grigorije Božović“ Novinsko izdavačke kuće „Panorama“ sve do napuštanja Prištine krajem 1999. godine kada se „privremeno“ naselio u Beograd gde je stvarao sve do smrti februara 2007. godine. Objavio je knjige za decu i mlade: „Kad su svici lagali“, „Državna deca“, „Brvnara pod planinom“, „Bela potočara“ i „Čovek koji preskače vazduh“, „Molitva za Milicu“. Odraslima je ostavio knjige pod naslovima: „Samoća“, „Bezmud“, „Moram cigane da nađem“, „Po svetu s Kosovom o vratu“ i memoarsku prozu „Strah od sutra“ napisanu posle rata, 2003. godine. Dobitnik je više značajnih nagrada među kojima su: Nagrada „Jedinstva“ za knjigu godine „Kad su svici lagali“, nagarda „Lazar Vučković“ i Gračaničku povelju.

Pritisnut težinom stradanja

Sadržaj književnog stvaranja Aca Rakočevića svedoči o srpskoj borbi za goli život i o srpskoj ugroženosti u to vreme. Aco Rakočeviće je stalno bio pritisnut olovnom težinom stradanja srpskog naroda, naročito posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. On je obilazio svet, kako je imao običaj da kaže „sa Kosovom o vratu“ i na tom je putu stigao i do Solženjicina, da ga upozna s dramom srpskog naroda i Kosovom i Metohijom, njegovom postojbinom. Godine 2003. objavio je poslednju knjigu „Strah od sutra“ koja po žanru, kako kritika kaže, predstavlja memoarsku prozu sa elementima dnevnika, piščevih zabeleški, impresija za vreme 77-dnevnog bombardovanja Prištine, Kosova i Metohije. Knjiga je objavljena u izdanju Narodne univerzitetske biblioteke „Ivo AndriĆ“ Priština i Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske u Gračanici. Ovo delo nosi pečat potvrđene kreativne ličnosti realističkog hroničara koji beleži istinu u dodiru sa svojim emocijama osećajući odgovornost za katklizmični momenat koji je zadesio srpski narod. Stranice knjige ilustruju stravičnu sliku srpskog užasa i udesa i dočaravaju atmosferu pakla: „neviđeno crnilo pritište Prištinu, izviru nebrojeni crni izvori i stvaraju nepregledno crno more; more huči, talasa se, preti“ – kaže autor. Nestaju bez traga i glasa : žene, deca, starci, zla sudbina i kob vrebaju svakoga ko se na srpskom oglašava. Krađe, paljevine, premlaćivanja i sakaćenja, silovanja, ubistva, su prizori sa kojiam se Srbi svakodnevno suočavaju. Zato krišom nestaju ili beže iz gradova i kosovsko-metohijskih sela; svako jutro donosi nova iznenađenja.

Kad je srpsko postajalo ničije

-Knjiga „Strah od sutra“ beleži i bežaniju „boraca“ za svetu srpsku zemlju koji grabe prema davno sagrađenim kućama ili kupljenim stanovima u Beogradu, Kragujevcu, Smederevu, a ostavljaju „svoj“ narod. Slika autor i opštu pljačku i otimačinu automobila, prodavnica, stanova. Uviđa on da će rastrgnuti srpski imovinu, da će srpsko postati ničije, kaže o ovom autobiografskoj knjizi Aca Rakočevića, mr Jordan Risitić. Aco Rakočević u knjizi „Strah od sutra“ beleži događaje kao očevidac svega što se dešavalo kao poraz razuma i pobedu zla. – Knjiga Aca Rakočevića podseća na činjenicu da je život ovde oduvek bio vezan sa grčevitom borbom za očuvanje identiteta po cenu najvećih žrtava. Knjiga je podsećanje da smo kao narod na Kosovu i Metohiji na ivici provalije, ambisa i da možemo doživeti sudbinu Hazara. Ona ne dosnosi mir, dostojanstvo, još manje lepotu, uživanje čitaocu; ona opominje sve na Kosovu i Metohiji, Srbe posebno; Srbiju i svet na veliku nepravdu koja je Srbima naneta. I usputna šetnja istorijskim vremenima je sećanje na ciklično stradanje, ali i smisao žrtve da se odbrani prostor, kaže mr Jordan Ristić. Nije Aco Rakočević amnestirao ni retke Srbe koji su se polakomili za tuđom imovinom, zapaža Risitć. Tako će se na žigu srama naći i neki Srbi koji od svojih stanova, garaža prave magacine ukradene robe. Čudi se autor, među njima neke poznaje. Postavlja knjiga Aca Rakočevića mnoga pitanja: pitanje savesti o smislu našeg postojanja, vekovnoj srpskoj neslozi, moralanom posrnuću i činjenici da nam viševekovno istorijsko stradanje nije donelo značajne pouke.
 S.Đukić

Podeli na: