Талас напада на косовске Србе у директној вези са дипломатским успесима Србије

Поводом последњег у низу напада на косовске Србе у коме се на мети нашао Петко Милетић, повратник у село Опрашке код Истока, генерални секретар Института за националну и међународну безбедност Дарко Обрадовић за Косово Онлајн каже да је талас насиља према Србима директно пропорционалан дипломатској офанзиви Републике Србије у вези са косовским питањем.

 

“Мудра државничка политика Србије је дискредитовала приштинске политичке представнике, који су у последње две године изгубили сваки међународни кредибилитет и преговарачки капацитет“, поручује Обрадовић и истиче да је за Србију пре свега важно активно и партнерско укључивање САД у постизање трајно одрживог решења, али да се самим тим Албанци одлучују на радикализацију, екстремизам и физичке нападе на Србе.

Како се могу заштити Срби на Косову и шта конкретно Србија може да уради?

Србија пре свега мора да упозна светску јавност са последњим догађајима и условима у којима Срби живе. Светска јавност мора бити континуирано обавештавана о стању и условима. Нажалост, они који су Косово изгубили и они који су изнели тему из УН нису мислили довољно о свом народу. Као ни они који се размећу запаљивим изјавама о јуришу на Косово. Верујем да ће српско руководство искористити све расположиве механизме.

Постоји ли могућност да у областима у којима су српски повратници на мети буде ангажована и нека међународна компанија која би штитила Србе?

Веома је тешко распоредити такву врсту обезбеђења на широком простору, пре свега из финансијско-логистичких разлога. С друге стране, у циљу постизања оптималног стања безбедности у српским енклавама могло би се приступити изради процене о ангажовању приватних компанија светског нивоа, пре свих америчких и британских. Опет понављам, такав потез би изискивао решавање великог броја изазова при имплементацији, али није немогуће. Са друге стране, апеловао бих на државе које нису признале Косово, а ангажоване су у оквиру снага Кфора, да се њихове снаге прерасподеле у српске средине.

Честе су и крађе имовине српских повратника. Како то спречити?

У једном друштву, у којем су главни покретачи мржња и наслеђе сукоба и злочина, врло је тешко имплементирати живот на заједничком простору без великих унутрашњих и спољашњих напора за постизање мултиетничког склада. Мањак развојне стратегије, економски суноврат и присуство радикалних садржаја нужно резултују нападима на најмање заштићене. Ми смо већ имали ситуацију да су Срби били принуђени да се самоорганизују, али сматрам да то није дугорочно решење.

Подели на: