Талас напада на косовске Србе у директној вези са дипломатским успесима Србије
Поводом последњег у низу напада на косовске Србе у коме се на мети нашао Петко Милетић, повратник у село Опрашке код Истока, генерални секретар Института за националну и међународну безбедност Дарко Обрадовић за Косово Онлајн каже да је талас насиља према Србима директно пропорционалан дипломатској офанзиви Републике Србије у вези са косовским питањем.
“Мудра државничка политика Србије је дискредитовала приштинске политичке представнике, који су у последње две године изгубили сваки међународни кредибилитет и преговарачки капацитет“, поручује Обрадовић и истиче да је за Србију пре свега важно активно и партнерско укључивање САД у постизање трајно одрживог решења, али да се самим тим Албанци одлучују на радикализацију, екстремизам и физичке нападе на Србе.
Како се могу заштити Срби на Косову и шта конкретно Србија може да уради?
Србија пре свега мора да упозна светску јавност са последњим догађајима и условима у којима Срби живе. Светска јавност мора бити континуирано обавештавана о стању и условима. Нажалост, они који су Косово изгубили и они који су изнели тему из УН нису мислили довољно о свом народу. Као ни они који се размећу запаљивим изјавама о јуришу на Косово. Верујем да ће српско руководство искористити све расположиве механизме.
Постоји ли могућност да у областима у којима су српски повратници на мети буде ангажована и нека међународна компанија која би штитила Србе?
Веома је тешко распоредити такву врсту обезбеђења на широком простору, пре свега из финансијско-логистичких разлога. С друге стране, у циљу постизања оптималног стања безбедности у српским енклавама могло би се приступити изради процене о ангажовању приватних компанија светског нивоа, пре свих америчких и британских. Опет понављам, такав потез би изискивао решавање великог броја изазова при имплементацији, али није немогуће. Са друге стране, апеловао бих на државе које нису признале Косово, а ангажоване су у оквиру снага Кфора, да се њихове снаге прерасподеле у српске средине.
Честе су и крађе имовине српских повратника. Како то спречити?
У једном друштву, у којем су главни покретачи мржња и наслеђе сукоба и злочина, врло је тешко имплементирати живот на заједничком простору без великих унутрашњих и спољашњих напора за постизање мултиетничког склада. Мањак развојне стратегије, економски суноврат и присуство радикалних садржаја нужно резултују нападима на најмање заштићене. Ми смо већ имали ситуацију да су Срби били принуђени да се самоорганизују, али сматрам да то није дугорочно решење.
