nedelja, 14. avgusta 2022. | 03:19
Najnovije vesti

Odlaze privremeno, ostaju za stalno

Kada iz Gnjilana krenete regionalnim putem Gnjilane –Uroševac, prvo selo u kome će vas dočekati prizor prelepe crkve kraj puta, a to je crkva posvećena Svetoj Trojici, je selo Parteš, koje u okviru teritorijalne koncpecije Republike Srbije pripada opštini Gnjilane, dok je prema koncepciji teritorijalne organizacije prištinskih institucija, deo istoimene opštine Parteš. Etnički je čisto srpsko selo u kome se nalazi oko 356 domova.

 

 

Iako se broj stanovnika iz godine u godinu, a naročito nakon rata 1999. godine osipa, ovo pitomo mesto, smešteno u plodnoj kotlini u delu Kosovskog Pomoravlja zvanog Gornja Morava, još uvek nosi epitet jednog od većih srpskih sela u ovom delu Kosova i Metohije.

SELO POZNATO PO GASTARBAJTERIMA

Duže vreme selo Parteš je bilo poznato po brojnim gastarbajterima. Skoro da nije bilo kuće iz koje po neko nije radio u inostranstvu. Najviše Partešana je odlazilo na privremeni rad u Švajcarsku, koji su svake godine na godišnji odmor dolazili u svoje selo, gde su podizali nove i lepe kuće. Čak je zahvaljujući dobrovoljnim prilozima meštana Parteša, koji su radili u inostranstvu 1996. godine podignuta i pomenuta crkva koja je ponos ovog mesta. Situacija se u novije vreme po ovom pitanju promenila. Te generacije Partešana koji su odlazili „trbuhom za kruhom” u Zapadnu Evropu i koje su se uvek vraćale u svoj zavičaj da provedu dane odmora ili da prožive penzionerske dane, zamenile su generacije onih koji iz sela odlaze za stalno, bilo u „tuđinu” bilo  u neki od gradova i sela ostalog dela Srbije. Kako se može čuti u razgovoru sa meštanima Parteša nekad je život u ovom selu bio življi. Danas je situacija mnogo drugačija. Sve ređe se mogu videti prizori novosagrađenih kuća. Kao i u drugim srpskim kovoskopomoravskim selima i u Partešu kao jedan od vodećih problema ističu odlazak mladih, od kojih mnogi ne vide budućnost u svom selu, tim pre jer su im mogućnosti da se zaposle ovde i u širem okruženju male. Vremešniji žitelji Parteša, sela u kome je zemlja više nego rodna i u kome je nekada zemljoradnja bila dominantan oblik zanimanja, ali i stočarstvo, ističu da se mladi, mnogi sa fakultetskim diplomama, sve ređe odlučuju da ostanu na selu i da su sve manje zainteresovani za obradu zemlje i čuvanje stoke, već traže stalni posao i streme stalnim novčani primanjima, te se zato odlučuju na odlazak iz sela. Ta tendencija odlaska mladih  je unazad dve godine, zbog pandemije koronavirusa, kako kažu u selu, ipak malo splasnula zbog ograničenih mogućnosti kretanja i antikovid mera koje su prisutne gotovo svuda.

NEMA PRODAJE IMANJA

U selu je u novije vreme bilo nekih ulaganja od strane opštine Parteš u razvoj lokalne infrastrukture, pre svega na planu sređivanja javnih površina, ali nije bilo većih investicija koje bi ublažile problem nezaposlenosti. Meštani ističu da bi im mnogo značilo otvaranje nekog proizvodnog pogona, na primer, ili ukoliko bi bilo većih ulaganja u domen poljoprivrede poput podsticaja u vidu pomoći oko osavremenjavanja poljoprivredne mehanizacije, otkupa poljoprivrednih proizvoda, jer bi to, možda, podstaklo i mlade da se bave poljoprivredom i stočarstvom. U ovom selu rade osmogodišnja i nekoliko isturenih odeljenja srednjih škola. Broj učenika se smanjuje svake godine. Seoska ambulanta radi svakodnevno, ali neophodno je njeno osavremenjavanje, pre svega u smislu podizanja tehničkih kvaliteta i time poboljšanja zdravstvenih usluga. Pre nekoliko godina u selu je otvoreno obdanište, a na teritoriji sela se nalazi i nekoliko manjih prodavnica, kao i dva kafića, a sagrađena je i nova policijska stanica. Bezbednosna situacija u Partešu je za sada stabilna. Inače, nekoliko godina unazad u ovom mestu bile su izražene krađe. Prodaja imanja za sada nije izražena. Nakon rata u Partešu je svoje utočište pronašlo i nekoliko desetina raseljenih lica iz Žegre, Trpeze i drugih sela odakle je srpsko stanovništvo proterano. Nekima od njih su napravljene nove kuće i oni danas u njima žive i tako su donekle podigli broj stanovnika u Partešu. S.Ivković

Podeli na: