nedelja, 02. oktobra 2022. | 21:57
Najnovije vesti

OLAKŠATI PROTOK LJUDI, ROBE I USLUGA SA NAŠOM JUŽNOM POKRAJINOM

Potpisano pismo o namerama nije pravni akt, već deklaracija političke volje. Veoma smo vodili računa da nijednim slovom ili zarezom u tim dokumentima ne budu ugroženi interesi Srbije, odnosno da se njima ni na koji način neposredno ili posredno ne zadire u statusna pitanja – rekao je Marko Đurić

 

Potpisani su dokumenti kojima se izražava politička spremnost da Srbija učini potrebne korake kako bi se, kroz obnovu železničkog saobraćaja i izgradnju autoputa kroz Toplicu, olakšao protok ljudi, robe i usluga sa našom južnom pokrajinom. Reč je o pismu o namerama, dakle ne o pravnom aktu, već deklaraciji političke volje. Veoma smo vodili računa da nijednim slovom ili zarezom u tim dokumentima ne budu ugroženi interesi Srbije, odnosno da se njima ni na koji način neposredno ili posredno ne zadire u statusna pitanja – rekao je Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju odgovarajući na pitanje „Jedinstva” , šta je tačno potpisano u Minhenu i šta to konkretno donosi Beogradu i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i dodao: – Ukoliko bi ono što je potpisano bilo i realizovano, a mi ćemo sa naše strane činiti sve da tako bude, neposrednu korist imaće i žitelji Toplice i Srbi u Kosovskom Pomoravlju, centralnom delu naše južne pokrajine i Sirinićkoj Župi, dakle stotinak hiljada naših sunarodnika u pokrajini kojima je u ovom trenutku zbog loše saobraćajne infrastrukture otežana veza sa centralnom Srbijom. O potencijalnim benefitima za našu ekonomiju ne moram ni da vam pričam – istakao je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić.

  • Može li se doći do kompromisa i realizacije potpisanih sporazuma, ukoliko Kurti nastavi sa arogancijom i optužbama Beograda, a pre svega ukoliko Priština ne ukine takse i prestane sa insistiranjem na nekakvim merama reciprociteta?

Takse na robu iz centralne Srbije koje je uvela Priština i pretnje o uvođenju reciprociteta u potpunoj su suprotnosti sa duhom onoga što smo potpisali u Minhenu. Neka Kurti sad objašnjava Amerikancima da li na njegovoj strani postoji politička spremnost da žiteljima Kosova i Metohije omogući da žive bolje. Iza ove političke izjave stao je predsednik Privremenih institucija samouprave u Prištini Hašim Tači, i ostaje da svoj definitivni stav o tome iznese nova vlada privremenih institucija samouprave. Svojim stavom prema ovom pitanju oni treba da pokažu da li su elementarno odgovorni i prema građanima na Kosovu i Metohiji i prema stabilnosti regiona. Priština, podsetiću vas, nije kredibilan partner u bilo kakvim razgovorima, jer njihova jedina obaveza preuzeta u Briselu, Zajednica srpskih opština, do danas nije formirana, ali sada će, ukoliko budu želeli da nastave da izvrdavaju obaveze, morati da se konfrontiraju, ne samo sa EU, već i sa svojim najvećim i najvažnijim sponzorom.

  • U kojoj meri pragmatičan stav SAD i stavljanje u prvi plan ekonomskih tema može doprineti normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i očekujete li više razumevanja za poziciju Srbije?

Administracija predsednika Trampa, kako smo mogli čuti od njegovog izaslanika ambasadora Ričarda Grenela, smatra da se, po strani od teških političkih pitanja, ljudi i narodi mogu povezivati u zajedničkoj želji za ekonomskim napretkom. Mi smo saglasni sa tim stavom, i godinama unazad radimo na tome da, sasvim nezavisno od pitanja statusa naše južne pokrajine koje je najteži izazov u odnosima Beograda i Prištine, olakšamo život ljudima na Kosovu i Metohiji. U Prištini, međutim, postoji sasvim suprotna tendencija – da se građani učine taocima nerešenih političkih pitanja, kako bi se stalnim pretnjama destabilizacijom vršio pritisak i na međunarodnu zajednicu i na Beograd.

  • Od početka učestvujete u pregovorima Beograda i Prištine, i prisustvujete bilateralnim sastancima delegacija Beograda i Prištine u organizaciji zvaničnika EU. Kako danas izgedaju susreti beogradskih i prištinskih predstavnika, imate li utisak da EU još uvek drže stranu Prištini i očekujete li skori početak dijaloga Beograda i Prištine?

Dijalog uz posredovanje EU je potpuno zamrznut od trenutka kada je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije. U međuvremenu je i EU prolazila kroz proces prekomponovanja sopstvene administracije, tako da već duže vreme tu nema nikakvog napretka. Stvari su, kako bi se u narodu reklo, na ledu. Duže vreme jedine poruke koje smo dobijali na temu dijaloga Beograda i Prištine bile su na bilateralnom nivou, od pojedinih članica EU. Videćemo kakav će stav nova evropska administracija imati prema dijalogu Beograda i Prištine i da li namerava da u taj proces uđe sa novom energijom i dinamikom. Razume se, osnovni korak da bismo uopšte mogli da razmišljamo o nastavku briselskog dijaloga jeste da se bezuslovno ukinu anticivilizacijske takse Prištine.

  • Da li su albanski politički predstavnici razumeli šta je kompromis i da Priština ne može sve dobiti, a Beograd sve izgubiti?

U Prištini i dalje ima onih koji u nacionalromantičarskom zanosu misle da je njihova volja obavezujuća za ceo svet, i da samo treba da uporno traže da bi im se sve dalo. To je ne samo naivno, već i veoma opasno, jer tu vrstu mentaliteta neki političari tamo prenose i na građane, čime se podiže prag njihovog očekivanja. Da bi moglo biti stabilnosti u regionu i koliko-toliko normalnih odnosa na relaciji Beograd Priština, obični Albanci na Kosovu i Metohiji moraju biti suočeni sa realnim stanjem i imati realnija očekivanja. R. Komazec

VRHUNAC STRADALNIŠTVA SRPSKOG NARODA

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, rekao je povodom miniranja autobusa kod Livadica u blizini Merdara, da srpski narod nikada neće zaboraviti mučenike koji su poginuli pre 19 godina u terorističkom napadu na autobus „Niš ekspresa” u mestu Livadice kod Podujeva. „Smrt dvanaestoro i ranjavanje četrdeset troje naših sunarodnika u Livadicama bilo je vrhunac stradalništva srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a osim počinilaca, deo krivice za ovaj sunovrat civilizacije snosi i međunarodna zajednica, koja je u tom trenutku vršila civilnu i vojnu upravu u našoj južnoj pokrajini. Do danas niko nije pravosnažno osuđen za ovaj zločin, iako postoje čvrste indicije o tome ko stoji iza napada, a u ovom trenutku ni u Prištini ni u međunarodnim centrima moći očigledno ne postoji volja da se ta nepravda ispravi. Srbi su i danas na Kosovu i Metohiji građani drugog reda i izloženi raznim vidovima diskriminacije, pritiska i zastrašivanja, jer mržnja koja je odnela živote naših sunarodnika u Livadicama i dalje živi. Politički predstavnici albanskog naroda na Kosovu i Metohiji, ukoliko žele da grade društvo na zdravim osnovama, moraju prestati da u zaborav guraju i zataškavaju ovaj i mnoge druge zločine nad bespomoćnim pripadnicima srpskog naroda, jer bez te vrste suočavanja sa prošlošću, neće biti ni međunacionalnog pomirenja, ni bolje budućnosti za albanski narod – poručio je direktor Đurić.

Podeli na: