ОПШТИНA ИСТОК – Незапосленост и стална брига о безбедности најизраженији

– Чини се да није више питање да ли има заинтересованих за повратак, него да ли и колико већинска заједница има слуха за тај процес – казao jе председник Привременог органа општине Исток Малиша Ђурић

 

 

Општина Исток у Метохији је средина у којој се до сада вратио највећи број повратника Срба, у 18 места Осојанске долине. Село Црколез у овој општини, уз села Бање, Суво Грло у општини Србица и Горажевац код Пећи, једина су места у Метохији одакле Срби нису одлазили 1999. и касније. Разговарали смо са председником Привременог органа општине Исток Малишом Ђурићем о најактуелнијим питањима општине са највећим бројем повратника.

• Пандемија коронавируса је у протеклој години ионако појачала изолованост српских повратничких села у Истоку, па како оцењујете протеклу годину у вашој општини ?

– Општина Исток, њени органи, установе, повратници деле судбину Републике Србије када су у питању потешкоће изазване пандемијом ковид19. Протеклу годину ценим као сложену са доста изазова којима се приступало са много озбиљности и посвећености да би се избегла ситуација општег стања безнађа. Пре свега мислим на појачане активности које су преузеле здравствене и школске установе као и мере које је спроводила општинска самоуправа а у координацији са Канцеларијом за Косово и Метохију. Указујем на мере у оквиру пољопривреде, да је сетва протекла успешно, да смо имали просечне и боље приходе пшенице и кукуруза, да смо расподелили репроматеријал за јесењу сетву, а пре свега да смо се бавили активностима заштите и помоћи за време ванредног стања кроз расподелу животних потребштина, средстава хигијене и медицинске опреме а све у циљу спречавања и сузбијања последица пандемије.

• Повратак расељених је увек актуелан. Да ли је било повратака у протеклој години и колико има заинтересованих у овом тренутку да се врате у источку општину? Која села се помињу најчешће за повратак?

– Опстанак повратника на Косову и Метохији је нераздвојен од питања повратка расељених. И после двадесет година и даље постоје исти проблеми који условљавају тај процес. Чини се да није више питање да ли има заинтересованих за повратак, него да ли и колико већинска заједница има слуха за тај процес. Нажалост, она се понаша по принципу топло – хладно, односно онолико колико њој одговара у односу на спољни фактор, па ако је настојање спољног фактора интензивније онда се отварају веће могућности за повратак. Дневно политички моменти, такође, утичу на ово питање. Сведоци смо да последња збивања на Косову и Метохији, везано за одлазак албанских лидера у Хаг, додатно условљавају повратак расељених. Као што знате средства која су опредељена за ову намену, а иста су одобрена  из међународних фондова, пласирају се преко институција косовског система, како на нивоу централних тако и на нивоу локалних органа, који у многим ситуацијама дестимулишу повратак него што га поспешују захтевајући од повратника да испуне услове који их елиминишу. Општина Исток као прва повратничка општина на простору Метохије, нема ниједног повратника у местима која се наслањају на општину Пећ, као ни у местима која гравитирају према општини Србица. Сматрам да то није случајно. Кад сам ово рекао мислио сам пре свега на места Бања, Црни Луг, Прекале, Пољане, Белица и друга. Последње повратничко место је Љубожда, удаљено 4 километра од центра Истока и у истом су повратници имали проблема на начин што су им каменовани објекти или означавани натписима узнемиравајућег садржаја. У овој години због последица пандемије и кризе на пољу економије, успели смо да изградимо два објекта у насељеном месту Осојане, који су додељени младим брачним паровима. У 2021. години планирамо изградњу још 5-6 таквих објеката које ћемо на јавном конкурсу доделити како повратницима који су се вратили, тако и онима који желе да се врате на територију општине Исток.

• Проблем запошљавања повратника је, чини се, најактуелнији па како решити то питање и има ли могућности за отварање било каквих погона где би незапослени остварили егзистенцију?

– Ентузијазам повратничких породица мора да буде праћен стварањем услова за самоодрживи повратак који подразумева свеукупне услове цивилизованог живота почев од безбедносних услова, стамбених услова, комуналних, заштита личне имовине. Све то је недовољно уколико се појединац не оствари и као субјект привређивања. И пре пандемије, а нарочито у овој години, суочени смо са проблемом запошљавања младих људи који након стицања одговарајућег образовања изискују оправдану потребу да самостално стварају услове за свој живот. Како решити овај проблем када установе које послују у оквиру правног система Републике Србије већ имају проблем са вишком запослених. У циљу ублажавања овог проблема код младих, општина Исток је у сарадњи са Националном службом за запошљавање организовала јавне радове, а у оквиру програма „Моја прва плата“ конкурисала су за запошљавање лица млађа од тридесет година. Чињеница да ово није довољно, те смо за наредну годину предвидели да решавање питања оснажимо кроз програме помоћи, пре свега у оквиру пољопривредне производње као нај доминантније делатности са мерама подстицаја и у прерађивачкој делатности.

• Колико је заживело приватно предузетништво и колико они могу да произведу и то пласирају на тржиште?

– Већ сам навео да је пољопривредна производња најдоминатнија код повратника на територији Исток узимајући у обзир традицију привређивања, врсту имовине којом повратници располажу, као и на кадровске капацитете истих. Оцена је да услужне и друге прерађивачке делатности нису заживеле, пре свега имајући у обзир да локално тржиште, на којем су најбројнији конзументи Албанци, нису из не тржишних разлога спремни да купују производе од повратника. Ово је један од разлога зашто се повратници нису осмелили да се појаве са својим привређивачким производима на тржишту. Пласман таквих производа на другим тржиштима изискивали би веће трошкове и такав производ чини неконкурентним. Чини се да је ово један од основних разлога зашто нема покушаја међу повратницима у прерађивачкој делатности иако су такви програми били пројектовани испред Канцеларије за Косово и Метохију.

• Влада Србије и Канцеларија за КиМ у протеклој години су свуда помагали Србе у покрајини, колика је помоћ била за Србе у вашој општини?

– Већ у више наврата наглашавам значај који Република Србија има када је у питању опстанак и повратак расељених са ових простора. Помоћ која се не мери само у висини средстава која се додељује повратницима него превасходно у њеном ставу да је она овде увек присутна и да ће увек бити присутна. Влада Републике Србије и Срби Косова и Метохије су јединствен спојени суд, и то је оно што нам улива наду да опстанемо и поред свих недаћа које нас притискају. Кад имате такву подршку знате да нисте сами а мотивација за останком на овим просторима је непоколебљива. Подршка је у свим областима живота: од образовања, здравства, економије, културе једном речју да нема таквог присуства  један од ослонаца идентитета Срба на Космету не би постојао а без њега Срби би попримили неке друге назнаке што је и било покушаја уз помоћ и мешетара који се представљају да припадају српском  роду. У овом тренутку Влада Републике Србије, нашта смо посебно захвални преузима све мере и радње како би повратници који се лече у оквиру здравственог система Републике Србије имали адекватну помоћ.

• Колико је ученика у основној и средњој школи и како је протицала онлајн настава у срединама које су у потпуној изолацији?

– Од почетка пандемије изазване ковидом 19, образовани систем на територији целог Космета, па самим тим и на територији општине Исток, на неки начин морао је да се прилагођава мерама, како оним које је прописала Влада Републике Србије, тако и оним које је донела косовска администрација. Мере ове друге институције односиле су се пре свега на забрану кретања ученика у току месеца марта. Поштујћи препоруке и мере Владе Републике Србије две основне школе на територији општине Исток, организовале су наставу преко интернета и на тај начин успешно окончале школску 2019/2020. и започеле 2020/2021. Зоран ВЛАШКОВИЋ