subota, 10. decembra 2022. | 03:15
Najnovije vesti

Prava porodica nestalih na istinu i pravdu

Okrugli sto Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM, održan na Obilićevom vencu u Beogradu

 

Ne može neko da traži da Srbija otvara arhive kad su se zločini desili dole. Dole su tela i dole su arhivi, rekao je Odalović. – Srbija će biti prva zemlja koja je u Zakon o nestalima ugradila vodeće principe na traženju nestalih lica, rekla je Milica Kolaković Bojović, potpredsedica Komiteta UN za prisilne nestanke
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava 10. decembra, Predsednica Udruženja kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović i sekretar Udruženja Olgica Božanić organizovale su Okrugli sto „Prava porodica na istinu i pravdu“ u hotelu Mažestik na Obilićevom vencu u Beogradu. Okrugli sto je održan uz prisustvo i učešće svih koji su bili pozvani. Pored Veljka Odalovića, predsednika Komisije za nestala lica Vlade RS i doc. dr Duška Čelića, predsednika Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, zarobljenih i ubijenih lica sa prostora bivše Jugoslavije, na ovom okruglom stolu govorili su i Jelena Lalatović, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Snežana Stanojković, tužilac za ratne RS, Igor Popović, v.d. pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dr Suzana Matejić, ekspert za sudsku medicinu i forenziku. Tokom višečasovnog trajanja Okruglog stola govorila je i dr Milica Kolaković Bojović, potpredsednik Komiteta UN za prisilne nestanke, Nihad Branković, koordinator za odnose sa vladama Zapadnog Balkana ICMP-a, Biljana Zdravković, šef MKCK odeljenja za zaštitu, Nevenka Bogdanović, sekretar CK Srbije u Kragujevcu. Okrugli sto je održan uz finansijsku podršku Komisije za nestala lica Vlade RS, Vlade Ujedinjenog kraljevstva i UNDP-u u Beogradu.

Loš tretman srpskih žrtava u regionu

Veljko Odalović je rekao da su prisutnima povereni različiti poslovi sa različitim aspektima ali sa istim ciljem. Loša je situacija sa srpskim žrtvama u regionu jer se one u nekim mestima ni ne pominju. Rekao je i da je 400 tela ekšumirano a 1200 identifikovano. -Mi smo u taj proces traženja ušli krajnje porfesionalno. Priština ne uvažava više desetina lokacija koje smo tražili na KiM. Oni ih ignorišu. U Hrvatskoj imamo još teži problem. Tu je probelm političke prirode. N ajgore je što ćute oni koji bi ih naterali da rade to. Nema jakog glasa, istakao je Odalović i napomenuo da sa BiH postoji korektna saradnju.
Kada je u pitanju Zakon o nestalom licima, Odalović je rekao da se ovog puta otišlo najdalje. – Ako se opredelimo da pričamo o istini i pravdi onda nema kolektivne pravde… nema mehanizma saradnje. -Ne može neko da traži da Srbija otvara arhive kad su se zločini desili dole. Dali smo 2417 različitih dokumenata u funkciji traženja nestalih lica i sve što je pretraženo je po našim informacijama. Dole su tela i dole su arhivi, rekao je Odalović govoreći o nestalima na KiM. -Proces traženja nestalih lica je zaustavljen od strane Prištine. Treba depolitizovati pitanje nestalih lica i češće organizovati sastanake u Udruženju uz prisustvo predstavnika ICMP-a, neki su od donetih zaključaka sa Okruglog stola. Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica je sa ovog okruglog stola apelovalo da se postupa u skladu sa potpisanom Deklaracijom u Londonu 2018. godine koja obavezuje države regiona da ubrzaju pronalaženje nestalih lica. Podvučeno je takođe da je na Kosovu i Metohiji zaustavljen rad na ekšumacijama poznatih grobnica, identifikaciji 350 posmrtnih ostataka žrtava u mrtvačnici u Prištini, zaustavljen rad Radne grupe za nestala lica između Beograda i Prištine.

Nestali – najteže nasleđe sukoba

Sa ovog foruma je apelovano da ovaj problem nije politički već civilizacijsko i humanitarno pitanje. Niko nema pravo na monopol žrtve. -Nekad ova naša borba liči na glas vapijućeg u pustinji koji niko ne čuje. Najteže nasleđe sukoba na Kosovu i Metohiji je pitanje nestalih lica. Pravo naših porodica je da znaju, a imaju i pravo na pravdu. A mi apelujemo na vlast da se zakonom urede brojna pitanja nestalih lica. Danas pravo ne poznaje nestala lica. Imamo još nešto da čujemo. Od šefa kabineta predsedika Republike smo obvešteni da će predsednik uskoro primiti jednu našu delegaciju koja će ponovo tražiti donošenje Zakona o nestalim licima. Mi tražimo pravo da nas država prizna, rekao je dr Duško Čelić, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, zarobljenih i ubijenih lica sa prostora bivše Jugoslavije. – Ni posle 23 godine traganja za našim srodnicima, nemamo odgovore na pitanja koja smo postavljali državnim institucijama, međunarodnim organizacijama, NVO, ambasadama. To su pitanja, gde su naši oteti članovi porodica, da li postoji pravo i pravda za žrtve, gde je istina i zašto se skriva? To su i pitanja ko je odgovoran za zataškavanje zločina, premeštanje grobnica, trgovinu organima kidnapovanih Srba i ostalih, ko je odgovoran za nepoštovanje međunarodnih akata, grubog kršenja međunarodnig humanitarnog prava, skrivanje dokumentacije o zločinima i zašto svi arhivi nisu dostupni, a dokumenti predati institucijama radi razrešavanja ove strašne tragedije, rekla je Verica Tomanović. -Danas nakon više od dve decenije, ukazujemo na nepoštovanje potpisanih dokumenata od zemalja potpisnica. Zato je toliki broj otetih, ubijenih i nestalih na Kosovu i Metohiji nakon 10, juna 1999. godine i zato je prognano oko 250 000 Srba i nealbanaca u prisustvu 50 000 vojnika KFOR-a, rekla je Tomanović. Gospođa Tomanović je i ovog puta, po ko zna koji put podsetila da nije ispoštovana Rezolucija 1244 SB UN od juna 1999. kojom je garantovana bezbednost građana na Kosovu i Metohiji, zatim i Rezolucija o prisilnom zatvaranju Međunarodne konvencije o zaštiti osoba od prisilnih nestanaka, Ženevska konvencija iz (1949), Drugi dopunski protokol (1977) koji štiti ljudski život i humanitarno pravo, Haška deklaracija, Helsinška akta i druga dokumenta.

Čekamo povratne informacije iz Prištine

Porfesor dr Suzana Matejić, ekspert forenzike i sudske medicine, član Beogradske radne grupe za nestala lica i član Stručne komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije je na Okruglom stolu Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji rekla da se mnogo očekuje od međunarodnih institucija i da su one tu zadnjih nekoliko meseci. – Istina je u sudskoj medicini. Zabrinuti jesmo. Nailazimo na mnogo otpora ali ih prevazilazimo. Identifikacija je humanitarni aspekt, a sudska medicina je medicina u službi prava. Politički okvir je zahtevan. Mi na politički okvir ne možemo da utičemo. Spustili smo nivo politike na nivo struke. Trenutnio je aktuelna mrtvačnica u Prištini. Ne znamo još uvek tačan broj lica u mrtvačnici u Prištini. E sad čekamo fiđbek iz Prištine, rekla je dr Suzana Matejić, ekspert za sudsku medicinu i forenziku.

Zakon o nestalim licima

Dr Milica Kolaković Bojović, potpredsednica Komiteta UN za prisilne nestanke je na Okruglom stolu Udruženja kidnapovanih i nestalih na KiM, govorila o radu na Zakonu o nestalim licima, istakavši da se na ovom zakonu nikada nije radilo tako dobro. Srbija je prva zemlja u svetu koja je vodeće principe na traganju za nestalima ugradila u zakon o nestalima.
Slavica Đukić

Podeli na: