петак, 01. јула 2022. | 06:55
Најновије вести

Право енергетике све више добија на значају

Др Бранислава Лепотић Ковачевић, председница Удружења за право енергетике Србије

 

Посебно је важно да се успостави баланс између коришћења енергије и заштите животне средине и смањења утицаја на климатске промене, каже др Лепотић Ковачевић
На научном скупу „Енергетски ресурси на Косову и Метохији“ у САНУ др Лепотић Ковачевић , председница удружења за право енергетике Србије је говорила о једној новој области права, о праву енергетике. Ево шта је за наше новине о томе рекла: -Право енергетике је нова област права која за предмет има прописе, правила и чињенице које се односе на енергетски циклус: производњу, превоз, продају и потрошњу енергије и енергената. Извори права енергетике су међународно-правни и национално-правни, који могу бити јавно-правног и приватно-правног карактера. Енергија је данас све већа и сложенија потреба и тиме право енергетике данас све више добија на значају. Посебно је важно да се успостави баланс између коришћења енергије и заштите животне средине и смањења утицаја на климатске промене.

Уговор о оснивање Енергетске заједнице
О најважнијим уговрима који прате ту област енергетике који се тичу Западног Балкана али и Републике Србије, такође и Косова и Метохије наша саговоринца каже:
-Најважнији уговори у области енергетике који се тичу Западног Балкана али и Републике Србије, такође и Косова и Метохије су Уговор о оснивању Енергетске заједнице који се односи на Западни Балкан и Југоисточну Европу и Споразум из Париза који се односи на климатске промене.
О значају и утицају Уговора о оснивању Енергетске заједнице и Споразума из Париза на Косово и Метохију др Лепотић Ковачевић истиче:
-Уговор о оснивању Енергетске заједнице уређује однос Западног Балкана и Југоисточне Европе са Европском унијом. Циљ Уговора о оснивању Енергетске заједнице је успостављање јединствених правила за функционисање тржишта енергије у Европској унији и повезивање тржишта Балкана са целином тржишта енергије у Европи. Конкретно Европска унија је на Енергетску заједницу пренела процес хармонизације правила из области права енергетике са правом Европске уније.
Споразум из Париза је настао у процесу Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама. Циљ овог споразума је да се на глобалном нивоу (потписнице су 197 држава света) успостави јединствена акција у циљу ограничење раста просечне глобалне температуре значајно испод 2°С уодносу на прединдустријски ниво и наставак напора да се ограничи расттемпературе до 1,5 °С у односу на прединдустријски нивоиусклађивање финансијских токова са потребама развоја праћеног ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште и ојачаном отпорности на климатске промене.

Енергетска транзиција и нова енергетска политика
О томе ко су стране уговора Енергетске заједнице и какав је третман Косова сагласно резолуцији 1244 СБ УН председница Удружења за право енергетике Србије др Бранислава Лепотић Ковачевић каже:
-Стране потписнице овог уговора су Европска Заједница (сада Европска унија), с једне стране, и Следеће Уговорне Стране, с друге стране: Република Албанија, Република Бугарска, Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Бивша Југословенска Република Македонија (сада Северна Македонија), Република Црна Гора, Румунија, Република Србија, (у даљем тексту: Придружене Стране), и Привремена Мисија Уједињених нација на Косову, сагласно Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Косово је представљено на начин како је то утврђено овим међународним документом, увек у свим документима Енергетске заједнице са звездицом, која подсећа да је то представљање у складу са наведеном Резолуцијом.
У међувремену су Бугарска, Хрватска и Румунија постале чланице Европске уније. Обавезе из процеса Енергетске заједнице су пренете у њихове Уговоре о приступању Европској унији. Поред тога, Енергетској заједници су приступиле Украјина, Молдавија и Грузија.
Поред дугогодишње употребе термина економска транзиција, утисак је да ће све више у употреби бити и термин „енергетска транзиција“ који је такође нов. Зато смо питали нашу саговорницу шта значи енергетска транзиција када је у питању Косово и Метохија?
– Суштински, појам енергетска транзиција представља промену, која се остварује применом нове енергетске политике усмерене на повећање коришћења обновљивих извора енергије, повећање енергетске ефикасности и смањење емисија (угљен-диоксида) СО2, све у циљу смањења ефеката енергетског циклуса (производње, превоза, продаје и потрошње енергије) на животну средину и климатске промене и све ради остваривања одрживог развоја.
За Косово и Метохију право енергетике и његове примена представља област која може да помогне или да одмогне у враћању дела ингеренција Републике Србије над имовином коју има у северном делу Косова и Метохије. О том питању наша саговорница нам је рекла:
-Право енергетике се не бави специфично имовинским односима ван контекста целине правног система. У сваком случају право енергетике, као што је на почетку наведено се бави употребом имовине у целини енергетског циклуса и односима у том процесу који су специфични за ову област, али све у контексту постојећих норми правног система, поштујући постојеће односе власништва, које су успостављене изван права енергетике.

 

Др Бранислава Лепотић Ковачевић, биогрфија
Др Бранислава Лепотић Ковачевић је стручњак за право енергетике. Магистрирала је и докторирала на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. После докторске специјализације: хармонизација са правом ЕУ (Берлин, Брисел) и право енергетике (Универзитет Данди, Велика Британија). Има преко 25 година професионалног искуства у енергетској индустрији и пружању правних савета Влади и регулаторним институцијама, као и УН, ЕУ, Енергетској заједници, УСАИЂу, Светској банци, ГИЗ-у. Предавач је и аутор у области права енергетике. Председница је Удружења за право енергетике Србије.
Славица Ђукић

Подели на: