четвртак, 18. августа 2022. | 21:10
Најновије вести

Пристојан живот од продаје поврћа и меда

Синиша је пре три године предао захтев Канцеларији за Косово и Метохију како би добио донацију и кренуо још озбиљније да се бави пчеларством и ове године је помоћ стигла. Догодине планира да дуплира број кошница

 

 

Синиша и Драгана Перић из Прео ца млађи су брач ни пар који живи од свог рада у пра вом смислу те речи, од оно га што произведу у својој ба шти и њивама. Њихова ме сечна примања су мала. Је дан минималац од 11.100 ди нара и мала пензија Синиши ног оца Павла нису довољни да подмире ни најосновније потребе, јер један део пензи је издваја се за куповину ле кова. Синиша каже да када би бар једно од њих двоје би ло стално запослено, када би једна плата била сигурна, све би лакше било и мање би бри нули. Овако су принуђени да раде и да узгајају више врста различитог поврћа, како би њихова деца Лазар и Мили ца имали све што је потребно за здраво одрастање. Њихово имање је уређено и за разлику од многих у овом делу Косо ва, Перићи своју стару кућу, која има више од 70 година, нису порушили већ је и даље користе.

ГЕНЕРАЦИЈЕ НА ИСТОМ ИМАЊУ

У дворишту је и новија ку ћа, и све одише чистоћом. Ис пред ње орах стар око 100 го дина ствара угодну хладовину и у таквом окружењу разгова рамо са Синишом. Један по глед на све што нас на имању ове породице окружује прича причу о њиховом вековном косовском пореклу, о гене рацијама које су имање гра диле, чувале у злим и лошим времeнима, али увек опста јале. Синиша и Драгана, а од Бога здравље, сутра и њихо ва деца, настављају традицију својих предака. Перићи при чају како су проширили ку ћу, јер деца расту и потребне су им засебне собе. У селу где се све више кућа продаје, ра дује чињеница да има и оних који граде. Од свега што свакодневно раде, Синиша и његов отац Павле у разговору са нама пр во издвајају пчеларство као своју велику љубав. – Откада знам за себе има мо пчеле. Некада је то било више некад мање кошница, али смо увек држали пчеле – каже Синиша, а његов отац додаје да су пчеле имали и от кад он памти. Њихове кошнице су окру жене воћњацима и зелени лом, а у непосредној близини Перићи су посадили 10 ари под фацелијом, медоносном биљком. Она је неопходна јер у пољу више нема сунцокрета, а мало је и багрема. На наше питање, какво је стање када је пчеларство у питању овог пролећа, Синиша каже да је све добро кренуло и да има наде да ће после три изузетно лоше године ова бити добра. – Ова година је, за сада, бо ља од прошле, али све зависи да ли ће бити довољно падави на. Изузетно високе темпера туре не погодују пчели, најбо ља је температура од 28 до 30 степени, уз, опет понављам, довољну количину падавина. Тренутно је цветао багрем, температура је добра и све то погодује пчели – прича нам Синиша и додаје да су про шле године извадили у про секу девет килограма меда по кошници, у онима у којима је меда било за вађење, укупно 92 килограма, што је мало. Од кошница које имају, ка зао нам је Синиша, знали су да скупе и до 400 килограма меда. Једна кошница, када је добра година даје између 30 и 40 килограма меда. Перићи тренутно имају 44 друштва, и планирају да догодине дупли рају број кошница. Од Канце ларије за Косово и Метохију добили су 10 кошница, и са ми су купили још 30, али су проширење друштава остави ли за наредну годину. – Око пчела има посла то ком целе године и нисмо мо гли ни финансијски да уло жимо више у проширење броја друштава. Мало смо исцрпљени јер већ две годи не слабо има меда, али не ћемо одустати јер сви воли мо овај посао. Нешто смо издвојили ове, нешто ћемо наредне године и даће Бог да догодине у ово време има мо преко 80 кошница – ка же Синиша. Синиша је, подсетимо, пре три године предао захтев Кан целарији за Косово и Мето хију, како би добио донацију и кренуо још озбиљније да се бави пчеларством и ове годи не је помоћ стигла. – У захтеву сам написао да постојећи посао могу да про ширим за још 30 кошница. Тражио сам празне кошнице, без пчела, врцкалицу за мед, димилицу, машину за правље ње саћа, односно неопходна ми је та пратећа опрема. По ред финансија, проблем је да то овде и набавим. Сазнао сам да ми је захтев прихваћен, и недавно су стигле кошнице. Није баш колико сам писао, али задовољан сам. Остаје још да испоруче и осталу опрему, има обећања да ће се и то реа лизовати – прича нам Синиша. Синишина супруга Дра гана помаже у свему када је пчеларство у питању. Он нам објашњава да је у послу око пчела равноправна са њима и одлично познаје посао. – Нисам ништа знала да радим око пчела, али сам уз Синишу све научила. Није ми тешко, радим за своју кућу и децу. Није то толико тежак и само „мушки посао”. Има и жена пчелара и одличне су у том послу. Не бојим се да уђем међу пчеле – каже нам Драгана.

ВЕЛИКА УЛАГАЊА, А РОД НЕИЗВЕСТАН

Ова млада жена је домаћи ца у правом смислу те речи и за дивљење је како све стиже. Њен свекар Павле поносно каже да по цео дан има по сла и да све успева да заврши а децу увек чека све спремно. Драгана је уз помоћ својих пријатеља посадила паприку на око 10 ари коју намерава да продаје крајем лета. – Има 15 леја, како ми кажемо, паприке сомбор ке. Свесна сам да то захте ва много рада али морам да радим, живимо од тога што произведемо и продамо. Ла зар је пети разред, Милица трећи и што више расту све више треба, и зато смо најве ћи део окућнице претворили у башту и посадили поврће. Имамо и два пластеника у којима је краставац већ сти гао, а ускоро ће и парадајз и паприка. Салату коју смо још зимус посадили прода вали смо муштеријама кући – прича нам Драгана и дода је да она и Синиша у сезони устају у 4 ујутро како би до велике врућине успели да за врше све послове у башти. Перићи су у овом делу КиМ познати по продаји ме да и на њиховој капији стоји табла која пролазницима ста вља до знања шта све прода ју. Поред њихове куће прола зе Албанци из оближњег на сеља „Маригона” и чести су купци меда и поврћа. Купују и Албанци из Приштине, као и Срби из Преоца. Све што се произведе може да се прода, али мора много да се ради и да се уложи на почетку се зоне. Највећи део новца што се заради чува се за пролеће, за нова улагања, евентуално проширење посла, а остало за најосновније потребе – нема трошења и расипања. Синиша прича и како об рађује мање земље, три хек тара од ранијих осам, јер у условима какви јесу и када је тржиште у питању, али и на бавка репроматеријала, кли матски услови, за мале прои звођаче пољопривреда је по стала неисплатива. Одустали су и од узгајања свиња, али за то имају око 200 домаћих ко кошака па, поред поменутог, продају и домаћа јаја. Циљ им је да се преори јентишу на пчеларство и по вртарство и кажу да ако ове године род паприке буде до бар, догодине ће повећати за сађене површине. – Улагања су огромна, а све остало зависи од много фак тора. Све што имамо у башти сада изгледа лепо, али како ће бити до јесени не зна се. При томе ми свој рад уопште не рачунамо. Трудимо се да све што произведемо буде здра ва храна. Минимум препара та користимо јер желимо да нам се деца здраво хране и да такву храну и другима прода јемо. Велики је ово плац и по сла има за сваког, чак се поне што нађе за Лазара и Милицу. Они хоће да помогну, мада су још мали, причју нам Синиша и Драгана и додају да поред својих 30 ари окућнице у за куп раде још око 50 ари ком шијских башти које окружују њихово имање. М.Чанковић

Подели на: