nedelja, 14. avgusta 2022. | 03:30
Najnovije vesti

Pristojan život od prodaje povrća i meda

Siniša je pre tri godine predao zahtev Kancelariji za Kosovo i Metohiju kako bi dobio donaciju i krenuo još ozbiljnije da se bavi pčelarstvom i ove godine je pomoć stigla. Dogodine planira da duplira broj košnica

 

 

Siniša i Dragana Perić iz Preo ca mlađi su brač ni par koji živi od svog rada u pra vom smislu te reči, od ono ga što proizvedu u svojoj ba šti i njivama. Njihova me sečna primanja su mala. Je dan minimalac od 11.100 di nara i mala penzija Siniši nog oca Pavla nisu dovoljni da podmire ni najosnovnije potrebe, jer jedan deo penzi je izdvaja se za kupovinu le kova. Siniša kaže da kada bi bar jedno od njih dvoje bi lo stalno zaposleno, kada bi jedna plata bila sigurna, sve bi lakše bilo i manje bi bri nuli. Ovako su prinuđeni da rade i da uzgajaju više vrsta različitog povrća, kako bi njihova deca Lazar i Mili ca imali sve što je potrebno za zdravo odrastanje. Njihovo imanje je uređeno i za razliku od mnogih u ovom delu Koso va, Perići svoju staru kuću, koja ima više od 70 godina, nisu porušili već je i dalje koriste.

GENERACIJE NA ISTOM IMANJU

U dvorištu je i novija ku ća, i sve odiše čistoćom. Is pred nje orah star oko 100 go dina stvara ugodnu hladovinu i u takvom okruženju razgova ramo sa Sinišom. Jedan po gled na sve što nas na imanju ove porodice okružuje priča priču o njihovom vekovnom kosovskom poreklu, o gene racijama koje su imanje gra dile, čuvale u zlim i lošim vremenima, ali uvek opsta jale. Siniša i Dragana, a od Boga zdravlje, sutra i njiho va deca, nastavljaju tradiciju svojih predaka. Perići pri čaju kako su proširili ku ću, jer deca rastu i potrebne su im zasebne sobe. U selu gde se sve više kuća prodaje, ra duje činjenica da ima i onih koji grade. Od svega što svakodnevno rade, Siniša i njegov otac Pavle u razgovoru sa nama pr vo izdvajaju pčelarstvo kao svoju veliku ljubav. – Otkada znam za sebe ima mo pčele. Nekada je to bilo više nekad manje košnica, ali smo uvek držali pčele – kaže Siniša, a njegov otac dodaje da su pčele imali i ot kad on pamti. Njihove košnice su okru žene voćnjacima i zeleni lom, a u neposrednoj blizini Perići su posadili 10 ari pod facelijom, medonosnom biljkom. Ona je neophodna jer u polju više nema suncokreta, a malo je i bagrema. Na naše pitanje, kakvo je stanje kada je pčelarstvo u pitanju ovog proleća, Siniša kaže da je sve dobro krenulo i da ima nade da će posle tri izuzetno loše godine ova biti dobra. – Ova godina je, za sada, bo lja od prošle, ali sve zavisi da li će biti dovoljno padavi na. Izuzetno visoke tempera ture ne pogoduju pčeli, najbo lja je temperatura od 28 do 30 stepeni, uz, opet ponavljam, dovoljnu količinu padavina. Trenutno je cvetao bagrem, temperatura je dobra i sve to pogoduje pčeli – priča nam Siniša i dodaje da su pro šle godine izvadili u pro seku devet kilograma meda po košnici, u onima u kojima je meda bilo za vađenje, ukupno 92 kilograma, što je malo. Od košnica koje imaju, ka zao nam je Siniša, znali su da skupe i do 400 kilograma meda. Jedna košnica, kada je dobra godina daje između 30 i 40 kilograma meda. Perići trenutno imaju 44 društva, i planiraju da dogodine dupli raju broj košnica. Od Kance larije za Kosovo i Metohiju dobili su 10 košnica, i sa mi su kupili još 30, ali su proširenje društava ostavi li za narednu godinu. – Oko pčela ima posla to kom cele godine i nismo mo gli ni finansijski da ulo žimo više u proširenje broja društava. Malo smo iscrpljeni jer već dve godi ne slabo ima meda, ali ne ćemo odustati jer svi voli mo ovaj posao. Nešto smo izdvojili ove, nešto ćemo naredne godine i daće Bog da dogodine u ovo vreme ima mo preko 80 košnica – ka že Siniša. Siniša je, podsetimo, pre tri godine predao zahtev Kan celariji za Kosovo i Meto hiju, kako bi dobio donaciju i krenuo još ozbiljnije da se bavi pčelarstvom i ove godi ne je pomoć stigla. – U zahtevu sam napisao da postojeći posao mogu da pro širim za još 30 košnica. Tražio sam prazne košnice, bez pčela, vrckalicu za med, dimilicu, mašinu za pravlje nje saća, odnosno neophodna mi je ta prateća oprema. Po red finansija, problem je da to ovde i nabavim. Saznao sam da mi je zahtev prihvaćen, i nedavno su stigle košnice. Nije baš koliko sam pisao, ali zadovoljan sam. Ostaje još da isporuče i ostalu opremu, ima obećanja da će se i to rea lizovati – priča nam Siniša. Sinišina supruga Dra gana pomaže u svemu kada je pčelarstvo u pitanju. On nam objašnjava da je u poslu oko pčela ravnopravna sa njima i odlično poznaje posao. – Nisam ništa znala da radim oko pčela, ali sam uz Sinišu sve naučila. Nije mi teško, radim za svoju kuću i decu. Nije to toliko težak i samo „muški posao”. Ima i žena pčelara i odlične su u tom poslu. Ne bojim se da uđem među pčele – kaže nam Dragana.

VELIKA ULAGANJA, A ROD NEIZVESTAN

Ova mlada žena je domaći ca u pravom smislu te reči i za divljenje je kako sve stiže. Njen svekar Pavle ponosno kaže da po ceo dan ima po sla i da sve uspeva da završi a decu uvek čeka sve spremno. Dragana je uz pomoć svojih prijatelja posadila papriku na oko 10 ari koju namerava da prodaje krajem leta. – Ima 15 leja, kako mi kažemo, paprike sombor ke. Svesna sam da to zahte va mnogo rada ali moram da radim, živimo od toga što proizvedemo i prodamo. La zar je peti razred, Milica treći i što više rastu sve više treba, i zato smo najve ći deo okućnice pretvorili u baštu i posadili povrće. Imamo i dva plastenika u kojima je krastavac već sti gao, a uskoro će i paradajz i paprika. Salatu koju smo još zimus posadili proda vali smo mušterijama kući – priča nam Dragana i doda je da ona i Siniša u sezoni ustaju u 4 ujutro kako bi do velike vrućine uspeli da za vrše sve poslove u bašti. Perići su u ovom delu KiM poznati po prodaji me da i na njihovoj kapiji stoji tabla koja prolaznicima sta vlja do znanja šta sve proda ju. Pored njihove kuće prola ze Albanci iz obližnjeg na selja „Marigona” i česti su kupci meda i povrća. Kupuju i Albanci iz Prištine, kao i Srbi iz Preoca. Sve što se proizvede može da se proda, ali mora mnogo da se radi i da se uloži na početku se zone. Najveći deo novca što se zaradi čuva se za proleće, za nova ulaganja, eventualno proširenje posla, a ostalo za najosnovnije potrebe – nema trošenja i rasipanja. Siniša priča i kako ob rađuje manje zemlje, tri hek tara od ranijih osam, jer u uslovima kakvi jesu i kada je tržište u pitanju, ali i na bavka repromaterijala, kli matski uslovi, za male proi zvođače poljoprivreda je po stala neisplativa. Odustali su i od uzgajanja svinja, ali za to imaju oko 200 domaćih ko košaka pa, pored pomenutog, prodaju i domaća jaja. Cilj im je da se preori jentišu na pčelarstvo i po vrtarstvo i kažu da ako ove godine rod paprike bude do bar, dogodine će povećati za sađene površine. – Ulaganja su ogromna, a sve ostalo zavisi od mnogo fak tora. Sve što imamo u bašti sada izgleda lepo, ali kako će biti do jeseni ne zna se. Pri tome mi svoj rad uopšte ne računamo. Trudimo se da sve što proizvedemo bude zdra va hrana. Minimum prepara ta koristimo jer želimo da nam se deca zdravo hrane i da takvu hranu i drugima proda jemo. Veliki je ovo plac i po sla ima za svakog, čak se pone što nađe za Lazara i Milicu. Oni hoće da pomognu, mada su još mali, pričju nam Siniša i Dragana i dodaju da pored svojih 30 ari okućnice u za kup rade još oko 50 ari kom šijskih bašti koje okružuju njihovo imanje. M.Čanković

Podeli na: