utorak, 06. decembra 2022. | 08:01
Najnovije vesti

PRITISCI

Piše: Rada Komazec

 

Dok prolazimo kroz tesnace nemir- nog mora između istoka i zapada, u želji da doplovimo do sanjane mirne luke, lome nas kiše, oluje, vetrovi i nove i nove nemani isplivavaju iz dubine mora. Digneš jedra u inat vetru, otisneš se i ploviš. Naše more nemirno je već duže vremena, valovi nas malo nose, malo poklapaju, ali ne povijamo glavu i ne damo se slomiti. Kormilar, da bi održao i ispravno odredio smer kretanja, mora poznavati ćud prirode, kada i gde prolaze galije i strpljivo čekati u uskom zalivu. I kada pomislimo da nema kraja našem putu, ponos i izdržljivost teraju nas da nastavimo dalje. Taman se obradujete, kraj je mukama a iza grebena čeka nova neman. Usporite plovilo i držite se na vodi da vas ne proguta ili da brodica ne udari o stenu. Vekovi prolaze, a ustremljeni nemani se smenjuju i za sobom ostavljaju krvave tragove i žrtve. Iako neman poseduje sva mora ovoga sveta, beskrajnu pučinu, najveće i najmoćnije galije hoće da izgura našu malu brodicu iz naše uvale. Otima je deo po deo, a sada hoće i onaj središni, koji nam je tačka izvorišta i u koji smo se pre mnogo vekova usidrili. Urediše ga naši kormilari po božijoj želji. Ugradiše u uvalu najskuplje dragulje za potomke. Dragulji i dalje stoje kao svedočanstva da uvala pripada nama. Ta mala brodica ne može da se suprotstavi moćnim galijama. Sklonimo se, sačekajmo da prođu ljudi, bure i crne galije, da nas ne potope ili okrenu naša jedra u suprotnom smeru vetra. Posada moćnog broda optuži malu brodicu da je kriva za potope svih brodova i mora i to ovekoveči. Ako nisi ni plovio tom putanjom kriv si za brodolome. Kriv si ako ne dođeš na dženezu, a kriv si ako i dođeš pa te pokušaju linčovati na toj istoj dženezi. Jednostavno, kriv si za sve. Ako te ne uništi neman, pozvaće i grčkog boga vetra Eola da ti slomi jarbole, Posejdona, Tetiju i Ponta da uzburkaju more kako bi te dokrajčili i potopili. A ploviti se mora jer to je jedini način da ostaneš na površini. Ploviš u potrazi za životom za dostignućem zbog novih generacija, ploviš u budućnost. Ponekad poželimo da imamo podmornicu, da zaronimo i nestanemo iz ovog prljavog sveta, zaboravljajući na hrabrost i na kukavičluk . Brod nam se ljulja, pritisnut sa svih strana moćnim galijama. Na svom brodu nemamo čamac za spasa- vanje ni veslo ni splav. Imamo kompas kojeg kvare i istočni i zapad- ni vetrovi, sidro koje nam otimaju, ali ima- mo srce i zvezdu vodilju koja će nam pokazati i otvoriti put. Grabimo milje, podignimo jedra i lebdimo na okeanu i ako nam slome jedro plutaćemo po moru, ali ne smemo da potonemo. Oni to baš žele. Pored crnih galija kreću se ar- banaški, osmanlijski, crnokošuljaški i ptrikomitski brodići, iako minorni, crne galije ih ohrabruju da nas potope. Dali su im jaka jedra i okreću ih baš na nas. Prosipaju crno zlato i pale fitilje u našoj uvali, ne bi li izazvali požar i rasplamsali ga. Uvek im je malo ribe u moru, a idu za krvlju kao ajkule. Viliam Kamden reče: „More ima dovoljno ribe za sve ljude”, ali njegove reči nikako da stignu do posade moćnih galija. Poslovično smo nepover- ljivi, jer su se gromovi i oluje ustremili na nas. Hoće onaj najlepši k mad naše uvale. Ali čak i da ga otmu, da li će se tu zaustaviti. A u našem brodiću koji se lju- lja od siline crnih gali- ja, neki se raduju gromovima, jakoj buri i mor- skoj prašini da zasene oči kormilara, a oni preuzmu kormilo i po ce- nu da se brodica slomi o hridi i nikada ne doplo- vi do željene luke. Zamislite da ćete doploviti do ljubičastog odsjaja nepreglednih polja lavande, slikovitih plaža i koloritne borovine zašti- ćene od vetrova i oluja. Plovite i ne okrećite se. Plovite, jer ni- ko drugi neće da vam po-želi dobro more i bude vam vetar u leđa. Plovite i verujte u rađanje novog dana, uplovlja- vanje u mirnu luku sa za- laskom sunca, koje uva- le pretvara u zlatne. Verujte u svoju brodicu da bi ostala na površini uzburkanog mora i vratite se u svoju uvalu života.

Podeli na: