subota, 10. decembra 2022. | 03:35
Najnovije vesti

SRBI NA KiM SU NAJPROGONJENIJI NAROD NA TLU EVROPE I ŠIRE

Ne prođe susret ili sastanak sa bilo kojim svetskim zvaničnikom ili diplomatom da ne ukazujemo na probleme naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji. I nikada nećemo prećutati nijedan problem, nijedan incident koji se dogodi jer svi treba da znaju u kakvimuslovima žive Srbi na Kosovu i Metohiji, posebno južno od Ibra i to u 21. veku. Samo je poslednjim rebalansom budžeta odvojenododatnih 4 milijarde dinara za kapitalne projekte na KiM – rekao je Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju

 

 

Koliko god Beograd pomirljivim tonom upućivao apel za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, a posebmno na Kosovu i Metohiji, zapaljiva retorika predstavnika vlasti u Prištini odražava se na terenu te su Srbi i njihove svetinje izloženi stalnim napadim Albanaca. Život Srba i Albanaca nikada nije bio idiličan, ali suživot i poštovanje osnovnih prava jednog naroda civilizacijska je tekovina zagarantovana Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima UN. O poslednjim nasrtajima na Srbe, ulaganjima u srpske sredine i temi predstojećeg dijaloga sa Prištinom u Briselu za „Jedinstvo” govori Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

  • Može li se reći da je dvodecenijski odnos Prištine prema povratku srpskog naroda na Kosovo i Metohiju oličen na primeru Dragice Gašić?

Životne priče Dragice Gašić, naše jedine povratnice u Đakovicu, koja nedeljama doživljava nezapamćenu torturu Albanaca u svom rodnom gradu ili primer malog Nikole Perića, koga su Albanci mučki pretukli i pokidali mu krstić dok se vraćao sa fudbala, najbolnije su i najrealnije svedočanstvo kako danas žive Srbi na Kosovu i Metohiji na početku 21. veka. I neću ni pogrešiti ni preterati ako kažem da su Srbi na KiM danas najprogonjeniji narod na tlu Evrope, ali i šire. Njihove rane, njihove suze i njihove neprospavane noći mrlja su i sramota na licu međunarodne zajednice. Vama i vašim čitaocima veoma je dobro poznato da su međunarodne snage te kojim je prema Rezoluciji 1244 povereno da čuvaju mir, bezbednost i osiguraju život na teritoriji Kosova i Metohije. Nažalost, svedoci smo da oni danima ne reaguju na napade na Srbe, poput Prištine koja od svih problema Srba okreće glavu.

  • Zabrana povratka u svoj dom, zabrana korišćenja jezika i pisma, zabrana slobode kretenja – modeli  su  koje koristi kosovsko društvo u odnosu na Srbe. Kako Evropa tretira kršenje osnovnih ljudskih prava  u 21. veku  i zašto je sve Albancima dozvoljeno?

Zaglušujuća je tišina njihovog nereagovanja. Mi čekamo već više od nedelju dana da međunarodna zajednica primeti da u Đakovici živi Dragica Gašić, koja želi pravo na dostojanstven život, a ne kamenice, proteste i fotografije klanja u gradu u kojem je rodila svoje dvoje dece. Čekamo danima da napadači na Nikolu Perića budu uhapšeni, da ekstremisti koji skrnave srpske hramove budu privedeni pravdi. Umesto svega toga imamo eskalaciju nasilja i netrpeljivosti, a mete su deca, povratnici, stari, crkve, pa čak i novinari koji bivaju targetirani od strane albanskih medija samo zato što izveštavaju o Dragici Gašić, u gradu koji je „zabranjen” za Srbe. To je nedopustivo. Novinari moraju biti slobodni da svoj posao obavljaju bez pritisaka ili pretnji. Ali, vi najbolje znate sa kakvim se sve problemima i opstrukcijama suočavate svakoga dana.

  • Vi se često srećete sa stranim zvaničnicima. Da li im ukazujete na  nepodnošljiv  tretman  koji srpski narod ima na KiM i kakav je njihov odgovor?

Ne prođe susret ili sastanak sa bilo kojim svetskim zvaničnikom ili diplomatom da ne ukazujemo na probleme naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji. I nikada nećemo prećutati nijedan problem, nijedan incident koji se dogodi jer svi treba da znaju u kakvim uslovima žive Srbi na Kosovu i Metohiji, posebno južno od Ibra i to u 21. veku. O tome sam mnogo puta govorio i sa gospodinom Miroslavom Lajčakom, upućivao zvanična pisma međunarodnim misijama, koje deluju na prostoru KiM. Nije toliko važno šta oni kažu, koliko je važno da li se nešto na terenu menja, kada je realan život ljudi u pitanju, a danas je situacija veoma teška. Tome doprinosi nespremnost Prištine da za pregovaračkim stolom razmatra pitanja od interesa za narod na KiM, već isključivo dolaze sa ultimatumima i pretnjama. Nama se 6. jula navršava 3.000 dana kako nije formirana Zajednica srpskih opština, obaveza koju je Priština preuzela Briselskim sporazumom. I, danas slušamo kako nije moguća monoetnička zajednica, ali samo ne čujemo odgovor na pitanje, kako je to moguće da jedna Srbica bude monoetnička ili Priština i Đakovica?

  • Očekuje Vas dijalog u Briselu. Koje su teme na dnevnom redu?

– Budite ubeđeni da neću propustiti ni ovaj sastanak da posrednicima u dijalogu ukažem na rizičnu bezbedonosnu situaciju na KiM i težak položaj našeg naroda, posebno u svetlu poslednjih dešavanja i napada na Dragicu Gašić i Nikolu Perića i da tražim i apelujem da se osigura njihova i bezbednost svih drugih Srba na KiM. To je najveći izazov s kojim se susrećemo i naše najznačajnije pitanje. Očekuju nas i razgovori o nestalima, što je tema na kojoj Priština, takođe, demonstrira krajnju nesaradnju odbijanjem da nam dozvoli da istražimo lokacije za koje verujemo da skrivaju ostatke ubijenih Srba. Verujem da će biti tema energetike, gde Priština već dugo ne ispunjava svoje obaveze, a sve na štetu srpskog naroda.

  • Činjenica je da Srbija nikada nije gradila  i pomagala srpski narod na KiM kao danas. U kojoj meri je politička stabilnost važna za realizaciju svih projekata, posebno južno od Ibra?

– U pravu ste kada primećujete da naša država nikada više nije ulagala na prostoru Kosova i Metohije. Samo je poslednjim rebalansom budžeta odvojeno dodatnih 4 milijarde dinara za kapitalne projekte na KiM. Već smo počeli raščišćavanje terena za gradnju novog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, koji će biti na ponos svima i novi centar grada. Gradimo i dva vrtića u Goraždevcu i Badovcu, što nas posebno raduje jer nam se deca rađaju na KiM i imamo za koga da ih gradimo. Odvojena su sredstva za gradnju nove bolnice u Gračanici, kao i kapitalnu rekonstrukciju KBC u Kosovskoj Mitrovici. Zahvaljujući inicijativi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, svaki naš zaposleni čovek na KiM dobio je 100 evra jednokratne pomoći, a svaki nezaposleni 200 evra pomoći. To može samo jaka i snažna država, stabilna i ekonomski i politički. Istorija nas uči, da smo mi Srbi najjači kada smo zajedno, ujedinjeni i zbog toga je mnogima oduvek bio cilj da unesu razdor među srpski narod na Kosovu i Metohiji. Međutim, naš narod najbolje zna i oseća ko radi za njega, na koga uvek mogu da se ugledaju i oslone. Zbog toga su važni i svi oni, da tako kažem, sitniji projekti koje radimo na terenu i kojima želimo da povećamo kvalitet života našeg naroda. Pokrenuli smo projekat obnove i renoviranja seoskih ambulanti jer nam je važno da nivo zdravstvene zaštite dodatno povećamo, a prva takva renovirana ambulanta otvara se u selu Vidanje. Takođe, svaka naša škola i obdanište dobila je video nadzor da bismo dodatno povećali bezbednost naše dece. To su projekti koji umnogome čine kvalitetnijim život u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.

  • Ako uzmemo u obzir probleme Srba koje imaju na dnevnom nivou, ima li budućnost srpski narod na KiM, ukoliko se nešto u velikoj meri ne promeni?

– Sve što kao država na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem radimo, radimo da bismo osigurali i obezbedili ostanak i opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Uzalud nam i vrtići i škole, ako ne budemo imali dece da ih tamo pošaljemo. Zbog njih i pregovaramo sa Prištinom, iako su ti razgovori za nas uvek teški, ali znamo da je traganje za rešenjem uvek bolje od zamrznutog, tinjajućeg konflikta, koji jednog dana može da eskalira i sruši i sve te vrtiće, škole, zgrade, ambulante koje gradimo. Ja čvrsto verujem da imamo budućnost na KiM i zbog te budućnosti sve ovo danas radimo, učvršćujemo temelje za ostanak i opstanak našeg naroda. Nažalost, situacija koju smo nasledili bila je katastrofalna, kako u političkim pozicijama, tako i u ekonomskim pokazateljima i kvalitetu života našeg naroda na KiM. Mi smo dugačak put morali da prođemo da dođemo na današnju poziciju da se o Kosovu i Metohiji ponovo razgovara, a da je zvanični Beograd kredibilan i uvažavani partner u dijalogu. R. Komazec

Podeli na: