Светиња поштована од свих

Људи различитих вера посећују манастир, српски Острог, изузетне архитектонске грађе старе 700 година. Један од три култна исцељитељска места Српске православне цркве

 

Три километра иза административне линије крајњег северозапада Косова и Метохије, на путу Косовска Митровица – Рожаје – Подгорица, тамо где се завршава језеро Газиводе на Ибру, код Рибарића, скреће пут лево уз Црну Реку за истоимени манастир, дуг четири километра, на северној страни простране планине Мокра Гора. У живописној нетакнутој природи, чини се да је још живописнији манастир који је као ластавичје гнездо окачен на стрмим мокрогорским стенама. У манастир, јединствене архитектонске грађе, се може ући само преко дрвеног моста. На први поглед црноречки манастир је најсличнији Острогу, због стрмих стена у којима се налази. Често га и називају српским Острогом. На врху, високо изнад, доминира крст који путнике
намернике из даљине упућује да је ту, испод, у дубокој црноречкој каменој клисури светиња.

СРПСКИ ОСТРОГ

Манастирска црква посвећена је Светим архангелима Михајлу и Гаврилу. То је пећински манастир – монашка испосница, који је у почетку уклесан и увучен у пећински део стрме литице Мокре Горе. Касније су монаси ту сазидали своје келије око цркве, озидали пећину и подигли мали дрвени покретни мост преко су
вог корита реке која понире непосредно изнад манастира и поново израња из земље након 300 метара свог подводног тока, испод светиње. Црна Река је једина понорница у Србији. – Осим необичног положаја, природе која га окружује и архитектуре, Манастир Црна Река вековима привлачи и својом мистичношћу, чудотворним оздрављењима и неразјашњеном прошлошћу. Један је од три култна исцелитељска места Српске православне цркве. Над моштима Светог Петра Коришког вековима се догађају чудотворна исцељења, оних који верују да овде могу пронаћи „оно што им лекари нису могли дати”. Редовно овде долазе и траже помоћ људи различитих вера. Долазе и они из иностранства. Поузданих писаних извора о ктитору, времену градње манастира нема, али се претпоставља да манастир потиче из 13. или евентуално 14. века – препричава историју монах Закарије. У петнаестом веку у манастиру је живео чувени подвижник Свети Јоаникије Девички са монасима. Светитељ је касније прешао у подручје Дренице где се данас налази Манастир Девич. Манастир кроз векове никада није рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис 16 века. Највећа вредност која се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти Петра Коришког које су овде донете око 1860. године из Манастира Кориша код Призрена.

ПЕЋИНСКИ МАНАСТИР

У Манастиру Црна Река једно време су биле и мошти краља Стефана Првовенчаног, средњег сина Стефана Немање. Стефан Првовенчани је умро 24. септембра 1228. године. Због рата његово тело је извађено из земље 1687. године из Сопоћана и пренето у Црну Реку. Потом, 1701. године, су из Црне Реке пренете у Студеницу где се и данас налазе. Почетком 18. века постојала је писарница у којој су писане и преписиване богослужбене књиге, а поред тога, вероватно, и школа за монахе. И поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, Манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста на језеру код Рибарића и асфалтирањем прилазног пута 1990. године, Манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњовековне културе, излази из релативне анонимности у којој обитава већ пуних 700 година. За Петровдан, 12. јула, у Црној Реци се одржава велики народни сабор када дође велики број верника, и не само из Зубиног Потпка, Новог Пазара, Тутина већ и многих места Србије и света. Једноставно, тога дана овде је много људи различитих вера. З.Влашковић