Вашингтонски споразум – економија испред политике

Председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти потписали су у Белој кући споразум са америчким председником Доналдом Трампом о нормализацији економских односа. Коме су очекивања испуњена, има ли разочараних?
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић оценио је да је српска делегација у Вашингтону, на преговорима с Приштином, отклонила из споразума “политички део који је неприхватљив” за Србију, одредбу о међусобном признању.

 

Било је покушаја да се у тај економски споразум угура питање статуса. После одбијање наше делегације тај део је избачен из споразума и то је за нас јако битно”, наводи Дачић.
Да је након једностране проглашене независности Косова 2008. организован овакав неки састанак у Америци, каже Дачић, вероватно би у преамбули споразума стајало да је статус малтене решен.
“Ми смо сада на овом састанку то одбили, а без последица да су прекинути ти разговори. На неки начин су се сви сложили да ће се о томе разговарати у будућности”, наводи министар.
Истиче да је споразум један од најзначајнијих докумената који је Србија потписала у последњих двадесетак нивоа.
“Присуство председника Трампа, самим тим и његов потпис на документима представља једну врсту гаранције односно гаранта спровођења онога што се потписује и то је за нас добро. Мислим да је ово један од најзначајнијих докумената који смо ми потписали у последњих двадесетак нивоа”, објашњава Дачић.
Ипак, како каже, споразумом о нормализацији економских односа нису решени сви проблеми.
“Овим нису решени сви проблеми, нама је остало питање статуса, ми сад не причамо о томе, али биће времена да се и о томе прича. Економски је све супер, за нас је изванредно што је до овога дошло, али ће за месец дана или два месеца да буду нови притисци”, наводи министар.
Истиче да до трајног решења не може да се дође без договора.
“А тог договора нема док Албанци не пристану на компромис. Ако неко мисли да је договор да се натера Србија да призна Косово, показало се до сада да то није реално. Тако да ми треба да искористимо време које имамо за ове ствари као што је економија, али ја нисам сигуран да за три месеца поново нешто неће из Приштине да исплива што ће бити спорно без обзира на споразуме. Они су до сада све споразуме прекршили, све су слагали”, оцењује Дачић.
Брнабић: Важност споразума шватићемо у будућности
Премијерка Србије Ана Брнабић наводи да споразум о нормализацији економских односа Београда и Приштине изузетно важан.
“Пресрећна сам што је овај споразум потписан и што је Србија представљена на овакав начин. То колико је важан овај споразум шватићемо кроз неколико година, у неком тренутку у будућности”, навела је премијерка.
Истиче да Србија економски добија неколико ствари, пре свега да се привремене институције у Приштини укључе у мини-Шенген.
Мали: Споразум позитиван сигнал за инвеститоре
Министар финансија Синиша Мали наводи да споразум представља велики сигнал за инвеститоре и инвестиције.
“Србија и Западни Балкан као дестинације постају још атрактивније, још боље и то је велики корак напред не само за нормализацију односа већ и за економски напредак”, наводи Мали.
Додаје да су неке од најбитнијих тачака улагања у инфраструктуру – путеве, железнице, што ће како каже, допринети развоју привреде, а самим тим и бољем стандарду грађана Србије.
“Изградња ауто-пута од Ниша до Приштине, изградња и реконструкција железничких пруга према Приштини и Мердару. То је преко две милијарде евра ивестиција зашта се америлка влада определила и зашта она гарантује да ће обезбедит финансијска средства да се ти велики инфраструктурни пројекти заврше”, наводи Мали.
Додаје да ће америчка развојна банка, чији је годишњи буџет 60 милијарди долара, отворити посебну канцеларију у Београду.
“И они су спремни да добар део тог буџета инвестирају у Србију и у регион, не само у инфраструктуру већ и у гарантне шеме за микро, мала и средња предузећа”, наводи министар финансија. То је важно с обзиром да доводе још већи број инвеститора, дају кредибилност целог процеса економског развоја наше земље, помаже кредитном рејтингу, доводе нове инвеститоре”, навео је министар.
Истиче да је поносан јер је потписан споразум који има велики број економских тачака али и да представља симбол нормализације, симбол корака напред.
“Не гледамо више у прошлост, хоћемо да гледамо у будућност”, поручио је Мали.
Зечевић: Постигнуто оптимално решење
Слободан Зечевић из Института за европске студије оцењује да је постигнуто оптимално решење за данашње време.
“Нисмо ни на који начин признали Косово као државу. Оно што мене изненађује је флексибилан став Сједињених Америчких Држава према Србији и према нашем приступу Косову и Метохији који су рекли – нећете да прихватите, ок идемо даље са преговорима”, наводи Зечевић.
Додаје да у крајњој линији реализација споразума зависи и од Сједињених Америчких Држава и њиховог покровитељства уз подсећање на искуство са ЕУ и бриселским споразумима који нису никад у потпуности спроведени.
“Са Американцима није тако. Они су прагматични и енергични. Кад су рекли да морају да се укину таксе, оне су биле укинуте. Једина опасност у спровођењу споразума је ако се промени администрација у Вашингтону”, оценио је Зечевић.
Весовић: Споразум користан за привреднике
Михаило Весовић из Привредне коморе Србије каже да је економски споразум између делегација Београда и Приштине који је потписан у Вашингтону несумњиво користан за привреднике из Србије јер даје гаранцију предвидљивости у трговинско-економској сарадњи.
“Ја мислим да су они добитници овог споразума пре свега на овакав начин јер добијамо једну гаранцију предвидљивости. Велики је интерес српске економије да у региону има добру сарадњу”, оцењује Весовић.
Додаје да је Београд изгубио око пола милијарде евра у протеклој години због такси.
“И то је показало немоћ донекле и неких међународних организација и потребу да се на овакав начин потврде ти односи, да се редифинишу и да имамо један вид гаранта политичке стабилности и обећање да се тако нешто у будућности неће догодити”, наводи Весовић.
Додаје да се од марта кад су укинуте таксе ствари полако враћају на своје место.
“Нама 12.000 компанија извози на Косово. Од када је у марту укинута такса ми смо дошли на неких 100 милиона еура извоза, а увоз је негде око 12 милиона евра и практично смо на 50 одсто оног што смо имали 2018. године”, истиче Весовић.
Потребно је, додао је, вратити одређене позиције које су постојале пре увођења такси од приштинских власти на увоз робе из централне Србије.
“Наравно оно што је штета за српску економију јесте да није довољно само успоставити те везе поново, ми смо изгубили одређене позиције и ми ћемо морати да улажемо у то. Ми смо у протеклих пет година пуно инвестирали да економска сарадња јача и да веза између економија у целом региону а посебно са Косовом заиста функционише на једној здравој основи”, наводи Весовић.
Љиљана Смајловић, колумнисткиња Недељника оцењује да се Београд тренутно налази у бољој ситуацији од Приштине.
“Да није било Ричарда Гренела и те врсте политичара ми бисмо данас још имали таксе”, наводи Смајловићева.
Како каже, Косово ће добити огромну сатисфакцију тиме што ће га признати Изрел.

Подели на: