subota, 26. novembra 2022. | 11:07
Najnovije vesti

VIŠE OD 210 NAPADA NA SRBE I SRPSKU IMOVINU

Broj etnički motivisanih napada na Srbe, srpsku imovinu i imovinu Srpske pravoslavne crkve je povećan za više od 50 odsto u odnosu na period pre dolaska Kurtija za premijera 22. marta 2021. godine

 

 

Od dolaska aktuelne vlade privremenih kosovskoih institucija, 22. marta 2021. godine, i Aljbina Kurtija na njenom čelu, broj etnički motivisanih napada na Srbe, srpsku imovinu i imovinu Srpske pravoslavne crkve je povećan za više od 50 odsto u odnosu na raniji period. Potezi i odluke ekstremiste Aljbina Kurtija, poražavajući su za demokratiju koju želi navodno Priština i sam Kurti koji je daleko od demokratskog premijera i čoveka mirotvorca.

NESPROVOĐENJE SPORAZUMA

Otvoreno i javno protivljenje Briselskom sporazumu, koga on lično ne priznaje, jer „nije u skladu sa Ustavom Kosova”, otvoreno protivljenje ambasadorima zemalja Kvinte da neće da sprovede odluku Vrhovnog suda Kosova o uknjiženju 24 hektara manastirske zemlje Visokim Dečanima, govori o kakvom se „demokrati” radi. Kurtijeve odluke o uvođenju tzv. reciprociteta, pokušaj ukidanja srpskih registarskih tablica i dokumenata, neosnovane optužbe da Beograd sprema rat, odbijanje da formira ZSO i drugi radikalni postupci, doveli su do toga da na terenu od njegovog dolaska na vlast pa do polovine avgusta, za nepunih godinu i po dana vlasti, broj etnički motivisanih incidenata premaši 210. Ugroženi su ljudi koji su ostali posle 1999. i martovskog pogroma 2004. godine, ali i povratnici, čak i deca, a 35 puta štetu je pretrpela imovina SPC. Nisu pošteđena ni srpska groblja, koja se preoravaju, nadgrobni spomenici ruše, a preostale gvozdene ograde se kradu i završavaju na otpadu širom Kosmeta. – Posle dolaska na vlast Aljbina Kurtija i Vjose Osmani broj etničkih incidenata i napada na Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji povećan je za 50 odsto – naveo je 1. juna ove godine direktor Kancelarije za KiM. On je na Tviteru ocenio da 179 incidenata dovoljno govori o teškom položaju Srba i istakao da Priština demantuje ove napade, čak i kada EU govori o njima. – Beograd neće dozvoliti da Srbi sa Kosova i Metohije budu žrtve niti mete iracionalne politike Aljbina Kurtija koji zna samo za izazivanje incidenata i retoriku mržnje, a nikako za poštovanje sporazuma i smirivanje tenzija kroz dijalog i kompromis – kaže direktor Kancelarije za KiM. Dodaje, da je upravo to svrha prikrivene Kurtijeve pretnje o mogućnosti isključenja struje na severu KiM zbog navodnog neplaćanja računa i nagomilanih dugova, jer takvi navodi, kaže Petković, nemaju nikakvo utemeljenje u realnosti. Vlada privremenih kosovskih institucija, na čijem je čelu Aljbin Kurti, ni po koju cenu ne želi formiranje ZSO, takođe ne želi Bošnjačke opštine Rečane i Vitomiricu kao ni opštinu Gora za Gorance. Ovakav njegov stav o nealbancima na Kosovu govori o njegovoj demokratičnosti i koliko ne teži multietičnosti na Kosovu. – Kurti želi da iskoristi svaku situaciju, da iskoristi svaki naš odgovor po pitanju Kosova i Metohije, da bi dodatno destabilizovao situaciju. Tako je iskoristio i moj poziv Srbima da uđu u formiranje Zajednice srpskih opština, jer sam ja to i čuo od predstavnika Srba da svi traže formiranje ZSO, da upravo ono što je dogovoreno u Briselu, na šta je svoj potpis stavila i EU, na sporazum iz 2013. godine, a mi već 10 godina čekamo formiranje ZSO – rekao je Petković 17. avgusta u Raški na sastanku sa predstavnicima Srba sa KiM. Petković je istakao tada da i ova kriza i sve drugo što se dešava, pre svega institucionalno nasilje, nad Srbima na KiM, svega toga ne bi bilo da mi danas imamo ZSO, koja treba da bude okvir za obezbeđivanje kolektivnih prava za Srbe na KiM. – Još jednom da ponovim, ako Kurti može da pokreće sporazum iz 2011. godine, zašto ne mogu Srbi da pokrenu Briselski sporazum i da uđu u formiranje ZSO, tim pre što ne može da se poredi Briselski sporazum sa sporazumom iz 2011. godine, jer je ZSO kičma, srce normalizacije odnosa Beograda i Prištine – jasan je Petković

PRIŠTINA KURTIJA HAPSILA VIŠE PUTA, BEOGRAD JEDNOM

Ko je ustvari Aljbin Kurti koji ima poduži dosije zatvorenika i Beograda i Prištine. Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, Kurti je pokušao da napusti zemlju, kako su tada pisali mediji, preobučen u ženu, ali ga je srpska policija uhapsila. Kada su se u junu 1999. srpske snage povukle sa teritorije Kosova, Kurti se našao među nekoliko stotina albanskih zatvorenika koji su prebačeni na teritoriju centralne Srbije. Konkretno, iz zatvora u Lipljanu prebačen je u Požarevac. U martu 2000, pred sudom u Nišu, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i terorizma. Kurti je u martu 2001. godine, posle pritiska međunarodne zajednice pušten iz zatvora. Ostao je politički aktivan kroz nevladinu organizaciju „Mreža – Akcija za Kosovo” gde neprekidno kritikuje Unmikovu upravu i organizuje demonstracije. Pokret Samoopredeljenje formira 2005. godine. Njegovi pripadnici su tada na nekoliko zgrada Unmika ispisali grafite „Nema pregovora – samoopredeljenje”, zalažući se za referendum o statusu Kosova. Posle toga je sa desetinama aktivista uhapšen, ali i brzo pušten iz zatvora. Nekoliko puta je još organizovao demonstracije, a 2007. je osuđen na devet meseci zatvora posle sukoba sa rumunskom UN policijom, kad je dvoje ljudi poginulo, a desetine povređeno. Na kraju je, 2010. godine, osuđen na devet meseci zatvora. Kurti je osuđen za „učešće u grupi koja je opstruirala zvanična lica u obavljanju svojih zvaničnih dužnosti”. Ipak, ubrzo je pušten na slobodu jer je Okružni sud u Prištini uzeo u obzir vreme koje je već proveo u pritvoru. U avgustu 2009. godine, aktivisti Samoopredeljenja isprevrtali su tridesetak Euleksovih vozila, gnevni zbog činjenice da ova misija Evropske unije planira da sklopi sporazum sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova. Jedno od poslednjih hapšenja Aljbina Kurtija dogodilo se u januaru 2012. godine. Kosovska policija uhapsila ga je sa još nekoliko desetina pristalica Samoopredeljenja kod Merdara gde su izbili sukobi policije i demonstranata, koji su uprkos jakim snagama bezbednosti na putu između Podujeva i Merdara, blokirali saobraćaj za kamione natovarene robom iz centralne Srbije. Kurti je i 2015. godine uhapšen sa još trojicom poslanika, a onda su svi i osuđeni na uslovne kazne, jer su u prištinskoj Skupštini aktivirali suzavac kako bi se prekinuo rad i sprečilo usvajanje ZSO i demarkacija granice sa Crnom Gorom.  Z.Vlašković

Podeli na: