Најновије вести

Враћа ли се Москва за преговарачки сто у разговорима Београда и Приштине

Евентуално учешће Москве у дијалогу Београда и Приштине тема је готово сваког сусрета српских и руских званичника. На могућност повратка званичне Москве за преговарачки сто указао је и руски амбасадор у Србији. Александар Боцан-Харченко у интервјуу за РИА Новости оцењује да је Русија спремна да размотри нове аспекте учешћа у решавању косовског питања – уколико Србија то буде желела.

 

 

Пре 11 година Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију која је преговоре Београда и Приштине преселила из Вашингтона у Брисел. Тиме и формално велике силе попут САД, Кине, али и Русије губе учешће у директном разговору двеју страна.

“У таквим околностима не зависи више од Србије да ли ће Русија бити укључена у процес. Ако тзв. западни партнери Србије договоре са Србијом да Русија може да постане део тог преговарачког пакета, онда ту информацију Србија може да пренесе Русији”, каже аналитичар Драгомир Анђелковић.

После застоја у преговорима на релацији Београд–Приштина–Брисел после двадесет месеци, половином 2020. године, су откочени. Ни тада нису кренули жељеним током. Сједињене Државе нуде помоћ, именују изасланика за дијалог и све то резултира потписом у овалном кабинету. Од тада све гласније поруке и да ће се Исток вратити за преговарачки сто.

“Свако ко може да допринесе бољем разумевању између Београда и Приштине је добродошао да буде укључен у дијалог између Београда и Приштине, укључујући и Русију и Кину које су чланови Савета безбедности које на крају крајева ишод преговора Београда и Приштине треба да потврде у Уједињеним нацијама”, истиче Неџмедин Спахију, аналитичар из Приштине.

Евентуално укључивање Русије у преговоре, професор Иво Висковић види у случају сазивања међународне конференције о Балкану, па и питању односа Београда и Приштине.

“Савет безбедности се изјашњава о оним ситуацијима где саме УН решавају проблем, али било је много спорова које су решавале регионалне организације у Латинској Америци и Југоисточној Азији и ту се није ангажовао СБ. Он је своју практичну могућу улогу на неки начин делегирао ЕУ, са тим се сложила и Русија, гласала је за то. Према томе, тешко је очекивати данас, након неких промена у геополитичком простору, да се Запад сложи са тим да се Русија поново врати у поцес”, сматра Иво Висковић, професор на Факултету политичких наука и бивши амбасадор,

“Сада Београд мора да испреговара са ЕУ да Русија буде у неком формату укључена. Без тога Русија не може да буде део овог преговарачког процеса”, наглашава Анђелковић.

И на званичним сусретима председника Србије и Русије готово неизоставна порука – оно што Београд договори са Приштином, Москва ће подржати.

“Наравно да је Русија заинтересована за овај геополитички простор, али интерес Запада је супротан – они желе да истисну утицај Русије одавде и у том смислу они су сада у предности имају ситуацију где им је и формално одобрено да то раде. Истина не читавом Западу, него ЕУ и вероватно ће се тако разговори и водити да неће долазити до формалног укључивања САД него фактичког, јер формално укључивање би онда створило простор и Русији да тражи промене”, истиче.

Промене је и пре три дана тражио амбасадор Русије на седници Савета бебедности – да представник Приштине уклони иза себе заставу непризнате државе.

Подели на: