ЗАВЕТНА ЗЕМЉА

Пише: Рада Комазец

 

 

На раскршћу путева, од кувања у земљaном лонцу, печења у црепуљама и дрвеним посудама, усменог предања, веровања и легенди, трговине, вађења сребра, тешких и фаталних средњовековних болести куге, колере, лепре, које нису бирале сталеже, до процвата цивилизације, развоја информационих технологија и коронавируса, који не бира вере и народе, Србија је на мети јастребова и грабљивица. Провлачећи се вековима кроз танено грање и склањајући се од јастребова, била је више у мраку него на светлу јер су је грабљивице, које имају најбољи вид од свих птица, увек „држале на оку“. Скидајући, устанцима и бунама, турски јарам с врата, понадала се Србија да ће грабљивице заобићи и оставити вековима намучени народ у миру на својој земљи, да сеје, жање, рађа се и слави. Није прошло дуго, а безумље Османлија заменише ултиматуми и демонско насиље са Запада. Нисмо очекивали да ће они, који верују у Христа као и ми, повести ешалоне смрти на нас измучене из ратова са Турцима. Најпре су подарили Албанцима једну државу узимајући део српске територије, а потом ултиматуми и крвави Први и Други светски рат са страшним злочинима над српским народом. Заборављајући терете тешких злочина према српском народу и незаборавних крвавих трагова које су оставили по Србији и српским територијама, велике западне силе инсистирају на потпуном понижењу Србије, отимајући јој заветну хришћанску земљу да би је поклонили својим савезницима у крвавим освајачким светским ратовима. У срамном неделу отишли су толико далеко да су својевремено немачки парлементарци тражили од Срба да промене свест, што значи да се одрекну идентитета, вере, историје, државности… Окружена планинским кланцима, плодна земља, место цркви, српских краљева и властеле на којој се чуо пој косовке девојке, ширио мирис божура и тамјана, овладао је неки туђи народ уз несебичну помоћ јастребова са Запада. Тако се у историјском седишту Српске православне цркве, Светосавској заветној земљи у граду на Бистрици окупише у новембру 2018. године владе Албаније и такозваног Косова, са шакама прекрштеним у симболу двоглавог орла, а Еди Рама отворено позва тадашњег премијера Косова, Рамуша Харадинаја да започне са израдом „заједничке стратегије за уједињење Албанаца до 2025.“ године. Еди Рама бахато изнесе да је неопходно избрисати све баријере између српске заветне земље и државе Албаније. Између осталог је навео: брисање царина, заједничка спољна политика, укидање граница, укидање роминга, заједнички инфраструктурни пројекти, заједнички државни празници… Претње двоглавог црног орла већ се, на жалост реализују, а реакције, како онда тако и данас, изостају. Прекоокеански и европски јастребови из деведесетих добро нахрањени лешевима, које су им довукли у својим кукастим кљуновима двоглави орлови, сакупљају се у тамна јата и усмеравају се ка Србији. Избацујући отров из својих канџи и кљунова на дневном нивоу не дају нам мира ни сна. Маневришући изнад шума у потрази за пленом, устремили су се на најотпорније духовно упориште у време Османлија, где је трпљењем, више времена проводећи под туђинском влашћу него у сопственој земљи, Србин показао чврстину своје вере. Наде да ће се грабљивице након две деценије повући са плена, којег су једва оставиле у животу, срушиле су се претходних дана. Грабљивице држе сталну фокусираност на плену, а да су месождери, који владају небом и имају велика и моћна крила, уверили смо се 1999. године. Црни гласи јастребова и терет који носе у закривљеним канџама као удице спушта се на наша нејака плећа. Траже нам да се одрекнемо заувек заветне земље, државног и верског седишта, колевке идентитета, културе и традиције. Траже да се одрекнемо себе. И, ако се не одрекнемо биће лукавији и суптилнији него 1999. године. Користили би српску руку и снајпере са оптичким помагалима за прецизно гађање са велике удаљености. Зна се ко би био мета.

Подели на: