subota, 13. avgusta 2022. | 14:56
Najnovije vesti

ZAVETNA ZEMLJA

Piše: Rada Komazec

 

 

Na raskršću puteva, od kuvanja u zemljanom loncu, pečenja u crepuljama i drvenim posudama, usmenog predanja, verovanja i legendi, trgovine, vađenja srebra, teških i fatalnih srednjovekovnih bolesti kuge, kolere, lepre, koje nisu birale staleže, do procvata civilizacije, razvoja informacionih tehnologija i koronavirusa, koji ne bira vere i narode, Srbija je na meti jastrebova i grabljivica. Provlačeći se vekovima kroz taneno granje i sklanjajući se od jastrebova, bila je više u mraku nego na svetlu jer su je grabljivice, koje imaju najbolji vid od svih ptica, uvek „držale na oku“. Skidajući, ustancima i bunama, turski jaram s vrata, ponadala se Srbija da će grabljivice zaobići i ostaviti vekovima namučeni narod u miru na svojoj zemlji, da seje, žanje, rađa se i slavi. Nije prošlo dugo, a bezumlje Osmanlija zameniše ultimatumi i demonsko nasilje sa Zapada. Nismo očekivali da će oni, koji veruju u Hrista kao i mi, povesti ešalone smrti na nas izmučene iz ratova sa Turcima. Najpre su podarili Albancima jednu državu uzimajući deo srpske teritorije, a potom ultimatumi i krvavi Prvi i Drugi svetski rat sa strašnim zločinima nad srpskim narodom. Zaboravljajući terete teških zločina prema srpskom narodu i nezaboravnih krvavih tragova koje su ostavili po Srbiji i srpskim teritorijama, velike zapadne sile insistiraju na potpunom poniženju Srbije, otimajući joj zavetnu hrišćansku zemlju da bi je poklonili svojim saveznicima u krvavim osvajačkim svetskim ratovima. U sramnom nedelu otišli su toliko daleko da su svojevremeno nemački parlementarci tražili od Srba da promene svest, što znači da se odreknu identiteta, vere, istorije, državnosti… Okružena planinskim klancima, plodna zemlja, mesto crkvi, srpskih kraljeva i vlastele na kojoj se čuo poj kosovke devojke, širio miris božura i tamjana, ovladao je neki tuđi narod uz nesebičnu pomoć jastrebova sa Zapada. Tako se u istorijskom sedištu Srpske pravoslavne crkve, Svetosavskoj zavetnoj zemlji u gradu na Bistrici okupiše u novembru 2018. godine vlade Albanije i takozvanog Kosova, sa šakama prekrštenim u simbolu dvoglavog orla, a Edi Rama otvoreno pozva tadašnjeg premijera Kosova, Ramuša Haradinaja da započne sa izradom „zajedničke strategije za ujedinjenje Albanaca do 2025.“ godine. Edi Rama bahato iznese da je neophodno izbrisati sve barijere između srpske zavetne zemlje i države Albanije. Između ostalog je naveo: brisanje carina, zajednička spoljna politika, ukidanje granica, ukidanje rominga, zajednički infrastrukturni projekti, zajednički državni praznici… Pretnje dvoglavog crnog orla već se, na žalost realizuju, a reakcije, kako onda tako i danas, izostaju. Prekookeanski i evropski jastrebovi iz devedesetih dobro nahranjeni leševima, koje su im dovukli u svojim kukastim kljunovima dvoglavi orlovi, sakupljaju se u tamna jata i usmeravaju se ka Srbiji. Izbacujući otrov iz svojih kandži i kljunova na dnevnom nivou ne daju nam mira ni sna. Manevrišući iznad šuma u potrazi za plenom, ustremili su se na najotpornije duhovno uporište u vreme Osmanlija, gde je trpljenjem, više vremena provodeći pod tuđinskom vlašću nego u sopstvenoj zemlji, Srbin pokazao čvrstinu svoje vere. Nade da će se grabljivice nakon dve decenije povući sa plena, kojeg su jedva ostavile u životu, srušile su se prethodnih dana. Grabljivice drže stalnu fokusiranost na plenu, a da su mesožderi, koji vladaju nebom i imaju velika i moćna krila, uverili smo se 1999. godine. Crni glasi jastrebova i teret koji nose u zakrivljenim kandžama kao udice spušta se na naša nejaka pleća. Traže nam da se odreknemo zauvek zavetne zemlje, državnog i verskog sedišta, kolevke identiteta, kulture i tradicije. Traže da se odreknemo sebe. I, ako se ne odreknemo biće lukaviji i suptilniji nego 1999. godine. Koristili bi srpsku ruku i snajpere sa optičkim pomagalima za precizno gađanje sa velike udaljenosti. Zna se ko bi bio meta.

Podeli na: