Аутобиографско дело Генерала

Пут до неба и звезда- записи и сећања Генерал –пуковника Спасоја Смиљанића

 

Књига Генерал –пуковника Спасоја Смиљанића, Пут до неба и звезда у издању Института за српску културу Приштина-Лепосавић сабарала је живот Генерала, а цела књига заснована је на записима и сећањима од детињства до данашњих дана. Иначе, књига је посвећена будућим покољењима Смиљанића, а посебно с љубављу његовим унуцима Алекси и Јовани.
Лепосавић, 6. Октобра- Садржај књиге обухвата животни пут Генерала Смиљанића од његових предака , кроз област школовања и радну каријеру до данашњих дана. У предговору о књизи, аутор каже ,, сазнати своје порекло, спознати претке и сроднике , индентификовати се са њима , приказати потомцима дела предака и сопствени животни пут , била је моја лична потреба и инспирација“.
Издавач књиге, Пут до неба и звезда , је Институт за српску културу Приштина -Лепосавић , који је у оквиру своје мисије постојања у свој рад уврстио још једно дело и тако трајно сачувао записе и сећања овог Генерала .
Преци Смиљанића су из Метохије, који су због зулума турске власти побегли у златиборски крај. Аутор то овако описује. “ Онај коме је порекло Метохијска подгора, а завичај Златиборски висови, коме су преци из братства Смиљанића , који су пре више од триста година дошли на Златибор у село Љубиш, тај сигурно у себи носи непоколебљиве вредности истинољубља, родољубља, правичности, истрајности, оданости, патриотизма…., вредности утемељене у животу и делу часних предака, часног братства. А, дела предака су извориште на коме се потомци напајају вредностима дугог трајања“.
На животно опредељење да се школује за пилота, по сећању Генерала Спасојевића утицао је његов наставник Перо. Рекао је “ ти ћеш Спасоје у пилоте! То је посао за праве момке, храбре и одважне“. Говорио је оно што сам ја управо и желео, сећа се Спасоје . И тако је и било. Спасоје Смиљанић завршио је Академију и постао официр-пилот.
Војно школовање и усавршавање захтева дуг пут. Школовао се у Припремној школи, Ваздухопловној војној Академији, потом усавршавао у Командно- штабној академији РВ и ПВО и Командно штабној школи оператике и РВ и ПВО.
У књизи сам, каже аутор у предговору, поред описа развојног пута официра – Генерала, значајан простор посветио опису мог развоја као пилота. Опис обухвата приказ тежине и ризика који пилотски позив носи , моје прве летове , прве летове на суперсоничном авиону, као и опис неких специфичних догадјаја и ваздухопловних удеса.
У књизи су дата и сећања из 1999-е године. Како сам аутор каже, ,чињенично и са доказима приказан је “рушилачки“ захват ДОС-овске врхушке, и Милових “демократа“ у растурању СРЈ , уништењу њене војске и разбијању Србије. Аутентични су прикази дискредитације наше одбране у рату против НАТО-а 1999-е године и унижења генерала који су ту одбрану организовали и њом руководили.
Генерал Смиљанић у овој књизи младјим колегама изнео је своје искуство и из њега неке поуке.
“Као професионалац , Генерал, командант и пилот највишег ранга, својим младјим колегама остављам и неке препоруке , информације и поуке, како, којим путем и методом на професионалном путу остварити циљ и која средства у остварењу циља је дозвољено користити. Како достићи највише професионалне висине, како превазићи кризе и трауме, како кренути даље и када то изгледа немогуће.
Величина Генерала Смиљанића видљива је кроз његово дело током целе каријере, на моралне принципе који су својеврсни образац понашања, на поштовање људи и колега. Он то најбоље овако каже.
“Чврсто стојим на становишту да је човек- пријатељ вредност која се најбрижније мора чувати и која се никада не сме заборавити. Сећања и успомене су ми у широком спектру везана за људе , претпостављене, сараднике, колеге, пилоте, посебно пилоте, наставнике летења , како у основној обуци, тако и касније на бројним преобукама, курсевима, али пре свих за људе, пријатеље , посебно за искрене пријатеље моје породице “, каже Смиљанић.
Бројна су државна и друштвена признања које је добио Генерал Смиљанић,а медју њима Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, Орден Народне Армије са сребрном звездом, Орден за војне заслуге са затним мачевима, Орден Народне Армије са златном звездом, Орден Ратне заставе првог степена , Медаља официрске солидарности, бронзане и сребрне плакете РВ и ПВО и Велике плакете ЈНА , а добитник је и бројних награда и признања.
Сада пензионер Спасоје Смиљанић поносан је на све што је у животу постигао у професионалном и приватном животу. Заокружујући записе и сећања у књизи, Смиљанић каже, , непресушна су и незаборавна сећања и успомене везане за моје родитеље и најближе сроднике, за моју породицу , за моје потомке, Емилију, Снежану, Алексу, Јовану. Њима остављам приказ трајања људских вредности наших предака, опис мог животног пута и дела , као путоказ њиховом животу. Али не само њима, већ и свим потомцима братства Смиљанића и сродницима , да по часним животним принципима и начелима својих предака живе живот части и људског достојанства.“
И како и сам наслов књиге каже “Пут до неба и звезда“, може се закључити да је Генерал Смиљанић свој пут до неба и звезда остварио.

В. Вукојевић