петак, 01. јула 2022. | 05:52
Најновије вести

Жиофре за РТС: ЕУ за Србију свакако представља будућност

Приближавамо се половини године, а то истовремено значи четири месеца рата у Украјини и завршетак председавања Француске Европској унији. У Румунији је постављен штаб француске војске у оквиру НАТО снага за брзо реаговање и одржавају се вежбе како би се руске снаге одвратиле да приђу овом, источном крилу Атлантског савеза. Каква је оцена досадашњих догађаја и шта су планови Европске уније у другој половини године, када председавање преузима Република Чешка? Емануел Жиофре, шеф Делегације Европске уније у Србији каже за РТС да ће континуитет у ЕУ постојати. Наглашава да је процес приступања заснован на заслугама и да је важно да се настави дијалог Београда и Приштине.

 

Емануел Жиофре је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да је сутра у Београду важан састанак и да је једна од тема које ће се наћи на столу кандидатура Украјине, Молдавије и Грузије. Наглашава да је Француска обавила изузетан посао у тешким околностима и да је рат у Украјини донео промену на целокупној светској позорници.

Сматра да је важно да се настави дијалог Београда и Приштине, да се иде ка нормализацији односа, а да ће две стране одлучити који су тачни елементи те нормализације.

Амбасадоре Жиофре, да кренемо са оним што ће се наћи на дневном реду сутрашњег дводневног самита Европске уније у Бриселу, а то је потврда статуса кандидата Украјине и Молдавије. Како се у Унији образлаже то да статус кандидата може да добије једна земља у рату – Украјина, а и сама Молдавија има територијални проблем?

– Сутра имамо веома важан састанак у Бриселу шефова влада и држава ЕУ и једно од питања, то није једино, су кандидатуре земаља које су поднеле пријаве. То су Украјина, Молдавија и Грузија.

Дато је саветодавно мишљење да се Украјини и Моладавији да статус кандидата. То је одлука која мора да буде јеногласна, али је веома важан сигнал солидарности, пре свега земљи каква је Украјина, која је изложена бруталној агресији Русије, која је неизазвана и неопрвдана.

То је сигнал да ЕУ каже да Украјина има право да направи избор и сама изабере за своје грађане. Одлучили су да је ЕУ њихова дестинација и виде ЕУ као место где могу да имају просперитет, демократију, безбедност. Исто важи за Молдавију и Грузију. То је свакако важан корак за ЕУ и историју нашег континента. Знамо да је чланство у ЕУ процес који захтева низ реформи. Украјина већ има одређене споразуме са ЕУ и обавила је део посла, али то ће свакако бити дуг процес, који ће бити исти као и за друге земље укључујући и Србију.

Овде је кључно питање да ли земља има суверено право да доноси суверене одлуке о будућности сопствених грађана. Чињеница да је део њене територије окупиран, и да су руски тенкови на њеним улицама, али не можемо да казнимо ту земљу због тога. Морамо да покажемо солидарност и подршку. То су питања која су сада на столу и ово је кључни моменат за континент.

Француска завршава председавање Европској унији 30. јуна. Имала је амбициозан план реформи Уније, али се суочила са ограничавајућим факторима, на спољашњем плану, али и унутрашњем услед председничких избора и парламентарних на којима председник Емануел Макрон није добио апсолутну већину, али је забележен успех крајње деснице. Како ће се све то рефлектовати на функционисање саме Уније и како бисте Ви оценили учинак Француске?

– Календар избора у Француској се поклопио са председавањем. Председник је победио са солидном већином, затим смо имали парламентарне изборе на којима је његова партија освојила релативну већину у парламенту. Десница је добила око 15 процената места у парламенту и питање је сада како ће тај парламент функционисати.

Што се тиче француског председавања ЕУ, Француска је обавила изузетан посао у тешким околностима. Рат у Украјини је променио многе ствари у ЕУ и свету. Захваљујући посвећеном и активном француском председавању, успели смо да остваримо значајне резултате, усвојили смо шест пакета санкција против Русије које су веома значајне. Утицало је то и на европску економију, али смо сматрали да је то неопходно како бисмо зауставили агресију.

Усвојили смо стратешку и безбедносну политику за следеће године за ЕУ. То је нешто што мења идентитет Уније у смислу јачег акцента на политику одбране и безбедности. То се десило захваљујући француском председавању.

Остварили смо добре резултате и у другим областима, као у дигитализацији. Мислим да упркос ситуацији у ЕУ она успева да настави са веома јаком ЕУ агендом. Мислим да ће Чешка наставити тамо где је Франуска стала.

Континуитет у ЕУ ће постојати. Француска ће остати важна држава која подржава наш заједнички план. Морамо ојачати ЕУ, зауставити агресију, морамо се борити против климатских промена и радити на дигиталној револуцији.

Украјинска криза се појавила као изазов евроинтеграционом путу Србије због неусклађености са европском спољном политиком у погледу санкција Русији. Могу ли да се уваже аргументи Србије, јер су и чланице Уније често задржавале право самосталног одлучивања у “осетљивим” областима попут спољне политике. И саме одлуке о томе доносе се у Европском савету, где државе чланице одлучују према својим националним интересима, а не у надлежним супранационалним институцијама.

Постоји ли могућност да Унија први пут примени принцип реверзибилности? Према новој методологији и уколико држава кандидат не напредује (или чак назадује у неким важним областима), Европска унија може да прекине преговоре и врати их неколико корака уназад?

– Мислим да треба имати на уму да је процес приступања заснован на заслугама. То значи да земља кандидат ради на низу реформи. Кад се те реформе постигну отварамо нова поглавља, кластере. И то делује. Видели смо прошле године да је Србија донела много важних реформи и да је одлучна да се посвети владавини закона. У децембру су отворена четири поглавља и један кластер. Постоји позитивна динамика и желели бисмо да наставимо са том динамиком.

Кључни аспект који одлучује о брзини процеса приступања за Србију је напредак у кључни питањима, а то је владавина закона, демократија и нормализација односа са Приштином.

Руска агресија на Украјину је донела промену на целокупној светској позорници. Реакција ЕУ је била морална и политичка посвећеност одбрани.

Очекујемо да се све земље канидати ускладе са мерама ЕУ. ЕУ доноси одлуке једногласно и само ако постоји једногласност доносе се заједничке одлуке.

Земље кандидати имају обавезу да се прогресивно усклађују са тим ставовима. Као што је Жозеп Борељ рекао, очекујемо да Србија делује као искрен кандидат и поуздан партнер нашим заједничким вредностима и принципима.

Наравно да ће доћи до застоја онога што смо остварили ако не видимо да Србија јасно прихватате позиције. Сутра ћемо разговарати не само о Украјини и Молдавији, већ и како да убрзамо процесе на Западном Балкану.

У актуелном европском амбијенту, шта од Европске уније могу да очекују државе кандидати из Западног Балкана који интензивирају своју регионалну сарадњу као значајан сегмент евроинтеграционог процеса? Однедавно су поједине чланице ЕУ нагласиле да је међусобно признање Београда и Приштине услов за приступање Србије ЕУ. Да ли је то званични став Уније или индивидуално иступање појединих држава?

– Регионалне интеграције су важан процес и што је тај процес инклузивнији то је боље. То видимо као пут ка интеграцији целог региона у ЕУ. Треба се постарати да се остваре европски стандарди да те земље буду боље припремљене како би ушле у ЕУ.

Србија и Црна Гора су највише напредовале у процесу интеграција. Друге су далеко иза њих.

Мислим да је веома јасно да смо увек говорили о потпуној нормализацији односа између Београда и Приштине. Тиме се бави Мирослав Лајчак. Овде се ради о дијалогу између Београда и Приштине. И желимо да се постигне правно обавезујући договор који ће нормализовати односе.

Јуче смо видели да је постигнут споразум између главних преговарача у Бриселу да се успостави мапа пута за енергетски споразум. Тај уговор има директан позитиван утицај за људе на северу КиМ.

Важно је да се настави са дијалогом, да се крећемо ка нормализацијом односа. Две стране ће одлучити који су тачни елементи те нормализације. И корак по корак ћемо постићи бољи живот за људе који тамо живе.

Колико ће се после рата у Украјини, Европска унија суочити са реформама дубљим од свих постојећих, посебно од 2009. године када је усвојен Споразум из Лисабона и како ви лично гледате на будућност ЕУ из перспективе Србије?

– ЕУ је показала да је отпоран политички пројекат. Можемо да прочитамо повремено да неки предвиђају да ће се распасти, да ће евро пропасти, али ЕУ из тога излази јача са још већим легитимитетом и подршком од грађана. То смо видели после финансијске кризе, ковида и сада са овим ратом. То је важан пројекат јер државама чланицама и грађанима даје решење за проблеме. ЕУ је одговор на многе проблеме. Она није савршена, али може да одговори на многе проблеме. Постоји дебата о будућности ЕУ. Имали смо конференцију о будућности Европе. Први пут смо укључили грађане и то је трајало месецима. Они су нам дали низ препорука које ће сада бити предате институцијама ЕУ.

Што се тиче Србије, мислим да ЕУ свакако представља будућност из много разлога. Један од њих је да чињеница да 83 посто трговине Србија обавља са ЕУ и регионом Западног Балкана. Око 60 одсто страних улагања потиче из ЕУ и важно смо донатори, али мислим да је то и више од тога. Србија је део европске културе и историје и то видим сваки дан. Мислим да је пут јасан, морамо да се крећемо у том смеру и понедак доносимо тешке одлуке како бисмо могли заједно да се побољшамо.

Подели на: