Владика Теодосије: Нека они који су остали буду семе за будуће хришћане
Мало је Срба остало у некадашњем царском граду Призрену, али они ће бити семе за будуће хришћане, изјавио је данас епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, у пригодној беседи поводом прославе Светих Ћирила и Методија, славе Призренске Богословије.
Призренска Богословија обележава славу, Свете Ћирила и Методија, чије име и носи. Славље је започело у Саборном храму Светог Ђорђа, свечаном архијерејском литургијом, коју је служио владика Теодосије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске.
“Радујемо се Господу овде у граду где нажалост нема наших православних Срба. Неколицина их је само остала, као сведоци оних који су живели овде пре нас, али нека они буду семе за будуће хришћане“, беседио је владика Теодосије, захваливши се свима који су дошли данас у Призрен.
Он је додао да нема веће среће, него када се народ окупља око своје цркве.
“Да нам Господ да крепости и снаге, а рекао бих и смелости и храбрости, да истрајемо на нашем путу. Нема нас толико, нема нас довољно овде да бисмо могли сами да понесемо бреме и крст који нам је дат у времену у коме живимо, али је много оних који са нама осећају исто у срцу своме, волећи и Косово и Метохију и наше светиње и то нас крепи, а уједно и обавезује да истрајемо и да будемо Богу угодни овде, како би нас Господ овенчао славом и будућим животом у царству небеском”, беседио је епископ рашко-призренски.
Прослави у Призрену присуствују верници из различитих крајева Србије, а највише их је данас из северне српске покрајине, из Војводине.
Срђан Гаћеша студент из Новог Сада, први пут је на Косову и Метохији.
“Осећам велику повезаност са овим местом и од када сам дошао овде, емоционално сам испуњен, и свака песма, сваки поглед и свака пружена рука тера ми сузе на очи”, каже Гаћеша, док његова колегиница из Сомбора, Тања Хорват позива да људи у што већем броју долазе у нашу јужну покрајину.
Прослави славе Призренске Богословије, осим верника са Косова и Метохије, из централног дела Србије, Црне Горе, Републике Серпске, присуствовали су и представници великог броја епархија из земље и региона, других богословија, представници Канцеларије за Косово и Метохију, као и локалних политичких представника.
Призренска богословија, као и многи православни храмови, била је запаљена и девастирана за време мартовског погрома 2004. године, али је обновљена 2011. и данас се у њој одвија редовна настава.
