Најновије вести

Богати духом подижу мале светиње

Срби на Косову и Метохији у овом веку, од рата и бомбрадовања 1999. године, својим прилозима подижу мале светиње на местима старих црквишта.

 

Где год је било црквиште или бар црквени камен у српским срединама на Косову и Метохији, српски народ у овом веку, од рата и бомбрадовања 1999. године добровољним прилозима подиже мале цркве, црквице. На северу Косова и Метохије има их у свим општинама.

На духовном врелу детињства

По лепоти и љубави верника према црквици и њеном трајању истиче се мала црква Светe Тројицe у Старом Селу у општини Зубин Поток. Она се налази у средишту села, на путу према селу Јабука, на месту на коме се састају Јабучки и Цигански поток. Највише је посећују становници Старог села и општине Зубин Поток као и сви они који су некада провели детињство поред ње, а данас су расути по Србији. За многе од нас мала црква у Старом селу у Зубином Потоку је најинспиративније место сећања. За све нас она је право духовно врело. Ту је свeтињу у прошлом веку како-тако одржавала нана Милена Богдановић (Вучетић). Кадила је миомирисним тамјаном и посипала, у води потопљеним босиљком, а нас зубодослку децу учула да се о празницима Божићу, Ускрсу и Св Тројици, дану када се слави сеоска слава, крстимо и кружимо по три пута око богомоље… И увек смо се питали, а зашто ми то баш три пута кружимо око црквице… Одговор је стигао много деценија касније јер је у безбожном комунистичком периоду православна вера код доброг дела становништва занемаривана и запостављена. Много тога је прво било забрањивано, а потом је усахло за готово све оне који су ради бољег живота напустили село и отиснули се у град… Ово место на слици је остало свето и на том месту је никла рустична црквица коју су добровољним прилозима саградили мештани на ливади коју је уступио Љубиша Миланов Богдановић. Љубиша већ одавно живи у Свилајинцу али га завичај вуче к себи и сваке године долази у Старо село и у црквицу „под бријес“ уз коју је за вернике и посетиоце изградио чесму са водом. У близини цркве у дворишту породице Вучетић био је стари дуд којег више нема.
Црквица Свете Тројице саграђена је почетком овог векa на месту где је много година пре, зна се за бар за 100 година уназад, стајао само велики дугуљаст камен у земљу дубоко укопан. Било је то старо црквиште које су сељани поштовали једнако као да је монументална грађевина. Богат духом ту се окупљао народ о празницима, нарочито о Светој Тројици. Ту сеоска деца и данас стичу прва сазнања и молитве Светој Тројици Оцу, Сину и Светоме духау. На том су се месту сеоска деца први пут крстила, молила и упирала погледом у небо.

Поред црквице и сала за окупљања

Према предању, црквица се налази на површини коју су једно време неки од мештана користили у приватне сврхе као властити посед. Али, од када је црква саграђена, они су се одрекли тог дела ливаде, јер се верује да је то црквена имовина.
Према речима, мештана они који су својевремено узели црквену земљу нису имали среће нити им је то било на корист. Све те породице доживеле су нека страдања. Данас се светиња поштује и пет домаћина из Зубиног Потока сваке године организује сеоску славу Свету Тројицу у сали поред цркве, коју су такође сами саградили за друштвена весеља и друга окупљања. Један видовити мештанин из оближњег села Јабука, стално је упозоравао мештане да на тој ливади не раде ништа, јер им неће ићи на добро пошто је то црквена имовина. То су верни мештани прихватили и градњом мале цркве оживели заједништво и слогу међу комшијама. Црквиште је после нана Милене дуго година у овом веку одржавала и о цркви се старала и Вучица Вучетић док је била жива. Данас вољом Божјом Милијана води бригу о црквици смештеној „под бријес“. Малу цркву осим мештана, посећују и други становници овог краја. Верује се да они који немају порода, доласком и молитвом у овој светињи могу да добију децу. О томе, како наводи Милијана, сведоче и неки примери. Сваке године се бира по пет домаћина који сакупљају новац за славу, косе, чисте и одржавају црквицу Свете Тројице у Старом селу. Јављају се и домаћини из других села да се укључе у послове око цркве, јер верују да ће имати добробит и да ће им бити на корист да се баве тим и да улажу у цркву. Прво крштење у овој цркви обављено је за дете породице Миловановић из села Подјеша, а потом је и Богдановић Мирослав крстио је дете у овој цркви.

Славица Ђукић

Подели на: