У Великој Хочи одржан турнир у знак сећања на Александра Мицића, Мирослава Мицића и Дејана Вечевића
Меморијални турнир у малом фудбалу у знак сећања на Александра и Мирослава Мицића и Дејана Вечевића страдале у нападима албанских екстремиста и НАТО бомби 1998. и 1999. године одржан је данас у Великој Хочи.
У сарадњи са Привременим органом за општину Ораховац и Канцеларијом за Косово и Метохију турнир су организовали најближи чланови породица настрадалих.
Пре почетка турнира у 16. часова у дворишту цркве Свете Ане у центру Велике Хоче, служен је помен којем су осим породица и учесника турнира присуствовали и мештани Ораховца и Велике Хоче.
Помен је служио јеромонах Кирило Дечанац, а по завршетку помена окупљенима се обратио председник ПО Општине Ораховац Александар Мицић. Он се захвалио свима који су дошли да се сете и помоле за Александра, Мирослава и Дејана, који су дали животе за ово село и своју отаџбину.
„Посебну захвалност дугујемо екипи из Гораждевца која је дошла да са нама данас буде овде. И они живе као и ми и имали су иста искушења и за време рата и после рата, а имали су сличну манифестацију средином месеца у знак сећања на дечаке убијене на Бистрици Ивана и Панта и важно је да будемо заједно, да подржавамо једни друге. Захваљујем се породицима пострадале наше браће Александра Мицића, Мирослава Мицића и породици Дејана Вечевића. Знамо колико вам је тешко да се подсећате дана када су погинули, али желимо да на кратко заборавите ту бол и да вам у знак сећања на овај дан уручимо ова признања. Познавајући их, знамо колико би они били срећни кад би видели да сте са нама данас овде“, рекао је Александар Мицић.
Ово је друга година за редом како се организује овај Меморијални турнир који су ревијалном утакмицом отворили најмлађи учесници из дечје школе фудбала у Великој Хочи.
Турнир није био такмичарског карактера, а у њему је узело учешће осам екипа. Осим фудбалера из Велике Хоче и Ораховца учествовала је и екипа из Гораждевца.
Да учествује у помену и на турниру, дошао је и Драган Мицић, син убијеног Мирослава. Драган је имао осам година када су му убили оца, али каже да се сећа када су га мртвог донели.
„Био сам мали, али се сећам кад су га донели… То се не заборавља. Брат је био старији од мене, али памтимо. Памтимо и село и кућу и све како је било. На, жалост морали смо да одемо из села, попут многих после бомбардовања и ево већ двадесет година како живимо и радимо у Немачкој“, казао је Драган.
Турнир је био повод Драгану да дође у село овај пут али долази, каже, кад год може:
„Волим да дођем овде, да одем на гробље тати. Био сам и јуче и данас пре турнира. Узео сам одмор да бих могао да дођем. Моје село је нешто посебно, тај мир који се овде осећа, моја фамилија, наше цркве…све ме вуче. И драго ми је да се овако нешто одржава и да се оволико људи окупило да се сете и мог оца и осталих који су погинули и то је јако важно. Ако их се не сећамо, ако се не сећамо зашто су страдали, онда прети опасност да нам се у будућности исто деси“, рекао је Драган.
Драган каже да би волео да се врати у село, да на месту старе породичне куће сазида нову, али каже да би морала ситуација да се политички промени. Сад не.
Породице пострадалих су пре турнира обишли гробове Мирослава, Дејана и Александра на гробљу у Великој Хочи и запалили свеће.
Александар Мицић је прва жртва у ораховачкој општини. Погинуо је 12. маја 1998. године у близини села Ратковац, Мирослав Мицић је убијен на првој линији одбране села 27.маја 1999, а Дејан је погинуо у нападу НАТО бомби на Планеју 1. Јуна 1999. године. Њихова имена су исписана на споменику на улазу у Велику Хочу међу 84-оро убијених и киднапованих у ораховачкој општини од 1998-2000. Године.
