среда, 30. новембра 2022. | 19:39
Најновије вести

Јоксимовић: Остајемо на европском путу, размишљамо стратешки како да позиционирамо земљу

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је за РТС да витални интерес Србије јесте чланство у ЕУ. Размишљамо стратешки како да позиционирамо земљу тако да са најмање штете прођемо овај период, а слушамо, као демократска земља, и шта наши грађани мисле, нећемо ићи у аутодеструкцију, истакла је Јоксимовићева.

 

Европска комисија ће у среду, 12. октобра, објавити такозвани пакет о проширењу, који ће садржати и годишњи извештај о напретку Србије у свим областима важним за европске интеграције.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да оно што је постао предоминантни тренд у овом тренутку је геополитички дискурс и геополитички угао гледања, он је почео да мути и оно што је био чист приступни процес – реформски процес.

Додаје да је све обојено реториком геополитике имајући у виду шта се дешава у Европи.

“Колико смо ближи ЕУ јесте важно и легитимно питање, али са новом методологијом и са свим геополитичким разлозима и новим елементима, потпуно је легитимно питање где је ЕУ што се тиче Западног Балкана”, рекла је министарка Јоксимовић.

Према њеним речима, нова методологија не говори само о адаптацији већ се говори о синергији промена које треба да се десе и у кандидатима али и у ЕУ, у новом приступу, у заједничком раду.

Питање је и где је ЕУ данас што се тиче Западног Балкана, са својим порукама и са озбиљношћу да се процес из геополитичких и геостратешких разлога који су постали доминантни – убрза, напомиње Јоксимовићева.

“Што се нас тиче, постоји део који је условно реформски, технократски, где су јасно наведене све обавезе које имамо у односу на кластере и акционе планове и то ће у извештају 12. октобра бити представљено”, каже она.

“Сада је све у бојама заједничке спољне и безбедносне политике у односу на геополитику и очекујем, без обзира на огроман помак који смо направили, посебно у владавини права, економије, да ће извештај бити обојен геополитичким елементима и да ће бити доста критичан према постављању Србије везаном за рестриктиван режим према Руској Федерацији”, рекла је Јоксимовићева.

“Кошта нас, али би нас коштало и да не водимо рачуна о томе шта грађани мисле, а мислим да је демократија у овом тренутку у свакој земљи, пре свега, она форма која тражи да поштујете и да чујете зашто су вам грађани дали легитимитет”, подвукла је Јоксимовићева.

“Коштало би нас и да не слушамо шта мисле грађани, наше црвене линије су међународно право и преговарачки оквир са ЕУ. То је оно што сваку озбиљну демократску државу кандидује. То што сада јесте на удару, и што морамо и ми да разумемо да скоро све државе имају чврсте ставове у погледу режима санкција, то морамо и ми да шватимо”, указала је министарка.

И од нас као придруженој земљи ЕУ, додаје она, очекује се да усклађујемо и да на неки начин учинимо више да се приближимо ономе што је тренутна заједничка спољна и безбедносна политика, то је чињеница.

“Указујемо где су додатне опасности, изазови, договарамо се као Влада, витални интерес Србије је чланство у ЕУ и то је председник Вучић у Прагу недавно поновио”, рекла је министарка.

Јоксимовићева каже да остајемо на европском путу, али да је ситуација сложенија.

“Нико се не руководи тренутним интересима, или палијативним мерама којим ћемо да гасимо неке пожаре, размишљамо стратешки како да позиционирамо земљу тако да са најмање штете прођемо овај период, слушамо као демократска земља и шта наши грађани мисле, нећемо ићи у аутодеструкцију, изолацију смо већ прошли – то не желимо за наше људе и грађане. Водимо рачуна о одрживим интересима Србије и грађана Србије”, напоменула је Јоксимовићева.

Говорећи о отварању кластера, Јоксимовићева каже да је препорука из последњег извештаја ЕК, који ће бити поновљен и у овом извештају, да је кластер 3 – конкурентност и инклузивни раст – спреман за отварање, а био је и прошле године.

“У међувремену смо урадили бројне ствари везане за уставне амандмане, сада причамо само о геополитици, а знате колико дуго смо слушали само ‘владавина права, владавина права’ – нисмо заборавили владавину права, радимо озбиљно на томе. Формирали смо радне групе за припрему сета закона о судијама, уређењу судова и Високом савету судства, који су кључни у односу на амандмане које смо изгласали и постали део наших уставних одредби у јануару ове године. То је послато Венецијанској комисији”, напоменула је Јоксимовићева.

Нисмо запоставили овај процес, поновила је министарка.

Захтев Париза и Берлина је да Београд дозволи Приштини улазак у међународне организације, а заузврат бисмо добили чланство у ЕУ.

“О том предлогу знам колико је председник и мени рекао и што је рекао јавности”, рекла је она и додала да је самит у Прагу мултилатерална дипломатија на врху.

“Врло често шефови држава и влада не известе грађане о томе шта су причали. Хвале је вредно оно што је председник Вучић урадио, потпуно је информисао јавност о чему је разговарао са бројним лидерима у Прагу, и оно што се посебно тиче нас и наших интереса везано за питање КиМ – то је најбољи манир који показујемо – не кријемо од грађана шта су теме и проблеми”, каже она.

Издвојила је неколико проблема, не само оно што је најзвучније и што нам пара уши, а то је чланство КиМ у УН.

“Долазимо до онога да реформски процес није суштински, него да је суштински да политички с једне стране не правимо проблем да Приштина уђе у УН, што је отворено речено, нисмо се тако договорили, потписали смо преговарачки оквир који има јасне смернице. Друга ствар: за све и за оне који признају тзв. независно Косово, основни услов за чланство у УН па и у СЕ је да будете функционална демократија. Да ли неко затвара очи, какава континуирана и безочна кршења људских права која нису у складу са Европском конвенцијом о људским правима се дешавају на КиМ према Србима и према другим грађанима, да ли мислите да ћете васпитати и социјализовати један режим ако их пустите у међународне организације, то је Европа већ видела како се завршава”, истакла је Јоксимовићева.

Наша сва дипломатска средства, знање и умеће ћемо употребити да укажемо да то није добар правац не само за нас него ни за Европу. Витални интерес јесте чланство, али и заштита националног интереса и поштовање међународног права, истакла је Јоксимовићева.

Морамо да будемо упорни и доследни, вештину и знање имамо, али да је лако – није, додала је она.

“Чланство у ЕУ не потписује на крају само Влада, мора на референдуму да буде потврђено од грађана, а парламенти земаља чланица ЕУ ће одлучити да ли ће да прихвате Србију у чланство. Грађани Норвешке су одбили чланство. Пуним срцем желим да Србија буде чланица ЕУ, то је једино исправно, али ми као мала земља имамо капацитет дипломатске моћи и радићемо у интересу народа”, каже она.

Понавља да су црвене линије међународно јавно право и преговарачки оквир који Србија има, где се каже да до тренутка чланства треба да буде постигнут споразум о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине. То је оно на шта смо пристали.

“Није испуњено оно што је испреговарано. Оно што је испреговарано је Бриселски споразум. Сада се ради на њеној имплементацији. Зна се ко не имплементира. Оном ко мисли да је избегао своје обавезе помоћи ће се тако што ће се другој страни наметнути нове обавезе, то не иде тако”, закључила је Јоксимовићева.

Подели на: