Александар Вучић, други председнички мандат
Полагањем заклетве у Скупштини Србије почео је да тече други петогодишњи мандат Александра Вучића на функцији председника Србије. Колико је свет данас другачији него пре пет година и колико је другачија позиција Србије, шта значи када председник каже да “следи тежих пет година”, у емисији “Око” говорили су универзитетски професори Славиша Орловић, Стефан Сурлић и Владимир Вулетић.
Председник Србије Александар Вучић положио је заклетву у Народној скупштини за други председнички мандат.
Професор Факултета политичких наука Славиша Орловић каже да је кључна порука у говору председника Вучића то што је нагласио да ће бити председних свих за све, што је на првом месту нагласио Европску унију и економски и политички и вредносно, као и што је нагласио војну неутралност Србије и што је најавио нову Владу до краја јула.
За социолога Владимира Вулетића веома је важно то што су поруке председника биле позитивне, поготову када је реч о региону, али главна ствар, како истиче, била је емотивност у говору и обраћање грађанима.
“Мислим да је та емотивност важна из разлога што су теме са којима се дневно највише бавимо емотивне природе, као однос према Русији и однос према Косову”, каже Вулетић.
Ту је, истиче, била кључна емоција, и сматра да је председник данашњим обраћањем успео да нађе исту таласну дужину са већином грађана.
Доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић каже да ће наредне године за председника бити изузетне и да је за њега утисак то што је поменуо да ће бити председник свих грађана, а да је кроз помињање различитих тема желео да допре и до грађана који га нису подржали на изборима.
“Исто тако поменуо је теме владивине права, демократије, слободе медија и да ће се ићи ка унапређењу и на крају врло помирљиве поруке што се тиче суседства и наравно потребу за компромисом са Приштином”, рекао је Сурлић.
Професор Орловић је указао да полагање заклетве има формални и свечани карактер, а да овога пута међународне околности нису свечарске, као и да се пред Србију стављају разни притисци, од увођења санкција Русији, а ту је и питање Косова и Метохије.
“Трага се за мером у једној врло деликатној, пре свега спољнополитичкој ситуацији, и у односу на неке притиске који су се надвили над Србијом”, рекао је Орловић и додао да ту нема лаких одговора.
“Ми смо спремни на компромис, али не и на ултиматуме, и то је оно што је председник нагласио”, рекао је Орловић.
Професор Вулетић истиче да је најважније тражити рационална решења.
“Ми не знамо како ће међународна архитектура изгледати, али је сигурно да ће Србија чувати свој територијални интегритет”, рекао је Вулетић.
Према његовим речима, у наредном пероду очекује се више посета Београду, што говори да је Београд гарант стабилности у региону.
“Овакве глобалне тектонске промене, поремећаји, пружају прилику и дају шансу неодгоиворним политичарима да решавају питања са којима нису задовољни”, рекао је Вулетић.
“Конкретно мислим на замрзнути конфликт на Косову и Босни и Херцеговини”, рекао је Вулетић.
Према његовим речима, поруке према Загребу су биле изузетно позитивне и мислим да ће и тамо бити примљене онако како је и речено.
“Оно где јесу потенцијални проблеми јесте што политичко Сарајево жели на неки начин да измени Дејтонски споразум и доведе у питање и мислим да ће Србија бити доследна у ономе што је и њена обавеза да сачува тај споразум”, рекао је Вулетић.
“Свака криза се умножава кад имамо нерешена питања”
Сурлић је истакао да су поруке региону биле помирљиве и да се све стављају у контекст хибридног ратног стања у којем се налази читаво тло Европе.
Ту се, каже, показује кључна слабост региона – да се свака криза умножава онда када ми имамо наше нерешене проблеме који се вуку деценијама.
“Свака друга будућа криза ће добијати неки свој посебан контекст у региону и мултипликовати се и погрешно тумачити докле год имамо нерешена статустна питања која увек неко са стране може користити као монету за поткусуривање”, рекао је Сурлић.
Данас је, каже, парламент много плуралнији у односу на претходни, и свакако би требало да постоји компримис између власти и опозиције око базичних политичких питања.
Коментаришући најављене посете и Лаврова и Шолца, Сурлић каже да страхује да ће они послати поруку да су пријатељи наших непријатеља наши непријтељи.
Сматра да се и од Русије и од Запада мора инсистирати на томе да има више разумевања за позицију Србије, јер ипак смо ми једна мала и слаба балканска земља, а никако неки глобални актер који пресуђује и у случају Украјине и глобално.
Вулетић очекује да ће бити формиран парламент, али оно што је важније јесте порука упућена припадницима националних мањина.
Орловић каже да је данас била евидентно да постоји несразмера у новом мандату и новом легитимитету председника и легитимету старог сазива Скупштине и да очекује да ће председник имати проактивни однос са новим сазивом парламента.