Најновије вести

Скопска декларација: Убрзати процес приступања ЕУ, спречити занемаривање земаља региона

Лидери земаља учесница самита процеса Брдо-Бриони, одржаног у Скупљу, обавезали су се да ће, потврђујући своју позицију у вези са политиком проширења ЕУ и перспективу за чланство Западног Балкана у Европској унији, као најдиректнијег доприноса очувању мира и стабилности, интензивирати стратешки дијалог са институцијама ЕУ у циљу убрзања процеса приступања ЕУ и спречити занемаривање региона.

 

У Деларацији са регионалног самита у Скопљу, коју је медијима доставио Кабинет македонског председника Стеве Пендаровског, наводи се да је, што се руске агресије на Украјину и ефекта преливања на Западни Балкан тиче, понављена потреба за снажном, отпорном и инклузивном ЕУ, са Западним Балканом као њеним делом.

“ЕУ, као и Западни Балкан, треба да буду спремни за проширење у најкраћем могућем року, али најкасније до 2030. године како би се тај циљ остварио”, стоји у Декларацији са самита.

Наводи се да су лидери препознали чињеницу да су свеобухватне политичке, економске и друштвене реформе кључне за приступање ЕУ. Лидери су се, наводи се, обавезали да ће интензивирати напоре у спровођењу реформи на Западном Балкану ради јачања владавине права, напретка, функционисања демократских институција и јавне управе.

“Потврђујемо да су регионална сарадња и добросуседски односи од суштинског значаја за напредак на одговарајућим путевима ЕУ. Обавезујемо се да ћемо заједно радити на неговању атмосфере међусобног поверења, разумевања, мирног и трајног решавања отворених билатералних питања и солидарности међу нама. Истичемо важност постизања видљивих користи и могућности за грађане Западног Балкана и пре формалног приступања”, наводи се у Декларацији.

Лидери земаља учесница самита позвали су ЕУ да размотри отварање путева који би омогућили Западном Балкану да приступи специфичним политикама, иницијативама и фондовима ЕУ, чиме би се људима на Западном Балкану данас приближиле неке од предности чланства у ЕУ. У том смислу, истакли су хитност коришћења нове методологије преговора како би се убрзао процес приступања ЕУ заснован на заслугама, као и да би се обезбедио напредак постепене интеграције ЕУ и региона током проширења.

Када је реч о борби против ефеката климатских промена и њиховом ублажавању, у Декларацији се наводи да су учесници самита препознали хитну потребу прилагођавања брзо растућој претњи климатских промена у региону и нагласили да је прилагођавање климатским променама заједничка одговорност која захтева заједничке напоре влада, цивилног друштва, приватног сектора и међународних партнера.

“Ови напори треба да буду координисани са ЕУ и сродним програмима. Решавање изазова климатских промена, зелене транзиције и зеленог раста, заједно са повећаном диверзификацијом енергије и преласком на обновљиву енергију и ефикасност, треба даље да напредују. Посвећени смо убрзању транзиције на обновљиве изворе енергије и побољшању енергетске ефикасности како бисмо смањили концентрацију угљен-диоксида и обезбедили одрживу енергетску будућност”, стоји у Декларацији.

Лидери земаља учесница самита Брдо-Бриони поздравили су Пакет енергетске подршке Западном Балкану од милијарду евра, којим ЕУ проширује мере солидарности предузете унутар ЕУ након агресије Руске Федерације на Украјину, као што су подршка угроженим домаћинствима и изградња нове енергетске инфраструктуре.

“Поплаве које су ове године задесиле Словенију и Хрватску, као и шумски пожари широм региона, потврда су потребе заједничког рада и узајамне помоћи у суочавању са заједничким изазовима”, стоји у Декларацији.

Када је реч о задржавању младих у земљама Западног Балкана, лидери су се сагласили да њихово исељавање има значајне последице по дугорочну виталност друштава, одрживи економски раст и друштвени напредак.

“Препознајемо суштински значај задржавања младих на Западном Балкану. Чврсто верујемо да је искоришћавање потенцијала младих од виталног значаја за напредак наших друштава и постизање дугорочног просперитета. Истичемо важност сарадње са ЕУ и подршке у задржавању младих у региону. Ангажовање и партнерство са ЕУ су кључни за обезбеђивање успешне имплементације стратегија које имају за циљ неговање и искоришћавање потенцијала младих људи”, наводи се у документу који је објавио Кабинет Пендаровског.

Истиче се и да учесници самита, како се наводи, славе разноликост региона Западног Балкана и посвећени су промовисању културне размене и разумевања међу младима.

“Неговањем инклузивних и отворених друштава, циљ нам је да створимо окружење које ће подстаћи младе појединце да остану или се врате и допринесу колективном развоју региона. Препознајемо важност квалитетног образовања. Радићемо на унапређењу образовних система и повећању могућности за младе људе да стекну одговарајуће компетенције и вештине. Посвећени смо стварању атрактивног и конкурентног пословног окружења које подстиче иновације, предузетништво и отварање нових радних места, чиме ћемо задржати младе људе у региону”, стоји у Декларацији.Скопска декларација: Убрзати процес приступања ЕУ, спречити занемаривање земаља региона
Лидери земаља учесница самита процеса Брдо-Бриони, одржаног у Скупљу, обавезали су се да ће, потврђујући своју позицију у вези са политиком проширења ЕУ и перспективу за чланство Западног Балкана у Европској унији, као најдиректнијег доприноса очувању мира и стабилности, интензивирати стратешки дијалог са институцијама ЕУ у циљу убрзања процеса приступања ЕУ и спречити занемаривање региона.

У Деларацији са регионалног самита у Скопљу, коју је медијима доставио Кабинет македонског председника Стеве Пендаровског, наводи се да је, што се руске агресије на Украјину и ефекта преливања на Западни Балкан тиче, понављена потреба за снажном, отпорном и инклузивном ЕУ, са Западним Балканом као њеним делом.

“ЕУ, као и Западни Балкан, треба да буду спремни за проширење у најкраћем могућем року, али најкасније до 2030. године како би се тај циљ остварио”, стоји у Декларацији са самита.

Наводи се да су лидери препознали чињеницу да су свеобухватне политичке, економске и друштвене реформе кључне за приступање ЕУ. Лидери су се, наводи се, обавезали да ће интензивирати напоре у спровођењу реформи на Западном Балкану ради јачања владавине права, напретка, функционисања демократских институција и јавне управе.

“Потврђујемо да су регионална сарадња и добросуседски односи од суштинског значаја за напредак на одговарајућим путевима ЕУ. Обавезујемо се да ћемо заједно радити на неговању атмосфере међусобног поверења, разумевања, мирног и трајног решавања отворених билатералних питања и солидарности међу нама. Истичемо важност постизања видљивих користи и могућности за грађане Западног Балкана и пре формалног приступања”, наводи се у Декларацији.

Лидери земаља учесница самита позвали су ЕУ да размотри отварање путева који би омогућили Западном Балкану да приступи специфичним политикама, иницијативама и фондовима ЕУ, чиме би се људима на Западном Балкану данас приближиле неке од предности чланства у ЕУ. У том смислу, истакли су хитност коришћења нове методологије преговора како би се убрзао процес приступања ЕУ заснован на заслугама, као и да би се обезбедио напредак постепене интеграције ЕУ и региона током проширења.

Када је реч о борби против ефеката климатских промена и њиховом ублажавању, у Декларацији се наводи да су учесници самита препознали хитну потребу прилагођавања брзо растућој претњи климатских промена у региону и нагласили да је прилагођавање климатским променама заједничка одговорност која захтева заједничке напоре влада, цивилног друштва, приватног сектора и међународних партнера.

“Ови напори треба да буду координисани са ЕУ и сродним програмима. Решавање изазова климатских промена, зелене транзиције и зеленог раста, заједно са повећаном диверзификацијом енергије и преласком на обновљиву енергију и ефикасност, треба даље да напредују. Посвећени смо убрзању транзиције на обновљиве изворе енергије и побољшању енергетске ефикасности како бисмо смањили концентрацију угљен-диоксида и обезбедили одрживу енергетску будућност”, стоји у Декларацији.

Лидери земаља учесница самита Брдо-Бриони поздравили су Пакет енергетске подршке Западном Балкану од милијарду евра, којим ЕУ проширује мере солидарности предузете унутар ЕУ након агресије Руске Федерације на Украјину, као што су подршка угроженим домаћинствима и изградња нове енергетске инфраструктуре.

“Поплаве које су ове године задесиле Словенију и Хрватску, као и шумски пожари широм региона, потврда су потребе заједничког рада и узајамне помоћи у суочавању са заједничким изазовима”, стоји у Декларацији.

Када је реч о задржавању младих у земљама Западног Балкана, лидери су се сагласили да њихово исељавање има значајне последице по дугорочну виталност друштава, одрживи економски раст и друштвени напредак.

“Препознајемо суштински значај задржавања младих на Западном Балкану. Чврсто верујемо да је искоришћавање потенцијала младих од виталног значаја за напредак наших друштава и постизање дугорочног просперитета. Истичемо важност сарадње са ЕУ и подршке у задржавању младих у региону. Ангажовање и партнерство са ЕУ су кључни за обезбеђивање успешне имплементације стратегија које имају за циљ неговање и искоришћавање потенцијала младих људи”, наводи се у документу који је објавио Кабинет Пендаровског.

Истиче се и да учесници самита, како се наводи, славе разноликост региона Западног Балкана и посвећени су промовисању културне размене и разумевања међу младима.

“Неговањем инклузивних и отворених друштава, циљ нам је да створимо окружење које ће подстаћи младе појединце да остану или се врате и допринесу колективном развоју региона. Препознајемо важност квалитетног образовања. Радићемо на унапређењу образовних система и повећању могућности за младе људе да стекну одговарајуће компетенције и вештине. Посвећени смо стварању атрактивног и конкурентног пословног окружења које подстиче иновације, предузетништво и отварање нових радних места, чиме ћемо задржати младе људе у региону”, стоји у Декларацији.

Подели на: