Термин Шиптар није погрдан нити „политички некоректан“

ПРОФЕСОР ДР ПРВОСЛАВ РАДИЋ О ЈЕДНОЈ „ЈЕЗИЧКОЈ НЕДОУМИЦИ“

-Не треба много мудрости како би се закључило да је и термин Албанац у етничком значењу лансиран с политичким предумишљајем да (за почетак терминолошки) обједини Шиптаре из Црне Горе, Србије, Македоније и Грчке око Албаније као своје матице, те да се он суседним народима (не-Шиптарима) наметне с позиција великоалбанске идеологије, тј. политичког пројекта Велике Албаније, каже др Радић
У последње време често се у јавности помиње и изговара именица Шиптар као реч која је више деценија била непожељна када је изговарају Срби јер јој је придодаван погрдан смисао и поред чињенице да Албанци сами себе тако називају само са другачијим изговором, а свој језик зову шиптарским језиком, а не албанским како је то Србима наметнуто да чине. Они и данас кажу „Гјуха шqипе“ у преводу „Шиптарски језик“ а не албански језик. Замолили смо професора др Првослава Радића са Филолошког факултета у Београду (Катедра за српски језик са јужнословенским језицима) да објасни суштину ове „недоумице“. Познати лингвиста професор Радић данас држи наставу на Филолошком факултету из више предмета и на различитим наставним нивоима (Увод у србистику, Српска лингвогеографија и стандард, Увод у јужнословенске лингвистичке студије, Македонски језик и др.). Учествује у раду бројних међународних научних конференција (САД, В. Британија, Белорусија, Јапан, Ј. Кореја и др.), као и у низу научних пројеката. Из области лингвистике објавио је неколико монографија и више од сто студија и чланака.
-Већ дуже време на српској језичкој сцени влада неуједначеност у погледу терминолошког представљања једног броја културно-повесних и друштвенополитичких појмова. Тако је и у вези с именовањем јужнобалканског народа насељеног претежно у Албанији, али и у суседним земљама, који се вековима међу Србима различито назива. Реч је о лексемама (етницима, етноназивима) Шкипетари, Шиптари, Арнаути, Арбанаси, Арбанези, Арбанци, Албанци, Албанесци, и др., међу којима су углавном опстала два, мада не потпуно синонимна облика – Шиптари и Албанци, каже др Радић.
Термини са политичким предумишљајем
Шта је у позадини тихе „медијске галаме“ око термина Шиптар у српском језику, детаљно нам објашњава професор Радић.
-Да бисмо нешто шире одговорили треба знати да је, поред осталог, и терминологија ове врсте поодавно важно геополитичко и стратешко средство великих сила, нарочито Запада, у деловању на области које оне теже подвести под своју политичку контролу и доминацију. Управо је терминологија често претходница у националном, језичком, те и сваком другом инжењерингу циљаних области, у наметању туђег погледа на свет, у исцртавању нових политичких и културних граница, и ко зна чега све још. Подсетимо се само неких нама познатих, што старих што нових термина као Србо-Хрват, Југословен, Муслиман, Бошњак (у националној сфери); српскохрватски језик, босански језик, штокавско наречје, торлачки дијалекат (лингвистика); Народноослободилачка борба, Ослободилачка војска Косова, НАТО интервенција; Дан Европе, Парада поноса (покрети и манифестације); Санџак, Западни Балкан, Прешевска долина, у шта се укључују и својеврсне морфолошке прераде (наводно бенигна обличка скраћења или проширења), као у примерима Босна, Косово; Северна Македонија (полит. географија) и др. Терминима ове врсте, својеврсним окупационим средствима, често је главни циљ да политички и свакојако другачије подјарме и (пре)обликују и територију и културну баштину одређених народа и етничких група, па најзад и саму њихову свест, обично радећи за једне, а против других и обрнуто, но свакако не у интересима ових народа, каже др Радић..
-Не треба много мудрости како би се закључило да је и термин Албанац у етничком значењу лансиран с политичким предумишљајем да (за почетак терминолошки) обједини Шиптаре из Црне Горе, Србије, Македоније и Грчке око Албаније као своје матице, те да се он суседним народима (не-Шиптарима) наметне с позиција великоалбанске идеологије, тј. политичког пројекта Велике Албаније. А њено стварање, заправо, и посматрамо пред собом, уз обилату подршку њених ментора, напомиње др Радић.
На другој страни, термин Албанац је своје значење у српском језику везао за државу Албанију (осн. 1912), те шиптарско, али и друго становништво (нпр. Грке, Србе, Арумуне) које у тој држави живи. Србима се, међутим, каже наш саговорник, последњих деценија снажно натура термин Албанац – и у једном (етничком) и у другом (државном) значењу, по моделу својеврсне замене теза, управо готово супротно од традиционалне употребе термина Шиптар (за оба значења) у српском језику.
Теза о погрдном смислу излажирана
-Уосталом, колико је теза о погрдном („политички некоректном“) називу Шиптар политички излажирана најбоље сведочи чињеница да и сами Шиптари управо овим обликом – Шqипëтар! наравно, у фонетски изворнијој форми него што је српска (исп. и срп. варијанту Шифтар), поносно обележавају етнички и себе и своје сународнике… О хронологији настанка и развоја ове наводно погрдне конотације у Срба – углавном, изгледа, од времена првих знакова распада СФР Југославије и снажне обнове тзв. великоалбанске идеје међу Шиптарима, што довољно говори о погрдном значењу као подметнуто, напомиње наш саговорник.
Познати лингвиста др Радић упозорава да би требало да уредници и новинари као српски интелектуалци и професионалци одбију преносити у свет двосмислен и нејасан језички израз „косовски Албанци“ (па и „Албанци на Косову“), јер ова етничка група постоји таман колико и „далматински Србијанци“. Уосталом, ни за њу нема потврда у нормативним приручницима српског језика. У истом смислу, не треба, на пример, извештавати о „већини у СО С. К. Митровица коју чине Албанци“, или о „Албанцима који код Куршумлије пуцају на српске [тј. србијанске] полицајце“, те о „албанском сепаратизму“ на Косову и Метохији, о тамошњим „албанским терористима“ и „албанским полицајцима“, о недавном бојкоту тамошњих „албанских избора“, о „албанској већини у Прешеву“, и сл. Јер, на Албанију и Албанце не могу се односити овакви извештаји и констатације везане за Косово и Метохију, па би, најзад, било погрешно и несмотрено употребом термина Албанци и албански у етничком значењу наседати на још једну превару и чинити штету и самим србијанско-албанским суседским односима.
-Зато се с професионалнога становишта наши уредници и новинари треба да определе за неки од облика (нпр. за традиционални Шиптар, шиптарски) чија употреба неће штетити српским националним интересима, за назив који неће у свет слати (и нашу) замућену и погрешну слику о распрострањености Албаније, – и који неће откривати празнине у нашем менталном устројству, нашој самосвести и интелектуалном домету, упозорава др Радић.
Професор Радић закључује да олаким и непромишљеним прихватањем туђих термина и савета везаних за њихов садржај лако се можемо сврстати у непријатеље сопственог народа, његове културе и његове сваковрсне баштине, а да то готово и не приметимо.
С.Ђукић