Дрецун: Чланство лажне државе у НАТО, УН и Савету Европе је под великим знаком питања
Претње и једнострани потези Приштине искоришћени су од стране Запада како би се на Србију извршио нови притисак да се окрене од Русије, али и без руско-украјинског сукоба Запад би настојао да Србији отме део територије, наводе аналитичари у разговору за ТВ Пинк.
Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, каже да је реч више о политици застрашивања Београда, него о реалној могућности, преноси Пинк.
“Чланство лажне државе у НАТО, УН и Савету Европе је под великим знаком питања, а с обзиром на то да постоји застој у јачању међународног капацитета лажне државе, ради се на пропагандном плану. Позадина свега је снажан геополитички, тектонски поремећај на међународном плану због рата у Украјини, где запад настоји да потпуно истера Русију из Европе”, каже Дрецун за “Ново јутро”.
Радећи на горе наведеном циљу, запад између осталог притиска Београд да се придружи заједничкој деструктивној политици према Руској Федерацији, а која подразумева потпуно изопштавање Русије из Европе.
“Имамо ситуацију која се, нажалост, рефлектује на нас и чини косметски проблем таоцем геополитичке ситуације. Врши се притисак тамо где су држава и њено руководство најосетљивији, а најосетљиви смо на народ на КиМ и претње да ће бити угрожен његов опстанак, безбедност и перспектива”, каже Дрецун.
Зато се, додаје, сада користе Аљбин Курти и сви његови једнострани потези како би се притисак на Србију да се окрене од Русије повећао.
Коментаришући провокативну честитку “лажног премијера Аљбина Куртија”, политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је она само још један доказ да Косово и није држава.
“Понашају се као квазидржавни провизоријум. Курти у протоколарној честики кука над судбином и тражи помоћ својих протектора. Ту показује прави однос снага и у чијој геополитичкој функцији је његова политика”, каже Анђелковић.
Ситуација на истоку Европе је, оцењује, додално искомпликовала ствари, али и без сукоба у Украјини, Србија је била под сталним притиском запада.
“Није запад извршио агресију на Србију у време конфронтације са Русијом, већ 1999. године када је тамо био Јељцин. Дакле, запад је, независно од политике према Русији, водио политику експанзије на Балкану, а ми смо били његова жртва”, наводи Анђелковић и додаје да Запад упорно покушава нешто да нам отме, био он у добрим односима са Русијом или не.
“Сада је веровано још агресивнији јер западни центри моћи увиђају да губе глобалну трку, глобализација им се вратила као бумеранг, а победник досадашње глобализације је Кина. Наша несрећа је што запад сматра да се налазимо унутар њиховог дворишта, унутар зоне за коју сматрају да је њихова ексклузивна, а коју деценијама не могу да уреде онако како њима одговара”, закључио је он.
