Школа се одржала упркос опадању броја ђака

ОСНОВНА ШКОЛА ПЕТАР КОЧИЋ НА АДМИНИСТРАТИВНОМ ПРЕЛАЗУ У БРЊКУ

-Основној школи у Брњаку најпотербнија ПВЦ столарија. – Интернет и копјутерска опрема је комплетна, задовољан је директор Бобан Божовић
Има једна основна школа у општини Зубин Поток, необична по месту на коме се налази, по ђацима у патуљастим одељењима од по свега неколико ученика, по ђацима – пешацима који превале планинским путевима до школе и назад и по десетак километара дневно. Ипак, по свему другом настава се и у овој школи одвија као и у свим другим школама на српском језику. Има још једна мала разлика, а то је да су ов и школарци углавном деца из мешовитих бракова између Албанки из Скадра и Срба из овог краја. Но, то овде није никаква сметња никоме па ни самим ђацима који показују одличан успех и друже се, уче и играју се као и сва друга деца. Има још једна разлика у односу на школе у градовима а то је – страховање од дивљих животиња и звери јер се и оне срећу на путу од куће до школе и назад. Ипак њихова је предност живот у здравој средини где планински ваздух не да болестима да им приђу и да их савладају. Здрави су и ухрањени, може се рећи и безбрижнији од свих других јер до њих спорије или уопште не допиру безбедносне претње и стрепње које харају Косовом и Метохијом. То нам је рекао и дирктор ове основне школе „Патр Кочић“ у Брњаку, Бобан Божовић, први и за сада једини лиценцирани директор за основне школе у Зубином Потоку. О школи ћемо још мало да вам испричамо.
Савремена настава у свим о дељењима
Основна школа у Брњаку налази се на удаљености од око д вадесет километара од општине Зубин Поток. Гранично место Брњак на Косову и Метохији је и ширем региону у овом веку познато као гранични прелаз, као место на коме се врши контрола промета између Централне Србије и јужне српске покрајине Косова и Метохије. Управо ово место је и историјски познато по томе што је чувена српска краљица Јелене Анжујска Немањић, супруга српског краља Стефана Уроша Првог и мајка краљева Драгутина и
Милутина, овде саградила први женску школу на Балкану у којој су се обучавале девојке из сиромашних породица.
Брњак је, колико год то сурова стварност допушта, мирно место, погодно за учење. Школу у Брњаку која је почела са радом још 1901. године данас похађа 54 ученика у три издвојена одељења, од првог до осмог разреда. Школа је измештена када је језеро Газиводе потопило стару школу, а нова је подигнута 1998. године и од тада је самостална под именом “Петар Кочић”.
Школа има три објекта, једна је у самом Брњаку (25 ђака), то је мала школа по површини. У Лучкој Реци је велика стара и очувана школа коју похађа 14 ученика и код ње као и у школи у Брњаку потербно обновити кров и уградити ПВЦ столарију. У селу Бубе је нова и дорбо опремљена школа у којој наставу похађа 15 деце. Све се налазе на високој надморској висини од око 850 метара. Има укупно 19 одељења. У сваком одељењу је само по неколико ученика који су већином из мешовитих бракова и којима су, како рекосмо, мајке Албанке из Скадра које су се удале за Србе у овим планиснким пределима и изродиле им децу.
Бобан Божовић, у овој школи ради од 2001. године. Дипломирани је географ, а од 2016. ради као директор школе у Брњаку. Пре две године школа “Петар Кочић” у Брњаку добила је донацију, спортске реквизите и лопте од Министарства за омладину и спорт Републике Србије, односно Савеза за школски спорт Србије. Школа је добила алуминијумске голове за фудбал са мрежама, табле од плексигласа за кошеве са зглобним обручем и мрежицом и одбојкашку мрежу са затезачима и по 10 лопти за кошарку, фудбал, одбојку и рукомет. Ученици ове школе када је лепо време имају месечно по јадан дан наставе у природи тако да им је опремање спортских терена за фудбал и друге спортове добродошло.
Наставни кадар је квалификован и добар, скоро сви наставници су са седмим степеном стручне спреме, поносан је Божовић.
-Настава се код нас одвија по основном моделу које је прописало Министарство просвете.
Негде 2015. године ово место је захватила олуја и тада је школа била знатно оштећена. Влада републике Србије је одмах притекла у помоћ.
Ђаци пешаци из планинских села
Битна је чињеница, рекао нам је директор Бобан Божовић, да је основна школа у Брњаку све до 1990. године имала око 500 ученика и да се тај број за само 30 година свео на свега 54 ђака и то са бројем ученика у истуреним одељењима. И ова школа ради по препорукама Министарства просвете Републике Србије. Као и сви у Србији ове године су сви ђаци добили бе сплатно уџбенике а недавно је ученицима одржано предавањње на тему насиља у школама као и у свим другим школама у Србији.
-Захваљујући локалној самоуправи нарочито преседнику Вуловићу, имамо веома добар проток интернета у свим школама.Од Телеком Србија добили смо средства за опремање информатичког кабинета ,,Стварамо знање” где смо гласовима ученика, наставника и помоћи СО,,Зубин Поток” и других људи добре воље успели да обезбедимо довољан број гласова, каже Божовћ.
-Најпотребнија би нам била замена столарије на школи због дотрајалости јер се овако беспотребно губи велика количина топлоте што ствара сувишне трошкове. И у школи у Лучкој Реци потребна би била замена крова од црепова јер је у веома лошем стању. Предавао сам пројекте неколико пута али до реализације није још дошло.
Ученици ове основне школе показују одличне резултате приликом уписа жељене средње школе. Сви они завршавају бар средњу школу а многи од њиха одлазе и на студије, каже Божовић. -За 20 година колико радим у овој школи пратио сам даље школовање наших ученика и могу да кажем да имамо докторе, профисоре, наставнике, учитеље, инжињере итд. То ме испуњава јер напредовање и јесте циљ и сврха образовања, рекао нам је на крају директор Основен школе „Петар Кочић“ у Брњаку, Бобан Божовић. Основна школа у Брњаку има малих ђака-пешака. Скоро свима је обезбеђен превоз захваљујући локалном превознику „Колашин – превозу“. У школи у селу Бубе има ђака који пешаче 4-5 километара до школе и толико назад. Најдаље путују ђаци из села Копиловиће, Међеђи Поток,Чукиће, Гариште.
С.Ђукић