Дан примирја у Првом светском рату; Селаковић: Без разумевања Великог рата, нема разумевања српске душе
Церемоније полагања венаца поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату одржане су на Новом гробљу у Београду, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Никола Селаковић предводио је централну државну церемонију код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.
Селаковић је истакао да за српски народ Велики рат представља један од историјских међаша, епизоду страдања и славе, без које се не може разумети наше национално биће и карактер наше душе.
“Без разумевања Великог рата, величине жртве нашег народа и цене којом је плаћена слобода, не може да се разуме српски народ са обе стране Дрине, његова љубав према отаџбини, његова љубав према Косову и Метохији”, навео је Селаковић.
Према његовим речима, ко швати ту нашу особину и прихвати је – у Србима ће имати доброг пријатеља и верног савезника.
“Управо данашња Србија, предвођена председником Александром Вучићем, опредељена је да за себе не тражи ништа више, али ни ништа мање него што свакој сувереној земљи припада – да води политику мира и посвећености оним вредностима које је напредна Европа извојевала и у Првом и у Другом светском рату”, рекао је Селаковић.
Венце су положили и делегације Министарства одбране и Војске Србије, представници Града Београда, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, борачких удружења и дипломатског кора.
На Француском војном гробљу венце је положио амбасадор Француске Пјер Кошар, који је подсетио да је 50.000 Француза погинуло на Солунском фронту борећи се, како је рекао, уз своју српску браћу, чију је издржљивост и борбеност хвалио и маршал Франше Депере.
“Ваше присуство овде, поштовани представници српских власти и поштоване колеге амбасадори, сведочи о нашим везама створеним у рововима или везама које смо створили градећи заједно мир, везама које су постојале годинама упркос изазовима историје. Њихов напредак од нас захтевају ови гробови пред нама. Живело пријатељство наших народа”, рекао је Кошар.
На церемонији је пуковнику Мирославу Николићу уручена Медаља националне одбране, златни ешелон, за изузетно залагање у својству изасланика одбране у Паризу.
Церемонијама су, између осталих, присуствовали и први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре и амбасадор САД Кристофер Хил.
Церемонија је одржана и код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату, а у њој је учествовао амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, уз присуство српских званичника и представника Војске Србије.
Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. године, када јој је аустроугарска влада објавила рат, па све до капитулације Аустроугарске 3. новембра 1918. године.
Осам дана касније силе Антанте потписале су примирје са Немачком, чиме је и званично окончан Први светски рат.
Процењује се да је укупан број српских жртава био око милион и две стотине хиљада људи, односно 28 одсто укупног становништва.
Наталијина рамонда – симбол српске војске која се дигла из пепела
Рамонда сербика и Наталијина рамонда представљају биљке васкрснице, јер у недостатку воде оне у потпуности заустављају своју физиологију и улазе у стања анабиозе, а само пар капи кише довољно је да оживе, рекао је ванредни професор Билошког факултета Милорад Вујичић и додао да је управо због тога Наталијина рамонда симбол страдања српске војске у Првом светском рату, која се дигла из пепела и победила.
“Српску рамонду открио је Јосиф Панчић, а Наталијину рамонду дворски лекар Сава Петровић. Оне су симбол српских војника у Првом светском рату, који су се дигли из пепела и победили”, рекао је Вујачић.
Разлика између Српске и Наталијине рамонде су у морфологији листа, као и у броју круничних листића. Наталијина рамонда има четири, а српска има пет круничних листића.
Ове биљке се могу наћи у кањонима клисура, у усецима стена, а сматра се да су пореклом из Африке.
“Дани рамонде” у Ботаничкој башти у Београду трају од 11. новембра до 21. новембра.
