СРБИЈА ЈЕ ПОД СТАЛНИМ ПРИТИСКОМ ДА ПРИЗНА КОСОВО И УВЕДЕ САНКЦИЈЕ РУСИЈИ

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ, БИВШИ МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА СР ЈУГОСЛАВИЈЕ

 

Приштина чини све да се додвори центрима моћи у Вашингтону и у Бриселу како би добила чланство у организацијама где је чланство резервисано само за међународно признате државе. ЕУ је одавно престала да буде пројекат мира. Србија је у великим маказама. То што западне земље раде представља даље игнорисање међународног права и међународних принципа. Србија је увек била, и данас је, и у будућности треба да остане мирољубива конструктивна земља која се залаже за мирољубиву коегзистенцију, за немешање у унутрашње послове, против коришћења силе, за мирно решавање спорова, за равноправност – нагласио је Јовановић

Свако чудо је могуће. Лобирање није ништа ново, односно корупција није нова појава тамо где су се појавили ти који, како кажу, хоће да лобирају за чланство Косова у НАТО-у. То је вероватно добро плаћен посао и нема сумње да осим тог материјалног аспекта нема неких основа да се тако нешто ради. Али, никакви обзири нити морална правила не стоје на путу онима који за новац раде и апсурдне ствари. Косово и Метохија су по Уставу Србије аутономна покрајина наше земље, а по међународном праву, такође, интегрални територијални део интегритета Србије и посебно на основу Резолуције Савета безбедности УН 1244 – казао је бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић, одговарајући на питање „Јединства”, како види лобирање у Конгресу да Косово постане члан НАТО-а и, да ли је то могуће и наставио:
– Они који раде против закона, против основних норми међународних односа, као у овом случају, призивају хаос у међународним односима и за њих не постоје никаква морална или правна ограничења. Косово и Метохија није држава, није суверена држава и то је једна илегелна творевина силом направљена и силом наметнута, тј. агресијом НАТО пакта 1999. године. То што они раде представља даље игнорисање међународног права и међународних принципа. На тај начин они говоре да они настављају нешто што је био циљ агресије, јер и данас 27 година после има таквих који свој лични или неки колективни интерес стављају изнад Повеље УН-а и одлуке Савета безбедности. Уосталом, не једном су они показали амбиције да буду изнад Савета безбедности. Као што рекох, то је нешто што се окреће, што је противно огромној већини чланица светске организације, односно огромној већини независних и суверених земаља које не признају ту криминалну творевину нити признају оно што је силом отето и наметнуто – нагласио је Јовановић.

• Пошто је све нелегално када је у питању Косово и Метохија, могу ли се десити промене и заживети међународно право?

Не знам како они сматрају да се може свет принудити да поштује њихову самовољу. Ипак, у свету је присутно настојање да оно што је на превару рађено и што је рађено под уценама, као што је и исхитрено признање, оно се данас преображава у отпризнавање, јер све већи број земаља схвата да је то била грешка, превара и желе да исправе ту грешку. Нажалост, има тих појединаца и група које сматрају да и даље могу пркосити, не само Србији, него рецимо две трећине човечанства. Ако узмете бројност становништва земаља које не признају Косово, онда преко две трећине човечанства не признаје то што они покушавају да наметну. Колико год се испољавале разлике између Европе и Америке, колико год то био један нови тренд у том погледу, чланице НАТО-а у већини су за признавање и вероватно и за пријем Косова у чланство НАТО-а. Међутим, и Калигула је свога коња прогласио за свога сенатора, али овај коњ никад није постао сенатор нити је могао да буде. Тако и ови. Мислим да раде нешто по оној народној „рачун без крчмара”.

• Да ли се тренутно Косову држи страна више у Америци или Европи?

С ове стране Атлантика већа је подршка. У току су покушаји неких чланица ЕУ око новог статуса у ЕУ које би било нека врста пријема у другу или трећу класу. Пре неки дан 28. и 29. априла у Словенији је одржан неки форум под председавањем бившег словеначког председника Пахора, где су они рекли да свих шест земаља Западног Балкана треба колективно да буду примљени у чланство ЕУ. То шест, они су мало побркали рачуне, јер Косово и Метохија није призната држава нити је призната од пет чланица ЕУ и од четири чланице НАТО пакта. Они настоје да Србију увуку у механизам индиректног признавања тако што ће примити колективно тих пет држава и један ентитет. То виде као фазу за пријем у НАТО, јер Приштина чини све да се додвори тим центрима моћи у Вашингтону и у Бриселу како би добила чланство и у организацијама где је чланство резервисано само за међународно признате државе. Дакле, ништа данас није свето поготову онима који добију паре да раде против закона и да раде против Савета безбедности УН-а. Они не могу савладати отпор те четири чланице НАТО-а које су против, које нису признале Косово и Метохију и не желе да признају Косово и Метохију за независну државу.
Ми видимо да сада и неке друге земље осим тих пет које нису признале говоре да су погрешиле 2008. кад су признале ту илегалну сецесију. Ту су Словачка и Чешка чији је председник републике рекао да је то била грешка и да се он извињава због грешке и учешћа његове земље у агресији 1999. године. Такође, и садашњи министар спољних послова Чешке Републике сматра да је то била грешка. Мислим да глобални тренд иде на руку поштовања принципа суверенитета и територијалног интегритета. Глобални тренд у Европи и посебно у ЕУ карактерише процес суверенизације. Има и других тенденција, има тенденција централизације, али то су покушаји да се процес глобалних промена заустави и процес који је супротан историјским неминовностима. То је оно што се мени чини да сада долази и као нови талас притисака на Србију и то тзв. лобирање за пријем тзв. Косова у НАТО, ма колико било по мени безизгледно представља такође притисак на Србију. Чињеница је, такође, и не треба да изгубимо из вида водеће чланице ЕУ настоје да увуку Србију у процес индиректног признања Косова, тзв. колективним пријемом, јер питање је како би то изгледало да Србија прихвати да је вређају тако што кажу: „Или Србија или Косово, добиће неки трећеразредни статус у ЕУ”. Србија може да каже да она то не признаје итд. може опет нека звездица да се фуснота прави, итд. То је ризично јер би те најмоћније земље у ЕУ, ја мислим, убедиле оне земље које не признају Косово и Метохију да је Србија прихватајући колективно чланство у ствари индиректно признала Косово и Метохију и да сада више нема разлога да се ни неке чланице ЕУ томе опиру. То је једна лукава тактика коју видимо да се продаје и преко Љубљане, и преко тзв. Брионског процеса и тзв. Брдо Бриони.

Све те форме колико год изгледале примамљиво и имале овако примамљиве дневне редове, оне су у ствари покушај увлачења Србије у млин за млевење и за узимање Косова и Метохије од Србије. Значи, нема никакве сумње да читава та размишљања о тзв. колективном пријему у ЕУ су усмерена превасходно имајући у виду потребу Немачке и Француске да Србија индиректно призна Косово као самосталну државу, да онда отпадне разлог противљења за ове пет чланице ЕУ и да на тај начин Србија плати успостављање нарушеног јединства у ЕУ и у НАТО-у по том основу. Имају они и друге основе нејединства, али ова је једна доста важна.

• Какво је место Европе на глобалном плану?

Одвијају се дуги процеси и дубље промене у односима моћи у Европи. Уколико Европа више слаби на глобалном плану и нема шансе да у новој подели карата добије место једног пола у мултиполарном светском поретку, утолико више она жури да тако кажем да заврши посао са Србијом. Све је важно за Европу, а ништа као да Србију приволе да призна Косово и Метохију. Зато ови форуми, тај један сам поменуо, одржан пре неколико дана у Словенији, а спрема се један нови форум у јуну у Црној Гори, ЕУ и Западног Балкана. Све је то превасходно, иако није тако речено, усмерено да се Србија сломи и да могу да прогласе да је Србија признала тзв. Косово, да нема више разлога да се други опиру и неће се они љутити ништа да се Србија изјасни да није признала, али они ће као и увек, њихово се важи, они дају интерпретацију својих одлука.

• Чија је идеја да се направи савез Загреб, Приштина и Албанија и чему он служи?

Па то је НАТО урадио, или ако хоћете ЕУ, јер да се ми не играмо као необавештени. Све се зна. Ми причамо о НАТО, а не видимо да безмало све чланице ЕУ и чланице НАТО-а и оне не наступају једном по једним принципима, други пут по другим. И у НАТО-у и ЕУ све чланице наступају по линији својих геополитичких интереса, и у НАТО-у и ЕУ доминирају геополитички интереси. Када је Урсула Фон дер Лајен изабрана за председницу Европске комисије, она је рекла: „Моја комисија ће бити прва геополитичка комисија”. Геополитика, шта значи геополитика? Значи експанзију, ширење.

Сада је Америка мало да кажем прикочила то јер има озбиљније и унутрашње и спољне проблеме него што је Балкан, али Европа преузима штафету експанзије и Европа мисли да може да постане довољно јака да буде равна Русији и да може да поведе рат са Русијом. Европа сваког часа долива уље на ватру конфликта у Украјини. Европа отворено говори да не жели крај рата, и да не говори она ради за настављање рата, она даје милијарде евра помоћи за наоружање, она даје сваку врсту дипломатске политичке подршке, она прави коалицију војних, она прави политичку коалицију итд. У том контексту треба видети и појачавање притисака на Србију у контексту лобирања ширења интереса и контроле над Балканом пред планирани рат са Русијом. ЕУ је одавно престала да буде пројекат мира. ЕУ је данас пројекат рата и то једини пројекат рата као нечији да кажем политички фактор. Кад је реч о сукобу у Украјини једино се Европска политичка заједница изјањшава за помоћ Украјини, за наоружавање, за нове милијарде итд. Европа је сада један милитаристички пројекат. Она је у процесу милитаризације, њена економија је већим делом милитаризована и милитаризација иде даље.

• Како Србија да пронађе своје место у тој, како сте рекли, милитаризованој Европи?

Србија је увек била, и данас је, и у будућности треба да остане мирољубива конструктивна земља која се залаже за мирољубиву коегзистенцију, за немешање у унутрашње послове, против коришћења силе, за мирно решавање спорова, за равноправност, итд. Никако за неку хијерархију, за неко заповедање, за неко дисциплиновање. Ово што ради европска централа из Брисела, то је покушај дисциплиновања Србије да се Србија принуди да призна Косово, да се принуди да уведе санкције Русији и да се принуди да престане да говори о Србима у региону, јер они хоће једну строгу дисциплину. Ту дисциплину истерују данас. Француска је на пример традиционални пријатељ, али дисциплину уз Немачку истерује Француска. Значи тај тандем, Француска и Немачка, односно Немачка уз пратњу Француске и сада уз пратњу Велике Британије која је иступила из ЕУ, али није из НАТО-а, они терају на дисциплнину, на централизацију, на послушност, на завршавање по њима незавршених послова као што је незавршен посао признавање тзв. Косова за независну државу. Србија је у великим маказама, Србија тежи Европи, али не милитаристичкој Европи. Србија јесте у Европи, али не значи да дели ту милитаризацију.
Р. Комазец