Споменици који нас утемељују на овим просторима

Чувари културно-историјског наслеђа су неми сведоци вековног постојања православне хришћанске културе на овом делу Ибарске долине, на подручју општине Лепосавић, на крајњем северу Космета. Међу светињама је најновији храм Светог Василија Острошког у центру Лепосавића, али и цркве и манастири на више локација ове општине из прошлих векова

 

 

Најновија црква Светом Василију Острошком подигнута је 2001- 2003. године и ове године је завршено њено унутрашње осликавање. Подигнута је уз донације и прилоге верника уз снажну подршку општине Лепосавић. Од новијих споменика након ратних дешавања 1999. године, у знак сећања на жртве бомбардовања у Лепосавићу, Лешку и Сочаници подигнути су споменици страдалима, као трајни спомен сећања. У Лепосавићу на тргу подигнут је споменик те 1999. године у облику једноставног мермерног гранита са именима жртава рата са овог подручја. У Лешку и Сочаници подигнути су споменици након 2000. године у монолитном мермеру и симболичком приказу хришћанских симбола и натписа. Култура сећања обавезује, па је страдалима у Другом светском рату подигнут споменик у парку испред Основне школе у Лепосавићу. Време пролази, али трагови и сећање које се преноси са генерације на генерацију остају. О томе најбоље сведоче стари споменици и светиње овога краја, које су масовно обновљене након две хиљадите године и које у све већем броју сабирају вернике током светковина и народних сабора. Наше цркве и манастири остају наш духовни светионик вере и наде да чувамо прошлост која нас утемељује на овим просторима.

ОБНОВЉЕНЕ БРОЈНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ

На велики празник Преображење, који је обележен ових дана у цркви у Земаници одржана је литија и народни сабор, како је то одувек било. Ова црква настала је у деветнаестом веку, у близини Дренске реке у атару села Земаница. Црква је обновљена, а њену рестаурацију обавио је Завод за заштиту споменика култуте Приштина-Лепосавић уз помоћ средстава Министарства културе Србије. Манастир Светог Јована у Сочаници је такође обновљен после 2000. године. Подигнут је крајем деветнаестог века и сачуван је у првобитном стању. Подигнут је на темељима старе цркве која је уништена. Уз манастир подигнути су конаци од стране монашког братства. Овај манастир је чувен и по лику свеца који се појавио у стаблу старог бора. Лик ове нерукотворне иконе налази се и данас у стаблу високог бора у непосредној близини манастира. На брежуљку Дубље између села Плакаоница и Дубока на темељима старе цркве која је подигнута 1926. године, подигнута је нова црква која је посвећена празнику Велике Госпоине. И овог 28. августа поред ове светиње одржава се веома посећен народни сабор. Тако је сваке године. Манастир Свете Петке у Улију изнад Лепосавића посвећен је Христовом Распећу, а у народу је позната и као Велики Петак. Поред ове светиње подигнути су и манастирски конаци и оживео је женски манастир. На темељима старе цркве из 1925. године у Лешку је сазидана од камена црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. Сваке године на празник Светог Илије овде се одржава народни сабор. Црква у селу Дренова је стара црква из шеснаестог века, позната по крову од камених плоча. У цркви се налази добро очуван горњи део старог иконостаса. На његовом врху су два реда старих, добро очуваних икона са ликовима апостола и Христом у средини. Село Врачево налази се уз Врачевску реку, на североисточним падинама Рогозне, удаљено је 17 километара од Лепосавића и 8 км од Лешка. Село је добило назив по Храму Светих Козме и Дамјана, чудотвораца и лекара. Подигнут је у првој половини четрнаестог века. Обновљен је такође након 2000. године. Сваке године 14 јула на Свете Враче у селу је сабор са пуно посетилаца из разних крајева. Римски колонисти су у првом веку у долини Ибра оставили за собом трагове свог постојања и културно-градитељског стваралаштва. Међу најзначајнијим обележјима присутности римских колониста у долини Ибра је археолошко налазиште Муниципијум Дарданорум које се налази у атару насеља Сочаница, 6 км јужно од Лепосавића. Претпоставља се да је живот овог града трајао од другог до четвртог века нове ере.

OСТАЦИ СТАРОГ РИМСКОГ ГРАДА

Данас су овде остаци старог римског града. Централни део локалитета лоциран је између магистралног пута Рашка-Косовска Митровица и обале Ибра, а западну границу чини локални пут за село Вуча. То је правоугаони простор оријентисан север-југ, величине 38х25 метара који је омеђен са источне и западне стране редом од по седам стубова. На северном делу форума налази се храм посвећен Антонију, рано преминулом миљенику цара Хадријана. Ту је нађена и табла посвећена Хадријану која показује да је храм на форуму био подигнут између 136. и 138. године нове ере. Насеље, по историјским подацима, доживљава обнову у трећем веку у време владавине Диоклецијана, међутим, живот насеља није дуго трајао. Стотинак година касније Муниципијум Дарданорум губи свој значај и нестаје са историјске сцене. Годишње овај локалитет се очисти, мада сами остаци града нису заштићени од пропадања. На овим просторима смењивале су се разне културе и цивилизације од којих су неке оставиле трагове свог живота било у археолошкој подлози или културно-историјском и споменичком наслеђу. Највише залагањем мештана у већини села на подручју општине Лепосавић обновљене су, или изграђене нове цркве на некадашњим темељима старих црквишта. У последњих двадесетак година обновљене су цркве у Плакаоници, Вучи, Сочаници, Родељу, Каменици, Кајкову, Кутњу и другим селима. На овај начин поред подизања нових црквених грађевина, народ је учвршћен у вери, са надом у опстанак на овим просторима, јер како то свештеници на богослужбеним окупљањима истичу, обновом светиња, обнављамо се и ми сами. В. Вукојевић