Најбољи резултат кад се споје знање и рад
Рекордни приноси паприке и парадајза у пољопривредном газдинству Аксентијеваћа у селу Белуће код Лешка
Овогодишњи принос је преко 250 килограма паприке по ару и око 300 килограма парадајза по ару у пуној сезони брања. Година је била родна, и изузетно сам задовољна родом поврћа , каже Јелена Аксентијевић дипломирани инжењер пољопривреде , смер ратарство, носилац ове производње која је спојила знање и рад и постиже врхунске резултате у области повртарства.
Јелена је млада школована пољопривредна предузетница која је одрасла на селу и пољопривредном произвсодњом бави се од малена, а оваквим видом организоване производње поврћа у пластеницима бави се десетак година и из године у годину постиже све боље резултате. Проширује површине под поврћем , а знање стечено на Пољопривредном факултету Приштина- Лешак примењује у пракси, и када се споји велики рад и теоријско знање резултати не могу изостати.
Пољопривредно газдинство Јелене Аксентијевић налази се у селу Белуће на око два километра од Лешка на крајњем северу Косова и Метохије. У лепо уређеним баштама под пластеницима овог касног лета све се црвени од сочних плодова парадајза и паприке. Јелена од почетка брања снабдева овдашње тржиште свежим поврћем, а ових дана почела је велика берба и прерада. Истиче да је у току фаза брања и прераде поврћа.
– Паралелно организујем бербу паприке и парадајза и њихову прераду и паковање у облику зимнице. На површини од укупно 3 ара под пластеницима , један је под парадајзом и два су под паприком. Узгајам сорте Аманда, Мерак, Девтка, Бело уво, Брестовчанка и Грин Филд Ф 1 са веома добрим и рекордним приносом ове сезоне , без обзира на екстремно тешке услове суше. Што се тиче парадајза у питању су сорте Биг Беф, Ламонеда, Анђелина , Чери и Шљивар са веома високим приносима. Очекујем бербу од 250 кг по ару паприке и преко 300 кг парадајза по ару у пуној сезони брања. Берба поврћа је у току, каже Јелена.
Истиче да ће бити касније и други круг брања, док је брање парадајза континуирано ишло целог лета у циклусима од6-7 већих брања. Почела је прерада и припрема зимнице у овом пољопривредном газдинству. Са члановима своје породице Јелена је главна и у овом послу.
– Сада иде прерада. Спремамо барену, цепкану паприку и ајвар , а од парадајза кечап , класичан кувани парадајз, сосеве и пелат парадајз. У овом послу имам помоћ породице, као и кроз цео циклус брања целог лета од почетка зрења поврће, преко снабдевања продавница на нашем подручју, истиче Јелена.
Када су у питању планови и наставак и проширивање ове производње и овде амбициозна Јелена размишља дугорочно.
– Имам у плану да проширим засаде поврћа и прераде и да будем препознатљива у својој општини и шире, као озбиљан произвођач расада, свежег поврћа и прерађених производа. Примењујем знање које сам стекла, а сада већ имам и завидно десетогодишње искуство у овом послу , тако да треба порадити на тржишту и да мојим производима буду задовољни сви потрошачи и да ми се враћају сваке године, истиче Јелана.
За овај посао потребна је и подршка шире заједнице, јер ретки су млади људи који на овај начин плански улазе у неки вид производње. Јелена се осмелила и с правом се може рећи да је врхунски произвођач, а о квалитету њених производа говоре и купци који радо бирају ове производе, од познате домаће сировине и с великом пажњом произведене и упаковане.
Јелена још истиче да јој је свака помоћ добродошла, јер је ово обиман посао од њиве до готовог производа, и цео процес треба испратити у складу са временским циклусима, од прооизводње расада с почетком пролећа до бербе крајем лета и ране јесени.
– С обзиром да се у нашој општини налази Средња пољопривредна школа и Пољопривредни факултет , располажемо едукованим кадровима који су школовани и на које младе генерације треба да се угледају. Потребно је поправити и омогућити квалитетну инфраструктуру , омогућити лакши доступ води потребној за наводњавање , као и пољопривредној механизацији. Потом треба размишљати о прерађивачким капацитетима на нивоу општине који би ујединили све младе пољопривредне произвођаче . Много бољим коришћењем земљишта остварили би смо већу економску добит , озбиљније би се пришло овој производњи, а то би омогућило живот многима од свог рада, каже Јелена, говорећи како би требало убудуће прилазити овом значајном послу у пољопривреди.
Говорећи о приоритетним проблемима који прате ову производњу каже да је ургенто решавање питање наводњавања, јер евидентно је да је свака година све сушнија и са све вишим температурама, па је решење питања наводњавања изнад свих других потреба. В. Вукојевић
