КОРИСТИМО СВАКУ ПРИЛИКУ ДА УКАЖЕМО АМЕРИЦИ НА ДИСКРИМИНАЦИЈУ КОЈУ ТРПЕ СРБИ НА КиМ

Највећи простор за промену перцепције о Косову и Метохији видим у новој америчкој администрацији председника Трампа, који по много ствари критикује претходну администрацију демократа председника Бајдена и оних пре пре њега. У том погледу сматрам да су направљене неке значајне иницијативе и искораци који воде ка другачијем наративу и другачијем приказивању ситуације у односу на то како је било пре Највише ме мотивише чињеница да сам изабран од толиког броја људи да представљам Републику Србију и српски народ у овако великом граду, граду Тесле и Пупина, граду у којем је Михајло Пупин био почасни конзул Краљевине Југославије, а најтеже ми падају поделе и међусобна оптуживања, сујете, мржње, подметачине и напади који нису добри и представљају беспотребно губљење времена и енергије која нам је и те како потребно да би стварали јединство

 

 

Њујорк пред ставља јед ну од нај важнијих тачака на глобалној дипломатској ма пи, а рад Генералног кон зулата Републике Србије у овом мегаполису носи по себну тежину и одговорност. У ексклузивном интервјуу за наш лист, генерални конзул Србије у Њујорку, Владимир Божовић, говори о интензив ним дипломатским активно стима усмереним на зашти ту државних и националних интереса на Косову и Мето хији унутар међународних кругова. Поред политичких изазова на Ист Риверу, кон зул Божовић се осврће и на кључну улогу наше бројне дијаспоре у САД, културну дипломатију која може по стати снажан мост сарадње између Србије и Америке и значај вере у повезивању са матицом.

• Како генерални конзулат мисија Србије у Њујорку преноси званичне ставове Београда о ситуацији на Косову и Метохији америчким званичницима и аналитичким центрима у САД?

Свакако да генерални конзулат то ради билате рално у сарадњи са Стејт департментом, са канцела ријом овде за стране миси је и са свим нашим саговор ницима. Разни су ту нивои. Дакле, говоримо о федерал ном нивоу, као Стејт департ мент, као најзначајнији ни во, до нивоа савезних држа ва, које овај генерални кон зулат покрива и града Њу јорка. С обзиром на велику присутност албанске зајед нице овде, ми смо дужни да саопштимо наше званичне државне ставове по питању ло који вид сарадње и орга низовања културних деша вања ми се трудимо да на један леп, суптилан, кул туран и дипломатски начин пошаљемо ту поруку бране ћи постулате истине, правде и општих принцима, про тивећи се ревизији истори је, чињеница, а афирмишу ћи културу сећања. Да ли је то култура сећања када је угроженост злочинима над српским народом широм Ју гославије, да ли је то култу ра сећања на једнострани потез самопроглашене не зависности Косова и Мето хије од Републике Србије и наше потпуно противљење томе акту и чину који је био и насилан и незаконит, који Косова и Метохије и то сва како чинимо. Што се тиче наше мисије, наравно, то је њихова надлежност, али они то раде у склопу УН-а, дакле, они билатерално са Америком немају ту врсту контакта, осим кроз УН ка да се имају састанци и са америчком делегацијом или са америчком мисијом при УН, где такође наше колеге из мисије на најбољи могу ћи начин представљају те проблеме. Дакле, користи се свака прилика, у званич ном и незваничном разгово ру, да се укаже на дискри минацију која се врши над нашим народом на Косову и Метохији.

• Колико је тешко пробити се кроз наратив који о Косову и Метохији већ деценијама доминира у политичким круговима у Америци и где видите највећи простор за промену те перцепције?

Свакако да је тешко, али није немогуће. Најве ћи простор видим у новој америчкој администраци ји председника Трампа који по много ствари критикује претходну администраци ју демократа и председни ка Бајдена и не само Бајдена него и оних свих пре њега. У том погледу сматрам да су направљене неке значај не иницијативе и искораци који воде ка том другачијем наративу и другачијем при казивању ситуације у одно су на то како је било пре.

• На који начин сам конзулат и ви као конзул сарађујете са амбасадом у Вашингтону када је реч о координисаним акцијама лобирања код америчких конгресмена и сенатора по питању заштите српских интереса?

Апсолутно је свакод невна сарадња. Амбаса да у Вашингтону је, сва како, централна дипло матска мисија у САД-у на челу са амбасадором и они су и локацијски повезани са конгресом, са сенатом, са Стејт департментом, Бе лом кућом, Тин тенк орга низацијама, лобистичким кућама. Ми смо ту да са територије Њујорка учи нимо све и ових савезних држава које ми покрива мо да дамо свој допринос томе у потпуној коорди нацији са њима.

• Њујорк је седиште УН-а. Колико конзулат користи културну дипломатију да странцима укаже на угроженост и покушаје отимања српске културне баштине на Косову и Метохији?

Културна дипломатија је једна од наших циљева и јед на од наших постулата које користимо да управо афир мишемо те покушаје да се прво врши ревизија истори је, да се искривљују историј ске чињенице на штету срп ског народа и српског кул турног наслеђа, не само на Косову и Метохији, већ и на просторима бивше Југославије, и да кроз све догађаје културног садржаја, да ли су то изложбе, да ли су то пројекције филмова, да ли су то гостовања у еминент ним културним институци јама кроз концерте симфо нијског оркестра УН-а којег је основао и чији је диригент и први директор господин Предраг Васић, један Србин из Београда. Дакле, кроз би Србија одбацује. Или било да је то реч о култури сећа ња на многобројне злочине и скрнављење СПЦ и свети ња на Косову и Метохији, дакле ми свакако користи мо ту сваку прилику да то афирмишемо и да укаже мо на проблеме.

• Највише се „ломе копља“ у односу Приштина-Београд Брисел око формирања Заједнице српских општина и то је оно што годинама Приштина игнорише, а управо из тога проистичу бројни проблеми на северу покрајине. Да ли је могуће и на који начин можете Ви и уопште наша дипломатија у САД-у да укаже на неопходност и оправданост захтева Србије да се формира Заједница српских општина на Косову и Метохији?

Као и по другим темама ми понављамо, афирмише мо и указујемо да је форми рање Заједнице српских оп штина предуслов свих усло ва успешног дијалога Бео града и Приштине на којем инситира како ЕУ, тако и САД као важан геострате шки и геополитички међу народни чинилачки фактор.

• Покрећу ли наши успешни пословни људи у САД-у хуманитарне акције и иницијативе за подршку Србима на Косову и Метохији?

Да, свакако да покрећу и сведоци смо многобројних тих иницијатива и активно сти, нарочито у прошлости кад је било много више по требе, али и данас. То су ор ганизовања разних хумани тарних вечери, гала вечери, окупљања при цркви, при заједници, спортских кул турних дешавања где се он да прикупља новац за Србе на Косову и Метохији, да ли за потребе неког мана стира, неке угрожене поро дице и слично. То сматрам јако позитивном иницијати вом и ми ту увек дајемо свој печат, допринос и подршку колико можемо.

• Који су тренутно највећи изазови са којима се наши конзулати суочавају у раду са дијаспором на Источној обали?

Највећи изазов је да до премо до што већег броја људи који појачано траже држављанство Републике Србије. Ми се надамо да ће Министарство и Влада обез бедити и мобилну опрему за биометрију како бисмо ми могли рецимо да посе тимо те савезне државе по пут Масачусетса, Бостона, попут Пенсилваније, Питс бурга где живи велики број наших људи, а да они не мо рају да долазе у Њујорк, ов де у конзулат, и да троше но вац за путовања и боравак. Са друге стране, то су иза зови да ми објаснимо све погодности Републике Ср бије за њихово инвестира ње, за њихов евентуални по вратак, јер имамо људи ко ји желе да се врате. Имамо интересовање великог бро ја старијих наших суграђа на или држављана који желе да своје пензионерске да не проведу у Србији, да се много лепше и боље осећају и проведу него што то могу овде у позном добу.

• Да ли има друга или трећа генерација наших исељеника жељу да се повеже што више и ближе са матицом?

Јако је та жеља велика. Некада чак и ако имамо ве лике језичке проблеме, од носно да један део људи из друге, треће, четврте и пе те генерације, као што је у Питсбургу случај, кад сам био први пут ја сам видео тамо гробље наше заједнице и видео сам неке гробове из рецимо 1890. године, што говори о јако дугом траја њу и тих генерација које су заборавили српски језик и нису у прилици да га мно го говоре или користе Али они и даље иду у цркву и даље постоје те снажне ве зе и жеља за матицом и са радњом са матицом држа вом Србијом.

• У којој мери је ту вера пресудна?

Ја мислим да је ту јако важна вера и да је важна улога СПЦ-а као духовног стожера и центра окупљања наше заједнице и наше ди јаспоре. Хвала Богу да смо сада у прилици да говори мо о јединству и Цркве и државе и дијаспоре, да не мамо те историјске вели ке сукобе и конфликте као што смо имали у прошло сти. Говорим о југословен ском периоду, периоду ка да је велики број људи југо словенску дипломатију сма трао непријатељском, када је југословенска дипломати ја заједно са југословенском УДБ-ом вршила и егзекуци је и ликвидације истакнутих представника дијаспоре, чу вени случај у Чикагу када је југословенска УДБ-а ор ганизовала убиство Драги ше Кашиковића, изузетног представника српског наро да и српске заједнице и ди јаспоре у Чикагу, којом при ликом су и њега и малолет ну девојчицу Иванку убили на монструозан начин и на тај начин још једном пока зали сву ту погубност наших сукоба, историјских сукоба који су били преношени и овде. Дакле, говорили смо о два антифашистичка по крета у Југославији и Срби ји, партизанског и равно горског и ми овде се труди мо да то помирење афирми шемо, да кроз мисију Хали јард, заборављену историју, где смо афирмисали помоћ преко 500 америчких пило та током Другог светског ра та, које су равногорски по крет, јединице Драже Миха иловића, спровеле ту опера цију што свакако предста вља још један доказ нашег заједништва и савезништва и са САД-ом. Некада њима нису баш најјаснији ти на ши велики сукоби и поде ле, а бојим се да ни нама самима то није баш најја сније, докле те поделе иду и докле сежу. Сматрам да је обавеза ове моје генера ције и ове нове генераци је које долазе да те поделе учинимо демократским, да те поделе учинимо нормал ним, да сви можемо зајед но да седимо да причамо, да имамо различите поли тичке ставове, да једни дру ге не оптужујемо да смо из дајници, страни плаћеници или ово или оно, него да смо блиски једни другима, да се боримо за принципе како да Србију учинимо бољом, демократском, правно уре ђеном, институционалном, постављеном демократском државом. На крају краје ва да свако онај који кроз тај политички плурализам своје идеје брани аргумен тима, истином и победи на демократским изборима, он треба да држи власт, али та власт мора бити ограниче на Уставом, законом и рекао бих вољом народа којој ми сви као представници вла сти служимо.

• Шта Вас лично највише мотивише, а шта вам најтеже пада у дипломатском раду у Њујорку?

Највише ме мотивише чињеница да сам изабран од толиког броја људи да пред стављам Републику Срби ју и српски народ у овако великом граду, граду Тесле и Пупина, граду у којем је Михајло Пупин био поча сни конзул Краљевине Ју гославије, граду у којем се преплићу многе ствари, у којем су седиште УН-а, гео политичког, геостратешког, рекао бих економског, бан карско-пословно чвориште света и на неки начин из мог угла перспективе Њујорк је главни град света. То је ве лика част и обавеза и најве ћа мотивација да ја од јутра до увече имам ту свест као да ме грађани Србије гледа ју шта ја то све могу да учи ним, да афирмишем њи хове идеје, њихова права, интересе, да на што је бо ље могући начин предста вим Републику Србију, на род, државу, цркву, обичаје, културу, пословно окруже ње и могућности сарадње са овом великом и сјајном зе мљом која је пружила уто чиште милионима Срба, и не само Срба, свих грађана Југославије и Србије. То је оно што је највећа мотива ција, да се остави траг у ра ду и у делању од свих тих значајних имена који су би ли генерални конзули овде пре мене. А, свакако, нај тежи изазов су, упоредо са свом овом жељом, да се те поделе превазиђу. Те наше поделе које су и данас у са мој цркви и одређени про блеми које имамо и овде и у Саборном храму Свето га Саве на Менхетну, па до подела у самој заједници на само виђење стања у Ре публици Србији, што се ми трудимо да превазиђемо на начин да су врата овог гене ралног конзулата отворена широм за сваког грађанина Србије, за сваког државља нина Србије. Да све што ми можемо да учинимо, да пру жимо дипломатску конзу ларну заштиту свим грађа нима, без обзира на њихово политичко опредељење, без обзира како год они мисли ли, како се год они односи ли, како год они говорили о највишим државним пред ставницима државне вла сти, или о самој Републици Србији, ми смо ту да једно ставно будемо истински јав ни њихов сервис и да се тру димо да ова врата увек буду отворена за све. То је случај и за догађај, представљање и наше кул турне и рекао бих духов не заоставштине. И пона вљам, те поделе су толико дубоке и сетимо се само да су та два велика наша гени ја или велика ума Тесла и Пупин били такође у неким поделама и свађама током живота. Хвала Богу да су се на крају измирили и по казало је време да је то би ло време великих подела и раскола, и боравак је био владике Николаја у том пе риоду, кад се сусретао и са Теслом и са Пупином, тада још увек не као познати вла дика, већ као архимандрит Николај Велимировић. До лазак и боравак овде краља Петра Другог и многе исто ријске ствари које су се де шавале и сама чињеница о том Теслином, рекао бих, генијалном раду, који није само представљао Србију, српски слободарски дух и визију и памет, већ све оно најбоље од нас, али и нај боље од целог човечанства, да је то симболизовао један Србин, један Никола Тесла. Тако да опет понављам, то је оно што ми највише и нај теже пада, поделе и међу собна оптуживања, сујете, мржње, подметачине разне и напади који свакако ни су добри и представљају то тално беспотребно губљење времена и енергије које нам је и те како потребно да би стварали то јединство. Не је динство као једноумље не го јединство као политички плурализам борбе за најбо ља решења и нуђење најбо љих пракси, учење од ове зе мље. Ми се морамо научити да је тај наратив потпуно по грешан код нас, да су Аме риканци глупи, неспособ ни. Да ли овакав град могу да направе глупи и неспо собни људи?! Не могу, сва како. Да ли најуспешнију економију на свету могу на правити глупи и неспособ ни људи? Да ли најјачу ар мију и војску на свету могу направити глупи и неспо собни људи? Не. Да види мо каква је та деклараци ја независности, да видимо кад је она настала, а кад се код нас дешавало и шта се дешавало. Тачно је да 250 година можда није пуно у односу на целокупну срп ску историју, али је свакако пуно у односу на 200 годи на модерне српске државно сти. Ми говоримо о модер ној српској државности од Карађорђа до данас. Све оно пре Карађорђа и тај тамни вилајет кроз који смо про шли османски и враћање на равно на Душаново царство као најсветлију, најзлатнију српску тачку и тог српског тадашњег јединства и њего вог крунисања у Скопљу за цара Грка, Срба и Бугара, свакако оставља простор да много можда више ценимо ову земљу, да мењамо тај на ратив код младих људи на ших, код људи који хрле ов де на универзитете, код на ших људи који долазе овде да раде, да живе, да стварају. Уз дужно поштовање према Русији, према Кини, не иду наши људи у Русију и Кину да уче, да студирају, да ра де, да живе, него то раде у САД-у, у Канади и западним државама. То су чињенице. Ја сматрам да је наш по глед упућен на Запад са чвр стим, братским, пријатељ ским, партнерским, страте шким везама и са Русијом и са Кином, и то коришће ње наше геостратешке по зиције као веома важне да смо Исток за Запад и да смо Запад за Исток, ту нашу те риторију, ипак, стратешки више приближимо Западу, дакле Европи, стратешком дијалогу који треба да поч не са САД-ом, а онда нарав но задржавајући све те тра диционално добре везе са Истоком, али и географски и ако хоћете ево удаљеност, ми припадамо западној хе мисфери. И да ми имамо добре односе са свима, и са Израелом, и наравно Руси јом, и са Украјином, и са Па лестином. Познати су на ши јако добро избалансира ни ставови на принципима УН-а, али то знате и сами није ни мало лако.

• Које значајне културне манифестације конзулат у наредном периоду планира да подржи?

Најзначајнија ове годи не је свакако 170-та годи шњица од рођења Николе Тесле. Ми смо је започели са подршком и помоћи Те слиној научној фондацији која је организовала једну сјајну успешну конферен цију у Хотелу „Њујоркер”, где сте и ви били присутни, 11. јануара ове године, чи ме је почела и Теслина годи на Теслинога народа. Затим смо организовали састанке са низом институција с ко јима је Тесла био повезан, и ево настављамо подршком конференцији 10. јула, на Теслин рођендан, са Тесли ном научном фондацијом. Такође, сарађујемо са Те слиним научним центром из Ворденклифа, Амбаса дор Драган Шутановац уру чиће и орден на мој пре длог, који је донео и доде лио председник Републике – Орден Републике Србије, Теслином научном центру у Ворденклифу. Свакако у другом де лу године планирамо обе лежавање Теслине године неком пригодном научном или стручном конференци јом, а и завршићемо свака ко и конференцијом и по меном Михајлу Пупину са Колумбија универзитетом који има своје значајно ме сто, али рекао бих година је, ипак, посвећена 170-ој го дини Николе Тесле и зато је Тесла и све организације у вези са Теслом на нашем фокусу и приоритету.

• Имали сте састанак и разговор са садашњим градоначелником Њујорка. Постоји ли могућност да се постави споменик Николи Тесли овде у овом граду?

Да, имао сам један са станак, први и значајан су срет са новим градоначел ником, где сам искористио прилику на једној дивној конференцији да се срет нем са њим и да му се за хвалим на пажњи да ме са слуша, где сам истакао да наша заједница, наша ди пломатија очекује од ње га да оно што смо започе ли са претходном админи страцијом градоначелника Адамса наставимо и да од њега тражимо подршку за ту иницијативу поставља ња споменика Николи Тесли овде на Менхетну, што сматрамо оправданом ини цијативом. Мало сам успео да укажем о значају Николе Тесле, јер видим да је градоначелник био јако упознат, да су га сарадници из тог његовог департмана за међународне односе и сарадњу са нама конзулима и дипломатама већ обаве стили, да је рекао да пружа пуну подршку тој иницијативи, да ће он и цео његов тим и кабинет градоначелника подржати ту иницијативу. Такође смо настави ли и са разним департма нима у смислу које су то административне процедуре које морамо да спроведемо да бисмо ишли ка том циљу, и, свакако, на ставили разговор са представницима наше заједнице и дијаспоре која ће са нама заједно да настави тај процес који смо започели. Р. Комазец