„ЈЕДИНСТВО” КАО КУЛА НЕМАЊИЋКА

У Грачаници представљено издаваштво „Панораме-Јединства” између два Видовдана

 

– Наша кућа је доказала да се прегалаштво не мери квадратним метрима канцеларија, већ дубином националне свести. У „Јединству” су ницали песници чији су стихови одјекивали јаче од историјских потреса – истакла је директорка и главна и одговорна уредница „Панораме-Јединства” Рада Комазец

У оквиру „Видовданских свечаности”, најстарија и најзначајнија издавачка кућа на Косову и Метохији Установа за новинско издавачку делатност „Панорама- Јединство” представила је у Грачаници своју издавачку продукцију насталуизмеђу два Видовдана.

Сведочанство о нашем трајању

Рада Комазец, директорка и главна и одговорна уредница „Панораме- Јединства”, казала је окупљенима у грачаничком Дому културе да има места наземљи где реч тежи више него другде. Да има простора где исписано слово није само траг на хартији, већ заклетва, тапија и живи неимарски камен уграђен у темеље народног бића.
– Говорити данас на овом месту о Новинско-издавачкој установи „Панорама- Јединство” значи говорити управо о таквој, судбинској речи. То значи сведочитио новинско-издавачкој кући која већ девету деценију на просторима Косова иМетохије не издаје само књиге и новине, већ издаје сведочанство о нашембесмртном трајању – казала је Комазец истакавши да је од 1944. године када је
изашао први број листа „Јединство” па све до овог нашег тренутка, ова кућабила и остала светионик на ветрометини историје.
Кроз деценије рада, рекла је Комазец, под кровом ове куће скупљала се интелектуална елита нашег рода. Ту су ницали песници чији су стихови одјекивали јаче од историјских потреса.

– Година 1999. донела је апокалиптични сечивни рез. Изгон из матичне зграде из Приштине, отимање имовине, спаљене архиве, уништење богате издавачке продукције, протеране редакције – све је то требало да буде смртна пресудаједном издавачком диву. Непријатељи ћирилице и српске речи су мислили ако нам отму зграде и изврше књигоцид да ће ућуткати наш глас. Заборавили су да се дух не може затворити у четири зида, и да се реч не може протерати ако живи у срцу човека – рекла је Комацез и додала:
– Попут феникса који се подиже из сопственог пепела наставили смо свој ход.Ова кућа је доказала да се прегалaштво не мери квадратним метрима канцеларија, већ дубином националне свести. Између два Видовдана, упркос блокадама, упркос изолацији, упркос тишини коју нам свет намеће, из штампе излазе нови наслови. Свака та књига, свака нова збирка песама духовна је брана забораву – казала је Комазец.
У то име, у Грачаници су представљени: часопис „Стремљења”, путописна проза Милојка Веселиновића „Поглед кроз Косово”, збирка поезије РадмилеКнежевић „Писмо из царског града”, збирка поезије Милице Симоновић- Станојевић „Искра живота” и књижевна критика и публицистика Јордана Ристића коју је приредила Наташа Станковић Симић. Комацез је подсетила и да часопис „Стремљења” пуних 66 година бележи књижевно стваралаштво на КиМ, прати и афирмише младе талентоване
ствараоце. Поменути часопис од оснивања представља публикацију од националног значаја.
– Књижевност и уметност на КиМ не може се проучавати без „Стремљења” које jе одиграло огромну улогу афирмишући не само књижевност, већ и ликовну и позоришну уметност. Богатство његовог садржаја видљиво је из броја у број а доноси обиље поетских и прозних радова као и приказе, студије, есеје, портрете писаца, народна предања, ликовне приказе и друге извештаје, информације и натписе из пера преко 50 аутора са целог српског говорног простора – највише са Косова и Метохије – казала је Комазец.
Према њеним речима, часопис са једне стране чува континуитет и традицију српске периодике на КиМ, а са друге држи отворене странице за савремено стваралаштво са целог српског говорног подручја.
– У времену брзог живљења ретко се читају лепе и искрене речи и зато препоручујем часопис „Стремљења”, јер приближава поезију читалачкој публици. Свако ће пронаћи рубрику за себе. Наш часопис остварује мисију духовног јединства и креативног рада очувања језика и културе. Актуелност и вредност садржаја је таква да ће читалац пожелети да му се врати – нагласила
је Комазец и додала да је, свесни дуговечности поезије и уметности а краткотрајности једног људског живота, покренута и рубрика „Трагови” у којој се објављују ствараоци који више нису са нама.

Велика и значајна улога„Јединства” у развоју српске књижевности и културе

Говорећи о томе како се развијала српска књижевност и култура под кровом „Јединства”, песник из Грачанице Ратко Поповић најпре је честитао на свим подухватима које поменути лист чини назвавши га „кулом Немањићком”.
– Кула у коју се сви усељавамо својом душом, духом и свим својим сазнањима  која желимо да на неки начин преточимо у текст, у писмо и да оно траје и да служи покољењима. „Јединство” настало давне 1944. године, а потом и часопис „Стремљења” из 1960. године одиграли су велику и значајну улогу у развоју српске књижевности и културе на Косову и Метохији окупивши око себе читаву тадашњу елиту са ових простора. Часопис „Стремљења” дао је прилику свима, не само Србима, да дођу до пуног стваралачког изражаја и да своје стваралаштво у њему могу да афирмишу. Када се само сетим колико је само ту учињено за албанску културу, за турску културу, за културу Рома, Горанаца, па, иако смо исти народ, да кажем и Црногораца. То је био немерљив допринос за заједнички суживот али, на жалост, све се то распршило – казао је Поповић и нагласио да је огромна улога и мисија коју су имали људи у и око „Јединстава” за наш опстанак. Поповић је рекао „да је лист „Јединство” наш светионик и једна велика тврђава у коју ћемо се духовно увек и занавек враћати”.
Кроз богат књижевни и издавачки опус „Панорама-Јединство” чува и негујекултуру, традицију и духовност нашег народа на Косову и Метохији. О издањима ове издавачке куће између два Видовдана говорио је и песник и бивши часописа „Стремљења” Радомир Стојановић. Представљајући књигу поезије „Писма из царског града” ауторке Радмиле Кнежевић, рођене Призренке, Стојановић је рекао да након њеног ишчитавања постајемо богатији за један оригиналан и разуђен песнички доживљај, јер је упитању песникиња која је умела и имала шта да нам саопшти.
– Стварани под високом духовном температуром, ови нас стихови обасјавају новим сјајем и наш доживљај о свету и времену, и о нама самима, чини потпунијим и лепшим. У књизи се посебним сјајем истичу песме посвећене Призренској саборној цркви, Богородици Љевишкој, Архангелима, краљу Милутину и цару Душану, Метохији и Видовдану, породичном дому и родитељима, и свему оном што осветљава нашу веру, трајање и љубав – казао је Стојановић и додао да сам наслов збирке упућује на потребу да
комуницирамо са једним временом и градом, родним песникињим завичајем, који је некада био седиште српске славе, господства и моћи, где су столовали цареви, владари и светитељи.
Збирка поезије „Искра живота” ауторке Милице Симоновић-Станојевић јошједно је издање „Панораме-Јединства” између два Видовдана. Говорећи о њој пред грачаничком публиком Радомир Стојановић казао је да је највећи део песама у њој негован у слободном стиху у којима доминирају оне духовног,љубавног и родољубивог садржаја.
– Оне нису разврстане по циклусима, него се ослањају једна на другу и стварају јединствен и оригиналан поетски свет. И када пева о метохијској земљи и родитељима, светитељима и задужбинама, празницима и људском прапочетку, великим запитаностима о свету и времену и о обичним стварима, песникиња поезији даје нулту групу и универзално значење – истакао је Стојановић и
додао:
– Присутна је у овом певању и косовска бол и удес на начин како се то певало од Његоша па до савремених песника. У збирци има и доста љубавних песама и оне се јављају као надмоћ у односу на немоћ и изгубљене људске наде – казао је Стојановић. Поред зрелих песника, сарадника „Стремљења” право освежење су били младе наде са Косова и Метохије које афирмише ова новинско-издавачка кућа објављујући им поезију у рубрици „Долазници”. На крају да завршимо речима главне и одговорне уреднице „Панораме-
Јединства” Раде Комазец која је поручила да „када на Косову и Метохији штампате књигу на ћирилици, ви не обављате само технички процес већ вршите литургију очувања идентитета. Свако одштампано слово косовско-метохијских стваралаца стожер је на бранику отаџбине”, казала је она.

М.Чанковић

Поглед кроз Косово

Публици у Грачаници представљена је и књига „Поглед кроз Косово” Милојка В.
Веселиновића. Реч је о значајном документарно-путописном делу Косова и
Метохије. Књига детаљно документује културну баштину и демографске
прилике на простору Старе Србије крајем 19. века.
Аутор, као дипломата и национални радник, описује географске пределе,
манастире и српско становништво, пружајући драгоцене податке који су
коришћени и за даља културна истраживања. Такође, садржи и ретке
документарне фотографије старе Приштине.