Најновије вести

Највећи белег српске историје од Албанаца чува косовска полиција

 Два прва споменика на Газиместану срушили Турци, трећи 1941. до темеља уништили Албанци а овај данашњи, саграђен 1953. године, Албанци минирали  и делимично оштетили 1999. године. У споменик уграђено 17.200 камених блокова. Муратово турбе нико никад није чувао

 

 

У историји српског народа најзначајнији датум вековног постојања и битисања на балканском простору везује се за 28. јун 1389. године, дан када се пре 635 година,  одиграла Косовска битка на Газиместану, са десне стране ушћа Лаба у Ситницу. У боју на Косову, погинула су два цара, српски цар Лазар у одбрани од османлијских освајача и турски цар Мурат који је кренуо у велики освајачки поход на Балкан и Европу. Битка на Косову пољу, у долини фресака свете српске земље, од тада постаjе кључна епизода епске поезије српског народа. Од тада овај датум за Србе је истовремено и историја и мит и симбол српског страдања у одбрани земље од непријатеља. Од Битке на Косову, Косово добија симболичну вредност у дефинисању српског идентитета. Легенда и епови кажу да су после Косовске битке почели да круже у планинама духови девет синова племенитог Југ Богдана, што су сви до једног страдали у тој бици коју су православни хришћани водили да би одбранили земљу, са  више од хиљаду  светиња, од освајачког похода отоманских Турака.

БРИСАЊЕ ИСТОРИЈЕ

Дуго, после Косовске битке, забележили су хроничари, српске мајке су поздрављале своје новорођене  синчиће  са  „Здраво, мали осветниче Косова”!  А напаћени и поробљени српски народ на Косову, дуго после битке, историја каже, због велике жалости, није започињао никакве велике послове уторком, пошто  је тог дана започела историјска битка на Косову пољу (15. јуна по старом календару) односно 28. јуна, по новом, 1389.  године. Такође, после битке, сведоче легенде, на Газиместану су почели да ничу црвени косовски божури, који су добили црвену боју, како се верује,  од крављу натопљене  земље косовских јунака. Колико је  за Србе велика и знаменита историја Косовске битке, толико је велика и страдалничка историја Споменика косовским јунацима на Газиместану који су рушени и обнављани четири пута од најзначајнијег датума српске историје. Споменик косовским јунацима на Газиместану је на 626 метара надморске висине, подигла га је Народна Република Србија 1953. године. Недалеко, километар према селу Лазареву западно, се налази Муратово турбе (гроб убијеног султана Мурата), а на југу, на 500 м, Барјактарево турбе. Пре Видовдана 1989. године  на Газиместану је постављен мермерни стуб са стиховима деспота Стефана Лазаревића (где је некад и био први споменик), 30 метара од споменика западно. Газиместан припада делу Косовске котлине, општини Обилић, тачније атарима села Доња Брњица и Мазгит. Први споменик на Газиместану, мермерни стуб, подигао је син цара Лазара деспот Стефан Лазаревић  (1374  – 1427) oко 1395. године. Деспот Стефан Лазаревић био је писац, велики покровитељ  културе и уметности а најзначајније дело му је  „Слово   љубве”. Турци су срушили споменик само пола века од његовог постављења и дуго после тога на Газиместану, попришту Косовске битке, није било никаквог обележја. Не зна се тачно када је на Газиместану подигнут други споменик од дрвета. Многи историчари кажу да је то било  крајем XVII века. Дрвени споменик је био пар деценија на  месту Косовске битке  и њега су Турци порушили и уклонили.

АЛБАНСКО РУШЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

– Трећи споменик на Газиместану, висок седам-осам метара, подигнут је  1924. године, 12 година после коначног ослобођења Косова од Турака, октобра 1912. Њега су подигли  грађани и војници гарнизона града Приштине добровољним прилозима. На бронзаној плочи на споменику је писало – „Јунацима палим за крст часни, слободу и право свога народа 1389 – 1912”. Војска  Краљевине Југославије из гарнизона Приштине овде је  редовно полагала заклетву све до почетка Другог светског рата. У правом смислу споменик је тада дожевео поштовање и био је симбол части, храбрости и оданости отаџбини. Многи су војници тада са Газиместана носили са бусеном земље црвене косовске божуре свуда по Србији, одакле су долазили на служење војске на Косову – говори Милутин Милисављевић, из Звечана, врсни познавалац косовске историје и историје Срба уопште. Милисављевић има најкомплетнију документацију са  фотографијама о Газиместану и много друге историјске грађе везано за Косово и Метохију. И трећи споменик на Газиместану, подигнут 1924. године, Албанци су до темеља срушили одмах после напада Хитлера на Југославију 6. априла  1941. године. Четврти споменик на Газиместану, и највећи до сада, завршен  је 1953. године. Од  јуна 1999. године, оаза  српске историје на Газиместану је  у бодљикавој жици и под даноноћном стражом. До 18. марта 2010. године споменик су обезбеђивали војници Кфора из Норвешке, Луксембурга, Аустрије, Словачке… а од тада само припадници косовске полиције, међу којима је у свакој смени обавезно један Србин. Преко магистралог пута од Газиместана, споменик погинулом турском цару Мурату,  Муратово турбе, турском освајачу нико никад није обезбеђивао.

САДА ПОЛИЦИЈА ЧУВА МОНУМЕНТ

Најпрецизнијих података има данашњи споменик на Газиместану висок 25 метара који је саграђен за равно  927 дана, две и по године. У њега је уграђено нешто више од 17.200 камених црвених  блокова  у разним нијансама извађених из грачаничког каменолома у 77  наслаганих редова. Споменик је рад архитекте Александра Дерока. Има облик средњовековне куле. Унутар  споменика могу се прочитати, исписаним гвозденим словима  утиснутим у камену, стихови у славу херојске смрти српских витезова. Ови стихови су били и на првом мермерном споменику који је на Газиместану подигао деспот Стефан Лазаревић око 1395. године. На врху споменика налази се бакарна велика плоча на којој је барељеф – угравирана формација српске и турске војске  у Косовској бици 1389. године. И овај споменик су Албанци јуна месеца 1999. године  минирали и делимично оштетили. Монумент српске  историје, светионик прошлости, белег српског мита и данас је у опасном окружењу Албанаца недобронамерника, оних који  када се одиграла Косовска битка овде нису живели. Споменик на Газиместану има свакодневне посете а највише сваке године за 28. јун, на дан када се одиграла Косовска битка. За 600 – годишњицу  Косовске битке, на Газиместан 1989. године дошло је, како је објављено, милион људи.  З.Влашковић

Подели на: