Не може без Савета безбедности: Без руског „да“ нема решења за Косово
Без обзира на то хоће ли се у наставку дијалога Београда и Приштине, или у самом његовом финишу, Русија укључити као директан посредник, она свакако остаје незаобилазан фактор који мора да аминује договор двеју страна, уколико се он икада постигне, пишу Вечерње новости.
Москва указује да тачка на косовско питање може да се стави само у Савету безбедности Уједињених нација. Глас ове државе чланице неопходан је за евентуалну измену Резолуције 1244.
Овако се може тумачити порука коју је протеклог викенда послао руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко. Он је за „Политику“ рекао да „дефинитивно решење косовског питања треба да буде утврђено у Савету безбедности доношењем нове резолуције која би заменила важећу Резолуцију 1244″.
Вечерње новости пишу да за „јуришнике“ у овом послу, изасланика америчког председника за дијалог, Ричарда Гренела и Мирослава Лајчака испред ЕУ, то треба да буде знак да шта год буду постигли током преговора, то ће морати до неке мере да се „свиди“, или макар да не смета Москви која има право вета у СБ УН, јер се без њеног гласа неће отворити пут ка измени Резолуције 1244. Осим тога, и документ-наследник ове резолуције имаће Русију као свог гаранта.
Наш некадашњи шеф мисије при Савету Европе Зоран Миливојевић каже, за „Новости“, да Москва поручује Западу да се косовско питање не може решити без резолуције 1244 као полазне основе и без Савета безбедности:
„Без обзира на то што су ту и Гренел, Лајчак и Борељ, па чак и Меркелова, јасна је руска порука да је ово питање за СБ УН, из чега проистиче да Русија не може да се искључи из ове приче, као ни интерес Београда, јер амбасадор Боцан-Харченко каже да „решење треба да буде прихватљиво за Србију“, напомиње Миливојевић.
Према мишљењу бившег амбасадора при УН Владислава Јовановића, није искључено да се и Русији жури да се питање Косова затвори јер би она тако имала један проблем мање у односима за Западом.
„Москва отворено исказује спремност да се укључи у дијалог Београда и Приштине, али то не може да учини без формалног позива српске стране. Она и даље потврђује подршку Србији, али најава замене резолуције 1244 неком новом, модификованом, допушта могућност да се иде у сусрет ишчекивања Запада да Београд направи уступке. Резолуција 1244 штити наш суверенитет над целим Косметом, а тешко је замислити да би се неким новим документом СБ Косово вратило Србији“, указује Јовановић.
Када ће се дијалог Беогарад и Приштине наставити у пуном смислу те речи, тешко је предвидети. Прва препрека су таксе које је Приштина увела на српску робу, а затим их условно укинула заводећи уместо њих мере реципроцитета. Док су оне на снази, а биће док се не оформи нова влада у Приштини, српска страна не пристаје на наставак дијалога.
Такође, политичка трвења између приштинског премијера у техничком мандату Аљбина Куртија и председника Хашима Тачија не гарантују да ће било шта што би један од њих двојице договорио са међународним посредницима значило да је то став косовске стране. Ограничавајући моменат биће и изборна кампања за нову скупштину и владу у Београду, с обзиром на то да се у досадашњој пракси дијалог стављао „на лед“ током изборних процеса.
