Порука је суштина дела, не медиј

Са др Александром Арванитидис, шефом катедре за графички дизајн ФУ у Звечану о дигиталној уметности и Косову

 

„ Најбоље растеш тамо где си засађен“. Код Срба не постоји ни једна генерација да није доживела прогон, каже др Арванитидис
Ера дигитализације је већ две-три деценије узела маха и тешко да се може замислити живот и посао савременог човека без дигиталних медија, колико год то изгледало „вештачки“ и изван човекове природе да разговара лицем у лице. У овом интервјуу представљамо првог доктора наука дигиталне уметности др Александру Арванитидис, шефа катедре за дигитални дизајн ФУ у Звечану.
-Александра Арванитидис је рођена 1977. године у Сарајеву. Основне студије завршила 2001. године на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду на одсеку за графички дизајн. Докторирала 2012. године на Универзитету уметности у Београду на Интердисциплинарним студијама, група за Дигиталну уметност. Члан Комитета знања Србије од 2016. године. Члан Европске дизајнерске асоцијације ,,А Десигн’’ од 2014. године. Члан Уружења ликовник уметника Косова и Метохије (УЛУКиМ) од 2014. године. Члан Уружења ликовник уметника примењених уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС) од 2001. године. Од јануара 2002. ради у дизајн студију ЗЕПТЕР у Београду на месту сениор графички дизајнер, до априла 2004. Од августа 2004. ради у дизајн студију ”ППОБОЛИ ” на Закинтосу у Грчкој на месту арт директора до октобра 2012. Од децембра 2012. ради у ” ЦАМАСТРА ” у Београду, на месту графичког дизајнера. Од октобра 2014. запослена на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

• Како Вас је пут довео до Факултета уметности Униврезитета у Приштини са измештеним седиштем у Косовској Митровици, односно Звечану?

– По повратку из Грчке од мојих колега сазнајем за конкурс Факултета уметности Универзитета у Приштини на место доцента за ужу уметничку област графички дизајн. Без размишљања сам се пријавила на конкурс осећајући да ме живот вратио на тло мојих предака са очеве стране где смо генерацијама живели у Призрену. Мој прадеда је завршио Богословски факултет баш у Призрену.

• Први сте у Србији докторирали на дигиталној уметности. Како сте одлучили да се бавите овом савременом уметничком „граном“ , како је дефинишете и зашто је значајна у савременој култури?

– Године 2006. су по први пут у Србији основане докторске уметничке студије на Универзитету уметности у Београду. Сам графички дизајн је дефинисан медиј који се остварује помоћу рачунара, те је логичан след и дигитална уметност као проширење предходног знања. Као што често студентима наглашавам да уметник никад није егзистирао мимо времена у којем живи, савремени захтеви професије графичког дизајнера подразумевају и вештине у дигиталном окружењу. Визуелни идентитет који креирате за неког клијента ако понудите и анимацију, да реклама „оживи“, стављате себе у конкурентску предност на тржишту рада. Раније је једна компанија морала да ангажује посебно дизајнера, посебно програмера и аниматора, а данас је све то један аутор који је у едукативном смислу прошао све фазе дигиталне уметности бавећи се анимацијом, дигиталном сликом, дигиталним видеом и дигиталним звуком.

• Каква је будућност дигиталне уметности, ако се зна, да све више младих комуницира дигиталним средствима?

– Пре бих рекла да је дигитална уметност наша садашњост из више разлога. Нама су рецепијенти уметности постали захтевнији у примању квалитета визуелне слике и због друштвених мрежа, где сама фотографија уз одговарајућу апликацију постаје савршен модел уз помоћ филтера и без икаквог знања софтвера са два клика корисници друштвених мрежа избацују и креирају дигитални садржај. Доступност дигиталног садржаја у сваком тренутку и на сваком месту бих упоредила са откровењем интернет претраживача на пример Гугла. Посета галерији где год се налазила у свету више није ходочашће него из удобности своје фотеље можете посетити виртуалне галерије широм света.

• Уместо питања „чему уметност“ реците нам чему „дигитална уметност“?

– Ово вечито питање „старог“ и „новог“, или „аналогног“ и „дигиталног“ у уметности бих образложила истим одговором да је битно ШТА а не КАКО. Да ли ћете пренети поруку голубом писмоношом или вибер поруком не потире се садржина поруке. Исто тако штафелајска слика, рађена техником јајчане боје, као некад за шта је потребно време, наспрам боје из тубе никако не умањује значај, квалитет и уметникову поруку. Кроз историју уметности мењали су се медији помоћу којих се уметник обраћао публици, али сама порука је суштина сагледавања сваког дела како год оно настало.

• У каквој су вези таленат, брзина, игра и дигитална уметност?

– Таленат је неоспорни предуслов за бављење било каквом врстом уметности. Каналисање талента у уже стручно едуковање одабиром смера где се дубље истражује медиј којим се изражава уметник, доноси различиту професионалност. Брзина размене података, трајање кадра у реклами су само неке новине које су нам наметнуте друштвеним мрежама и убрзан живот генерално вуче за собом и промене у уметности. Свет видео игара је још једна у низу промена где се студенти графичког дизајна често одлучују да баш своја искуства прилагоде овој индустрији, која претендује да замени чак и холивудску филмску индустрију.

• Како видите трагику Срба на Косову, живот из жице у неслободи и непрекидне покушаје Албанаца да отму српске православне светиње које су светионици живота сваком човеку, често и њима?

– На ово питање које боли сваког од нас бих одговорила једном кинеском пословицом „Најбоље растеш тамо где си засађен“. Код Срба не постоји ни једна генерација да није доживела прогон, слушамо очеве, деде и прадеде и покушавамо нит корена да похватамо. Из тог разлога непрекидна борба да наши студенти буду равноправни, признати и виђени на светској уметничкој сцени су једина мисија и задатак свих мојих колега на Факултету уметности на челу са деканицом проф. мр Естер Милентијевић.

• Какво је интересовање младих студената на ФУ у Звечану за дигиталну уметност?

– Као шеф катедре за графички дизајн могу поносно да истакнем да смо чак у овом времену пандемије и отежаних услова студирања и самог живота, одсек који је у првом пријемном року у јуну попунио сва места. Остварени резултати и награде наших студената и чињеница да наши студенти настављају докторске уметничке студије у Србији, су нам најбољи мотив да им још квалитетније остваримо услове студирања, што је и сам проректор Универзитета уметности у Београду професор мр Растко Ћирић, гостујући недавно на нашем факултету потврдио да су услови студирања и опрема, које смо нимало лако обезбедили, за процес штампања радова наших студената на завидном нивоу и услови које чак ни Београдски уметнички факултети немају.

• Радили сте двадесет година и у Грчкој као графички дизајнер… да ли Вам то искуство данас користи?

– Искуство рада у Грчкој је свакако драгоцено за моју каријеру, у својој држави одрастајући и знајући дух сопственог народа у избору слогана на пример за неку кампању тачно знаш циљне групе којима се визуелно обраћаш као дизајнер. Имајући у виду савладавање грчког језика и упознајући различитости у приступу грчком клијенту, је само проширило дијапазон мојих дизајнерских компетенција.
 Славица Ђукић