21 година од отмице Ђура Славуја и Ранка Перенића

Данас се навршава 21 година од киднаповања наших колега, Ђура Славуја и Ранка Перенића, о чијој судбини се и даље ништа не зна.

 

Новинарска екипа Радио Приштине, коју су чинили Ђуро Славуј и Ранко Перенић, су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочишту да ураде прилог о повратку отетих монаха. Према подацима добијеним од њихових породица, последњи пут виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима. Грешком су кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом ОВК.

Како је УНС у свом истраживању сазнао, тадашњи уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини Миливоје Мики Михајловић на дан нестанка Перенића и Славуја видео је извештај Војске Југославије о прислушкивању ОВК у ком је било забележено: “Два пакета су донесена до Беле Цркве” (насеље у Ораховцу). Како је рекао УНС-у, тамо је одмах послао новинара Њујорк Тајмса Мајка О’Конора.

„Када се вратио питао ме је за серијски број њиховог диктафона. Знао сам број, јер сам га лично купио. Видео је ’сони’ који су Ранко и Ђуро понели на терен. О’Конор је видео и плаву Заставу 128 и у њој је био диктафон. Питао је команданте ОВК где су људи из аутомобила, а они су одговорили да не знају ништа, да су све тако затекли“, рекао је УНС-у Михајловић.

На месту где су последњи пут виђени је постављано спомен облежје, табла на којој пише: “Овде су 21.августа 1998. године нестали новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Тражимо их.” Ова табла је до сада рушена седам пута.

У периоду 1991–2001. године 37 новинара и медијских радника који су радили за српске редакције је убијено, киднаповано, нестало или изгубило живот под непознатим околностима

Од августа, 1998. до септембра 2000. године на Косову и Метохији је нестало и убијено шест новинара, ни у једном случају нису пронађени киднапери и убице.