Више хиљада људи на ктиторској слави у Дечанима

-Сабор, ово је прави сабор Светога Краља Стефана – озарен радошћу говори митрополит Теодосије док му стотине сабраних на стази која из манастирског конака води ка цркви, прилази за благослов.

 

Заиста сабор какав Дечани одавно нису имали. За митрополитом Теодосијем иду митрополит Димитрије захумско-херцеговачки и приморски, и владике Иларион, викар патријарха српског Порфирија и Јован епископ хумски.
„А народа ни броја се не зна“ прострујаше ми кроз главу стихови владике Николаја из Небеске литургије. Да ли смо на небу или на земљи, по ко зна који пут поставих себи питање, осврћући се око себе у препуном дечанском храму осветљеном светлошћу из кандила и од свећа на великом полијелеју, а народ попунио свако место, сваку стопу храма, и не миче се. Поје и изговара једногласно ,,Верујем у једнога Бога,, и ,,Оче наш,,…
Измешани свеци и анђели са фресака са женама на једној и мушкарцима на другој страни храма. Мноштво свештенства, монаштва и богослови Призренске и Нишке богословије сјединили гласове у пој са дечанским монасима.
Знам, ликује Свети Краљ, а можда и плаче од радости. Сабрали му се са свих страна из равне Бачке и Срема, Шумадије, са истока и запада, из кршевите Црне Горе и топлог Приморја, из Херцеговине и Повардарја…Његови сви.
Радује се Свети Краљ Дечански стигла му деца, нека по први пут, а нека су уз њега навикла да живе и ако су далеко.
-Долазила сам више пута, али за славу први пут – шапуће девојка у реду ка моштима Светитеља, који је формиран три сата пре почетка литургије.
-Обновим се овде, све бриге и искушења нестану, оздравим-шапуће друга девојка.
Наслоњена на фреску светитеља с мачем, старија жена брише сузе које упорно извиру из њених очију.
-Увек је исти осећај, увек се осећам неописиво, а сузе саме теку. Оне говоре уместо мене…
Средњошколка из Кљајићева, Катарина Косановић је донела своју слику Дечана, да је дарује манастиру. Радила је рече годину дана, а данас је доживела да у светињу дође први пут и донесе свој рад.
Архијереји, свештенство и свештеномонаштво служе литургију, подижу руке ка небу и узносе молитву. У беседама током литургије епископи су поручили да иако пролазимо кроз невреме, окупљањем показујемо да су ове светиње биле наше, да су сада наше и да ће увек бити наше.

У својој беседи митрополит Теодосије, који је чином архимандрита одликовао оца Данила, игумана манастира Бањска, нагласио је да је данас дан када се радујемо прослављајући Светог краља Стефана Дечанског који је целим својим бићем и љубављу прославио Христа Бога.
– Свети Краљ се радује свима вама који сте данас из близа и далека дошли у ову свету обитељ да покажете љубав према Светом Краљу који је не само чувар манастира који је подигао у славу Божју, него је и чувар наших душа. Ми то добро знамо и зато са љубављу чинимо жртву долазећи, рекао бих, у ово невреме на Косово и Метохију да тиме покажемо да ове светиње су сада наше, да су биле наше и увек ће бити наше- рекао је митроплит Теодосије.
Митрополит је похвалио посвећеност игумана Данила и истрајност у обнови манастира Бањска, који се последњих година суочавао са многим изазовима:
-Оцу Данилу и братији манастира Бањска желимо снагу и мудрост да наставе са својим трудом и обновом, на славу Божију и на радост свих нас.
Митрополит Теодосије је нагласио да је значај данашњој прослави дала и годишњица – 60 година од рукоположења оца Милутина Тимотијевића, дугогодишњег ректора Призренске богословије, које је обављено у овом манастиру руком блаженопочившег патријарха Павла.

Епископ Иларион: Свети Краљ као небески дар нас теши, лечи и сабира

Владика Иларион, викар патријарха Порфирија, је у празничној беседи подсетио на живот и дело Светог Краља Стефана Дечанског, рекавши да је љубав према Богу и ближњима најважнија.
-Ми се сабрасмо око светиње, око једнога богаташа који је био по животу као праведни Лазар, онај којем је Бог помагао, то је наш домаћин Стефан Дечански, који је целог свога живота страдао, страдао и Богу благодарио, страдао и градио заједницу, жртвовао се за народ и за државу свога оца, а пре свега жртвовао се својим бићем за Господа Христа повлачио се у тескобу свога бића да би из ње васкрсао. И прогнан и ослепљен и на крају убијен, и то убијен од својих. Христолики, наш добри, благи Свети Краљ, све то по љубави за Бога чињаше и зато нас ево данас сабране око њега. Његов живот,његова љубав, његово полагање живота за ближње своје сија надалеко. И уместо да се распада од толиког страдања, да заудара, да склањамо лице од њега ево његовог мирисног, благоуханог, чудотворног тела пуног лека, пуног утехе, пуног милости Божје, пуног Царстава Небеског. Ево га овде као небески дар, да нас теши, да нас лечи, да нас сабира.
Владика Иларион је честитао славу игуману, братији и владици Теодосију рекавши:
– Нека је срећна слава и ове године оцу игуману и његовој братији, чуварима Светога Краља, нашем домаћину владици Теодосију који са свима вама плови овим узбурканим морем, како он данас рече, у невреме, али хвала Богу, иако је невреме, имамо Онога који утишава буру и наступиће и већ наступа тишина која нас спасава. Нека би благослов Божји био са свима вама и утеха коју нам донесе владика Димитрије из древне српске земље, из Захумља, одакле старином потичемо, а нека и благослов ЊС Патријарха Порфирија био са свима вама и вашим домовима, нека бисмо се примајући његов благослов, увек сећали да смо једна Црква да смо једно и да треба у мноштву једнога да видимо као и у овом сабрању, у свему овом мноштву икона, вашим лицима, овим дејствима литургијским да видимо само Једнога који је ту присутан са нама, а то је Господ Исус Христос нас ради оваплоћени и страдали и васкрсли и вазнесени, и Онај који ће поново да дође, а који је рођен у вечности од свога Оца Небескога.
Слави су присуствовали и представници канцеларије за Косово и Метохију којима се владика Теодосије посебно захвалио на крају литургије.
И док је после литургије, сунце обасјавало манастир окупан јесењом хладноћом, у порти се чула песма, својеврсна заклетва ,, По Косову опет ћемо брати божур једног дана, ако треба чекаћемо и хиљаду Видовдана…,,
Оливера Радић