Биће лешника и за извоз
Иван Недељковић формирао плантажу са 1.000 садница лешника на два хектара, коју је оградио и на којој је пронашао воду за заливање. Услови за успех створени и са најбољом сортом лешника „Тонда ђентиле”
Све је више младих, али и старијих који се у недостатку посла у државним предузећима окрећу сопственом бизнису и пословима које воле и то најчешће у воћарству, пчеларству и другим пољопривредним радовима за које на северу Косова итекако има услова. Један од таквих је и Иван Недељковић из Звечана који је на очевом имању, у селу Ловац, 10 километара северно од општине, већ оформио највећу плантажу лешника на Косову и Метохији. У чисто еколошкој средини, где све пуца од зеленила, чистог ваздуха и кисеоника на више од 900 метара надморске висине, на месту званом Белица, Недељковић је крајем 2014. године засадио прву парцелу лешника а одмах наредне године и другу са укупно 1.000 засада. Да би засадио оволики број лески Иван је купио суседну комшијску ливаду да би имао плантажу на једном потезу. Окануо се Иван послова у угоститељству у Звечану и рада на прекоокенаским крузерима између континената и коначно је нашао себе у гајењу лешника.
– Видите, у Ловцу се данас врло мало обарађује ова плодна земља. Некада је овде живело 13 – 14 домаћинстава са око 100 становника а данас су жива тек четири домаћинства, са седам – осам старих. Њиве се мало обрађују, али воћњаци се, ипак, одржавају. Долазе наши одсељени мештани из Звечана и Митровице и како тако надгледају и одржавају воћњаке – прича нам на улазу велике ограђене и као под конац засађене плантаже лешника Иван Недељковић. Не зна се шта је лепше на овој надморској висини, уређена плантажа или укупан амбијент ушушкан у бујној шумовитој вегетацији одакле пуца поглед на Панчићев врх, цео Копаоник и врхове на Рогозни. – Леску ми је препоручио пријатељ из Београда и кроз његов успех у раду покренуло ме је да и ја почнем са лешницима. За овај посао добио сам кредит од Европске уније, јер је по три евра плаћана садница а ту је и припрема земљишта, ограда, копање бунара на врху плантаже. И прошле и ове го
дине било је лешника за пробу, али први економски исплативи род се очекује за три године. Моја сорта лешника је најбоља у свету „Тонда ђентиле”. Оно што је „мерцедес” међу аутомобилима, то је ова сорта лешника међу лешницима – сликовито објашњава Иван.
– У 12 години како стручњаци предвиђају леске ће порасти, приширити крошњу и створити буквално тунеле на плантажи. Тада ће бити и устаљеног доброг рода. Чисто здрава еколошка средина ће бити важна и за квалитет и за добар род – објашњава даље Иван, који је завршио екномску школу. На врху плантаже Иван је пронашао бунарску воду на 30 метара дубине и има је за заливање засада баш колико треба. Плантажа захтева и наводњавање кап по кап за коју се припрема. Сада му је, каже он, неопходна фреза како би орао између засада, јер је тешко све ручно окопавати, а и тешко је наћи физичког радника данас овде. Иван данас сваки тренутак са породицом проводи на плантажи. Планира да у једном њеном делу уради и викендицу где би могао и да преспава и обитава. Верује да ће свега тога бити и да ће посао у који је ушао све то платити. З. Влашковић
