Књига документ и сведок пред историјом

Петар Б. Јакшић – књига „Космет – Липљан – Призори непојмљивог страдања“

Аутор је на врло уверљив начин обухватио страдање и злочине над Србима из Липљана, Старог Грацка и Врела у време Првог и Другог светског рата, затим за време, непосредно после ових ратова, као и НАТО агресију на Југослвију
Од када се и Србија налази у ванредном стању и полицијском часу услед пандемије вируса корона, многи догађаји су одложени. За четвртак 19. марта у Цркви Светог Марка у Београду била је планирана промоција књиге „Космет – Липљан – Призори непјмљивог традања“ Петра Б. Јакшића, дугогодишњег директора приштинског „Јединства“ али је из поменутих разлога одложена. Доносимо ипак, приказ књиге овог марљивог ствараоца.
Петар Б. Јакшић, рођен у селу Врелу код Липљана, објавио је ове године своју пету књигу која носи наслов „ Космет – Липљан Призори непојмљивог страдања“ у издању Културно – просветне заједнице Србије и суиздавача Јавне установе „Панорама – Јединство, Приштина – Косовска Митровица“. И у овом књижевном делу које је документарног карактера јер је поткрепљено важним документима и фактографијом са набројаном литературом на крају књиге, Петар Јакшић се бави историјографијом и животом вароши Липљан. Књига је, међутим, освежена ауторовом документцијом и дескрипцијом бројних догађаја о страдању Срба у општини Липљан током прошлих ратова. Ова књига је драгоцен прилог Библиотеци „Хронике села“ Културно – просветне заједнице Србије коју води Живорад Ајдачић.

Село Врело трајало колико и Југославија

Уредништво Библиотеке „Хронике села“ Културно – просветне заједнице Србије прво подсећа на значајну чињеницу да српско село, вароши и друге насеобине имају богату историју од насељавања која су почела још у XИИ веку. У тој, преко хиљаду година дугој историји, смењивали су се периоди успона и падова. Велики привредни просперитет постигнут је у држави Немљњића. Он је био испред достигнућа тадашњих европских земаља. Чак и после несрећне Косовске битке по српски народ, српска држава под владавином деспота Стефана Лазаревића, а нарочито деспота Ђурђа Бранковића, спадала је у ред најбогатихих држава тадашње Евопе. А то богатствосе огледало у селу са обиљем пољопривредних производа и рудницима. Затим настаје петовековни период турског терора и опште девастације и деградације свих облиак живота. Нови период настаје крајем XВИИ века новим покретима српског народа, а нарочито почетком XИX века, после два српска устанка и извојевања националне слободе. Настаје коначно насељавање и формиарње села и вароши, неких са старим огњиштима од пре 7-8 столеђа, а и нових. Велики материјални и културни напредак учињен је после 1945. године.
-Петар Јакшић, по образовању професор историје, добро зна шта је за њу најважније, па су му чињенице на првом месту. Он се овом монографијом одужује своме крају и отрже од заборава све оно што је за Липљан, Старо Грацко и село Врело на Космету његове баштине битно, нарочито за потомке људи који су силом протерани са својих огњишта након агресије НАТО-а 1999. године, нарочито после погрома 2004. године, каже о нојој књизи Петра Јакшића, Милун Милорадовић, заменик главног уредника Библиотеке „Хронике села“. Петар Јакшић истиче да је село Врело Голешко са искључиво српским становништвом, трајало тачно онолико колико је трајала и заједничка држава Југославија. Био је њен историјски сапутник и на крају сапатик. Родило се и нестало кад и она и у свему имало исту судбину.

Допринос историјографији и правди

-У овој монографији аутор је на врло уверљив начин обухватио страдање и злочине над Србима из Липљана, Старог Грацка и Врела у време Првог и Другог светског рата, затим за време непосредно после ових ратова, као и НАТО агресију на Југослвију. У смутним светским временима и након поновног отимања и окупације Косова и Метохије од стране Шиптара уз помоћ моћног запада и НАТО-а, књига „Космет – Липљан – Призори непојмљивог страдања“ , аутора Петра Јакшића, је значајан документ и сведок пред историјом и будућим поколењима о српском живљу, његовом битисању и трајању на овим просторима, посебно о монструозним злочинима над Србима, каже рецензент Милун Милорадовић. О рукопису ове књиге Петра Јакшића, писао је и недавно преминули књижевни стваралац, мр Павле Иванов Џелетовић који је у свеобухватној рецензији, поред осталог, рекао да је ова књига допринос да се дође до пуне истине, посебно за оне случајеве, који су били табу тема. Садржина књиге је допринос нашој историјографији, културној ризници и правди. Стил писања је прикладан за све нивое образовања. Рецензент мр Павле И. Џелетовић износи у рецензији о књизи Петра Јакшића „ Космет – Липљан – Призори непојмљивог страдања“ да је аутор забележио и нека чудна дешавања у тешким временима. Тако на пример помиње грамзивост адвоката који је заступао Николу Бркљача. -Он користи његово овлашћење и преписује у катастру имовину на своје име. Тако свог клијента оставља без имовине. У новој књизи Петра Јакшића помињу се и примери хуманости и доброчинства као што је случај Мила Зораје.

Проучавање српског села и вароши

Значајније проучавање историје српског села и вароши започето је крајем XИX века истраживањем Јована Цвијића а касније и његових ученика. Између два светска рата није било неког значајнијег истраживања и хроника села. То су чинили само поједини ентузијасти из љубави према завичају. Крајем осамдесетих година прошлог века та празнина се попуњава иницијативом Одбора за проучавање села САНУ (председник академик Радомир Лукић) да се организовано отпочне са писањем хроника села и насеља. Издавање хроника запошето је 1989. године и до сада је штампано више од 500 хроника и монографија. Од 2000. године издавањем ових књига бави се „Културно-проветна заједница Србије“.

С.Ђукић