Кумановски споразум – документ мира или капитулације
У Куманову је на данашњи дан пре 20 година потписан споразум којим је заустављено бомбардовање Југославије. Како се Куманова после две деценије сећају дипломате, војници, новинари?
“Поштовани грађани, агресија је завршена. Мир је надвладао насиље”, пре две деценије је у ударном Дневнику тадашњим Југословенима саопштио председник Слободан Милошевић.
Уследило је славље на улицама Београда, Ниша, Бора, Новог Сада, Крушевца… На питање како су примили вест о окончању рата, грађани су различито реаговали. Један Београђанин наводи да је узбуђен, док је Крушевљанка одушевљена јер види људе и светло на улици после два месеца. Њихови суграђани наводе да је народ много пропатио, али да је, ипак, победио, док други Београђанин додаје да су Југословени несаломиви и да је свет то, коначно, видео.
И тако су прве слике мира у свет послате из српских градова. А мир у тадашњу Југославију после 78 дана бомбардовања донео је управо Кумановски споразум. Овај документ подразумевао је, између осталог, повлачење војске и полиције са Косова, а дан касније Савет безбедности УН усвојио је и Резолуцију 1244.
Споразум је дефинисао копнену и ваздушну зону безбедности, гарантовао долазак међународних снага Кфора чији је командант надгледао примену овог документа.
“Прича вам каже ‘Косово је саставни део СРЈ’ – ја сам то написао. А последњи параф вам каже: повратак на стотине српских полицајаца, цариника, граничара… што је то неко изиграо то је друга прича, али 1244 је наша тапија на Косово”, указује дипломата и портпарол Министарства иностраних послова 1999. године Небојша Вујовић.
За једне је Кумановски споразум доказ капитулације, за друге документ мира, а за Вујовића историјски споразум.
“Ја сам поносан на оно што сам направио. То су били преговори под притиском, под силом, то је било осам дана и осам ноћи без спавања. Тамо је било ‘но слип ордер’, нема спавања док се то не заврши”, подсећа Вујовић.
А у Куманову се све завршило, али не и на Паштрику где су борбе упркос потписаном примирју настављене и наредних недељу дана.
Стојан Коњиковац, начелник оперативног органа 549. бригаде 1999. године и генерал у пензији сећа се да је на самој граници било спорадичних дејстава и непоштовања споразума од самих непријатеља, док командант исте бригаде Божидар Делић додаје да су информацију о потписивању споразума имали истог дана.
Коњиковац указује да су војници и професионални припадници скоро у потпуности са негодовањем прихватили вест о потписивању Кумановског споразума.
“Ја лично сам био изненађен, очекивао сам да ће војска бити весела. Међутим, ниједан војник се није радовао, сви су тражили објашњење зашто се повлачимо ако смо већ сломили њихову операцију стрела”, напомиње Делић.
У Куманову је договорен и рок од 11 дана за операцију повлачења полиције и војске са Косова. За њима је кренуло и више од 100.000 људи колико је тих дана напустило своје домове.
“Ниједно слово тог споразума није стало испред нас и сачувало наше животе, нашу културу, наше градове. Једноставно, Кумановски споразум је омогућио да се овде сручи нека војска да штити Албанце на првом месту”, каже директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић и сећа се првих слика тих дана.
“Та слика доласка у Приштину избеглица из Мушутишта на тракторима, и ми смо имали утисак да они на тим тракторима возе 500 година ропства и трајања”, наводи Ракочевић.
Иако су Кумановски споразум и Резолуција УН која га је пратила најцитиранији документи, многе њихове одредбе у пракси се не примењују. Две деценије касније много је заинтересованих да пронађу решење за Косово и Метохију. Предлога са којим би се сви сложили до сада није било.
.
