ЛАЗАРИЦЕ У ОРАХОВАЧКОМ КРАЈУ

Пандемија корона вируса, због које је последњих недеља кретање ограничено у читавом свету па и на Косову и Метохији, није спречила групе девојчица у Ораховцу и Великој Хочи да наставе вековима стар обичај познат као Лазарице. Лазарице се везују за Лазареву суботу, тј. празник Лазаревог Васкрсења који се увек прославља недељу дана пре празника Васкрсења Христовог. Као што је Господ Исус Христос ходајући по земљи учинио чудо васкрснувши Лазара из Витаније из мртвих после четвородневног лежања у гробу и најавио своју смрт и васкрсење, тако и Лазарице сваке године најављују празник међу празницима Васкрсење Христово.

 

Девојчице које ,, играју“ Лазарице су обучене на, за овај обичај, специфичан начин.У облачењу доминира бела боја, која је симбол васкрсења, као што је васкрсли Лазар, умотан у бело платно, приказан у црквеном сликарству. Велики је благослов ,, играти“ Лазарице, а највећи је кад нека девојчица има улогу Лазара. На глави шешир окићен јоргованом и другим рано – пролећним цвећем и зеленилом, бела дугачка кошуља, јелек преко ње, чакшире, па око струка појас… У руци окићен штап са задебљањем на врху којим се ударајући у капију најављује улазак Лазарица у дом. А Лазарица је ( раније обично била сироче, данас једна од девојчица) покривена белим чаршавом, и осим њених другарица нико не сме знати ко је, све док се обичај не заврши. Поред Лазара и Лазарице, у групи је још најмање једна или више девојчица, и то по обичају у непару.
У Ораховцу су ове године све српске православне домове обишле две групе Лазарица, а толико их је било и у Великој Хочи, па су се такмичиле која ће група највише домова обићи, и највише дарова добити. Приликом сусрета двеју група Лазарица на улици, чуло се довикивање: “Чух те, пребих те!”.
Тек што се навршила забрана кретања која сваког дана почиње у 17ч и траје до 6 сати ујутру, зачула се песма Лазарица којом су започеле обилазак домова у Ораховцу и Великој Хочи. Звонким дечјим гласовима Лазарице су пожелеле домаћинима који су их дочекивали ,, Добро јутро у кућу“ и започињале благосиљање дома у који су ушле песмом: ,, Ој Лазаре, Лазаре, овде кућа богата, са хиљаду дуката, овде браћа живују, овде нама казују…!” А онда су се ређале и друге песме. Тамо где је више укућана више је песама испевано јер за сваког члана породице има посебна песма. Песме се певају по старешинству почевши од деде (Кмет ми седи у столу) и бабе (О Јелено госпођо). Млађем брачном пару се пева (Два се драга гледаше), момку (Јунак шета улицом), када је више синова (Има мајка синове; Има мајка три сина), девојци (Ори Вуко девојко), девојкама (Има мајка три кћери), дечаку (Има мајка јуначе) и беби (Има мајка Јоргован/Ружицу). Свештенику се пева (У попове дворове), а дућанџији тј. продавцу( Добро јутро дућане). На крају Лазарице отпевају песму: “Обрни се Лазаре, па се лепо поклони, да нас лепо дарују, Лазарице обоце, а Лазару чизмице! Ај, сад с Богом из куће!”. Кад Лазарице отпевају песме за све у дому који обиђу, домаћице их дарују шареним јајима, слаткишима, новцем, чарапама, марамама и другим даровима.
Верује се да ће дом, у који Лазарице уђу и благосиљају својим песмама, заиста бити благословен у наредној години, а укућани здрави и весели, па и у најтежим временима обичај није прекидан. Готово да нема жене у овом крају која бар једну годину није у дечаштву или девојаштву играла Лазарице.
И последњих година када српски народ у овим крајевима нема потпуну слободу,обичај није прекидан, али уз Лазарице иде и пар одраслих људи, који брину о безбедности девојчица.
О обичају за Лазарице је још у 19. веку руски конзул И.С. Јастребов забележио да у околини Призрена, постоји леп обичај везан за Лазаровдан, и записао неколико песама које су Лазарице певале. Професор српске књижевности на Филозофском факултету у Приштини, Владимир Бован је средином прошлога века, боравио у Великој Хочи и писао о овом обичају.
Оливера Радић