Манастири ca српском историјом

 Врата Манастира Св. Андреја задужбине српске династије Мрњавчевића закатанчена, а надомак манастира никао угоститељски комплекс. Манастир Успенија Пресвете Богородице подигао властелин цара Душана, Вукан, син Данице Српкиње

 

 

Кањон Матке популарно излетиште у Републици Северној Македонији, удаљено око 16 километара западно од Скопља последњих година све је чешћа дестинација и српских излетника, пре свега из Косовског Поморавља, али и централног Космета, како због близине овог излетишта, али и пре свега и због садржаја који се тамо могу видети. А када је у питању православна духовност у кањону Матке могу се видети садржаји, тачније манастири који су прожети српском историјом. Наиме многи кањон Матке, сматрају седиштем православља у овом делу Северне Републике Македоније. Будући да се у њему налази неколико средњовековних манастира. Многи овај део нама суседне државе зову и Малом Светом Гором, која је у Краљевини Југославији била проглашена и ваздушном бањом. Данас се овај кањон, који пресеца река Треска, и на којој је саграђено језеро Матка, најстарије вештачко језеро у некадашњој Југославији, а то је било 1937. године, простире се на површини на око 5.000 хектара. У овом комплексу постоји чак 10 пећина од којих је најкраћа дужине 20, а најдужа 176 метара. Међу тим пећинама је и пећина Врело која је наведена као једна од 77 најзанимљивијих природних локација на свету у оквиру пројекта „Седам светских чуда”. Посетиоци у њој могу видети много сталактита, укључујући и један на средини пећине познат под именом „шишарка” због свог изгледа који подсећа на шишарку. Унутар пећине Врело налазе се и два језера од којих је веће дуго 35 метара и највећа дубина у њему је чак 18 метара. Постоје чак и мишљења да је пећина Врело најдубља подводна пећина на свету, али то још није потврђено, јер ова пећина није истражена у потпуности.

MАНАСТИР САГРАДИО АНДРИЈА МРЊАВЧЕВИЋ

Недавно је једна већа група српских излетника у оквиру једнодневног излета из централног Космета и Косовског Поморавља, у организацији Туристичке агенције Косовско Поморавље, посетила кањон Матке уживајући у чарима у вожњи бродићем и прелепом погледу на бистру и хладну реку Треску у којој је упркос ниској температури воде било купача. Многи од излетника су искористили боравак у кањону Матке да обиђу и овдашње манастире који имају дубоке корене у српској историји, као што је то Манастир Светог Андреја, који многи зову манастиром на води, јер се налази на самој обали језера Матка то јест у клисури реке Треске на којој је подигнуто језеро Матка. Овај манастир саградио је Андрија Мрњавчевић, син краља Вукашина 1389. године, а у њему се налазе фреске које је насликао Јован Митрополит. Нажалост, српски посетиоци могли су само да уживају у спољашњој лепоти ове светиње, јер су врата на њој већ неко време закатанчена. А поред самог манастира никао је угостититљски комплекс који располаже и смештајним капацитетима. Нисмо успели да сазнамо ко газдује тим комплексом? Једна продавачица из ресторана брзе хране надомак манастира, Македонка, на наше питање да ли у манастиру има богослужења, рече нам да нема уназад нешто дуже од годину дана. Дуж широке камене стазе која води до овог манастира могли смо да видимо тезге на којима су углавном продавци Албанци продавали мед и производе од меда, а ту су се могли наћи и симболи из албанске историје попут разних беџева, заставица. А на неким тезгама продавци су били и Македонци који су продавали сувенире и магнете са симболима повезаним са Северном Републиком Македонијом. Међу посетиоцима излетишта Матка, како смо тог дана приметили било је много турских туриста и, приметна је ситуација да је доста тога оронуло, када су у питању путокази. Плакати са сликама пећина и других садржаја на дрвеним паноима оронули, поцепани.

У КАЊОНУ МАТКЕ И МАНАСТИР СВЕТОГ НИКОЛЕ

Међу манастирима који је прожет српском историјом је и манастир посвећен Успенију Пресвете Богородице, познатији као Манастир Матка. Налази се недалеко од стазе која води до језера Матка и недалеко од обале реке Треске и рампе којом се спречава улазак моторизованих посетилаца у излетишту и одакле се може ићи само пешака. Једна од монахиња, када смо обишли овај манастир рече нам да га је подигла Даница Српкиња. Манастир је жив и у њему данас бораве четири монахиње. Манастирска црква је лепа и иконописана, а такође лепотом и духовношћу одише и цео манстирски комплекс. Могу се наћи и подаци да је овај манастир заправо подигао властелин Бојко у време српског цара Душана коме је престони град био Скопље. Бојко је био син властелинке Данице. Такође могу се наћи подаци да је манастир био порушен и уништен и да га је 1497. године обновила жена по имену Милица Српкиња. Овај манастир је 12. јуна 1925. године посетио краљ Александар Карађорђевић са својом супругом краљицом Маријом. Такође, може се наћи податак да су 1877. године у манастирској порти убијени игуман овог манастира и његов ученик, а 1929. године монах по имену Геласије, који је би Рус, сабрата Манастира Матке, испосник ћелије Св. Андреја убијен је са 11 убода ножем. А 1930. године у овом манастиру умро је старац Коча Јовановић и ту је био сахрањен. Он је иначе био истакнути српски национални радник и један од оснивача српског четништва у Старој Србији и Македонији. Он је 1895. године у Скопљу држао прву српску књижару у којој су се тајно окупљале српске комите. У кањону Матке налази се и Манастир Светог Николе, на литици изнад манастира Светог Андреја. Први помен манастира у 17. веку. Oд Косовског Поморавља до кањона Матке стиже се веома брзо, за непуних сат и нешто времена, уз чињеницу да на прелазу Ђенерал Јанковић нема гужви. Иначе, група излетника из Косовског Поморавља и са централног Космета након кањона Матке посетила је и Скопље, град у Северној Републици Макеоднији који је такође прожет српском историјом, место крунисања цара Душана чије се царство простирало нашироко и надалеко. С. Ивковић