Милашиновић: Председавање Извршним саветом Унеска већи простор за лобирање против чланства Косова
Председник Националне комисије Србије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић сматра да избор амбасадорке Србије при Унеску Тамаре Растовац Сиамашвили за председавајућу Извршног савета те организације даје већи простор за лобирање против евентуалне кандидатуре Косова за пуноправо чланство у Унеско.
Милашиновић је за Косово онлајн рекао, да је избор амбасадорке за председавајућу Извршног савета Унеска веома значајан због тога што је Извршни савет орган управљања Унеска, који припрема главни орган, а то је генерална конференција и увек Извршни савет заседа пред генералну конференцију и за њу припрема програм.
“И ми на тај начин добијамо на времену, уколико би Косово конкурисало за место сталног члана Унеска регуларни пут би био преко Извршног савета. На тај начин бисмо имали информације раније, могли бисмо да спремимо тактиту и имали бисмо већи маневарски простор када је реч о пријатељским државама и лобирању за нашу ствар, а против кандидатуре тзв. Косова за пуноправо чланство у Унеско”, каже Милашиновић.
Сматра да је и у перспективи позиција Србије боља за ограничавање Косова у чланству, него што је друге стране, односно Приштине, за чланство у Унеску.
“Будући да смо имали активност у Извршном савету и до сада и да тренутни устав Унеска не ограничава број манадата у Извршном савету значи да се можемо надати да ћемо бити чланица Извршног савета и после две године и наша перспектива је боља за онемогућавање Косова у чланству, него што је друге стране за чланство”, рекао је Милашиновић.
Оценио је да је избор Растовац Сиамашвили за председавајујућег Извршног савета резултат посвећене и појачане активности Србије у Унеску у последњих неколико година што је, сматра, допринело порасту угледа Србије и постовању њених интереса.
На питање о повратку бивше албанске амбасадорке Бесијане Кадаре у Унеско из угла потенцијалне кандидатуре Косова у Унеско, Милашиновић наводи да “наш страх” у вези са лобирањем треба увек да буде у односу на најмоћније државе света, а не од Албаније, без обзира ко је њен амбасадор.
Подсетио је да је албанска амбасадорка Кадаре била у Унеско 2015. и да је тада држава Албанија поднела формални захтев за чланство Косова у Унеско.
“Њена активност је тада била посвећена, али принципијелна. Тада су, на пример, далеко агресивнију кампању за пријем тзв. Косова вршили Енглези, него што је Албанија. Зато мислим да Албанија као држава нема потенцијал да у Унеску уради значајно лобирање за пријем тзв. Косова, већ да то увек имају најмоћније државе света које су признале независност тзв. Косова, као што су Велика Британија, САД, Француска и Немачка. Наш страх у вези са лобирањем треба увек да буде у односу на најмоћније државе света, а не од Албаније, без обзира ко је њен амбасадор”, рекао је Милашиновић.
